Gotovo je! Rusiji nude ukrajinske teritorije: NATO je potpuno nemoćan

U zapadnim krugovima sve češće se čuje da Ukrajina ne može da vojno povrati Donbas i Krim. Drugi pak kažu da može i mora – ali da joj treba više oružja.

NATO je od 2008. obećavao da će Ukrajina jednog dana postati članica ovog vojnog saveza. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski se više puta, bezuspešno, zalagao za obećanje da će Kijev moći da se pridruži NATO, kada se rat završi.

Sada je bivši generalni sekretar alijanse, Anders Fog Rasmusen, koji je skoro celu deceniju bio plaćeni savetnik ukrajinskih političara, izašao u javnost s predlogom na koji mnogi odmahuju glavom.

Kako se ne nazire kraj rata, Rasmusen kaže da bi alijansa ipak trebalo da ponudi Ukrajini članstvo bez vraćanja Krima, Donbasa i drugih teritorija, koje je ruski predsednik Vladimir Putin nezakonito anektirao.

Opasno

Ako Zapad pokuša da zaustavi rusku "flotu iz senke", Moskva će morati da reaguje! Da li će se sukob iz Ukrajine preseliti na more?

Kao odgovor na rusko zaobilaženje sankcija, EU bi mogla da zahteva od Danske da pregleda tankere koji prevoze teret od istočnog Baltika, što bi moglo da dovede do direktnog sukoba ili opasnih pomorskih manevara

17.11.2023

22:10

Planeta

Grom udario u ženu! Na mestu ostala mrtva! (UZNEMIRUJUĆI VIDEO)

Tridesetčetvorogodišnja žena umrla je nakon što ju je pogodio grom.

17.11.2023

21:34

Foto: EPA

Rasmusen je uveren da bi to odvratilo Putina od pokušaja da zauzme i druge ukrajinske teritorije. Jer, za sve članice NATO Član 5 govori o kolektivnoj odbrani – ako je napadnuta jedna, brane se sve zajedno.

Prema Rasmusenu, Ukrajina bi dakle bila članica NATO, ali u granicama onih teritorija koje su sada pod kontrolom Kijeva.

Međutim, čak i za one lidere koji snažno zagovaraju brzi pristup Ukrajine NATO, ovaj predlog je neprihvatljiv. Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielijus Landsbergis ne želi da se razmatra čak ni opcija prekida vatre, nazivajući tu ideju „sramnom“.

„Svaka vrsta pregovora je uvod u Dan pobede u Moskvi“, rekao je Landsbergis na sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije u ponedeljak. „Davanje teritorije je u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Teritorijalni integritet je mora biti svetinja.“

Protiv „kompromisa sa zlom“

U razgovoru za DW, ukrajinski parlamentarac Ondrij Osadčuk takođe odbacuje ovu opciju. „Svaki prekid vatre, bilo kakvo zamrzavanje sukoba, svaki kompromis sa zlom samo će dati vremena Rusiji da ponovo napuni baterije“, rekao je on.

Foto: Shutterstock

Osadčuk se zapitao da li bi NATO uopšte razmatrao učlanjenje zemlje koja nema potpunu kontrolu nad svojom teritorijom.

Takođe veruje da bi Rusija odbacila takav predlog i ostala pri većim apetitima. „Oni još uvek veruju da mogu, poput kakve velike zmije, polako progutati celu Ukrajinu“, ističe Osadčuk.

„Samo nedostatak spremnosti Zapada da se bori — ne za Ukrajinu, već za sebe— daje svim tim ‘stručnjacima’ osnove za takve neverovatne ideje, koje nemaju nikakve veze sa stvarnošću“, ljuti se ovaj poslanik.

Probni balon?

Ovo nije prvi put da se pojavila ovakva ideja.

Na konferenciji u Norveškoj u avgustu je Stijan Jensen, šef kabineta generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, sugerisao da bi jedan od mogućih ishoda mogao biti ​​da Ukrajina odustane od dela svoje teritorije u zamenu za članstvo u NATO.

Kada su ovi komentari, izvorno na norveškom, dospeli u međunarodnu štampu, odmah je došlo do negodovanja Kijeva i jednog broja ukrajinskih saveznika.

U roku od 24 sata Stoltenberg je morao da potvrdi da NATO podržava Ukrajinu kako bi povratila svoj teritorijalni integritet. Njegov šef kabineta Jensen je morao da se pravda da se pogrešno izrazio.

Analitičar Edvard Hanter Kristi, bivši ekonomista za pitanja odbrane u NATO, kaže da je ovo samo jedan primer grešaka koje se prave prema Ukrajini.

On naziva „bizarnim“ da se na rečima kaže da Krim pripada Ukrajini, i da Kijev mora povratiti svoju celu teritoriju, ali da se Ukrajincima onda ne šalje oružje većeg dometa.

„Njima je potreban čitav arsenal oružja kako bi imali stvarnu šansu da promene stanje na terenu i tada možemo videti kuda vodi diplomatija“, kaže Hanter Kristi za DW.

Najpre tenkovi, onda razgovori?

Bruno Lete iz Nemačkog Maršalovog fonda je isto tako zbunjen i pita se veruje li bivši prvi čovek NATO Rasmusen da bi sigurnosne garancije funkcionisale za Ukrajinu.

„Kako ćete odvratiti Rusiju od napada na Ukrajinu, kada Ukrajina bude unutar NATO? Znači li to da će NATO poslati kopnene trupe u tu zemlju? Da li to znači da treba razmišljati o multinacionalnoj brigadi za Ukrajinu, sličnoj onoj koja je sada uspostavljena na Baltiku?“

Lete misli da put ka miru vodi kroz vojnu nadmoć Kijeva. „Tek tada će Ukrajina moći da pregovara o sporazumu koji neće ići na njenu štetu“, rekao je ovaj stručnjak.

Hanter Kristi naglašava da se NATO obavezao da će pomoći u uspostavljanju punog teritorijalnog integriteta Ukrajine.

„I strateški i vojno i pravno i zbog međunarodnog ugleda i prestiža alijanse, moramo ići do kraja“, naglasio je on.

No, s obzirom na sve više signala da podrška ukrajinskoj borbi bledi, možda će predsednik Zelenski morati da razmotri da se odrekne delova svoje zemlje i nazove to „mirovnim sporazumom“.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.