Sudbina rata u Ukrajini će se rešiti na Balkanu? Ceo svet čeka četvrtak: Šta oni dogovore, to će biti

Šefovi diplomatija Rusije i SAD Sergej Lavrov i Entoni Blinken učestvovaće na samitu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Skoplju u četvrtak, a ono što sve zanima jeste da li će dva zvaničnika imati sastanak.

Očekuje se da će na sastanak u Skoplje doputovati 76 delegacija zemalja članica i partnera OEBS-a, koje uglavnom predstavljaju ministri spoljnih poslova.

Odnosi Rusije i SAD su zbog ruske invazije na Ukrajinu na najgorem nivou još od Hladnog rata, a zvaničnici redovno razmenjuju optužbe. Ipak, male su šanse da dođe do zvaničnog sastanka Blinkena i Lavrova.

Pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Džejms O’Brajen odbio je da kaže da li će u Skoplju biti bilo kakve interakcije između Lavrova i delegacije SAD, ali je za "Glas Amerike" rekao da će Blinken "imati dobru diskusiju" sa kolegama iz OEBS-a o američkoj podršci Ukrajini.

S druge strane, iz Kremlja kažu da neće biti sastanka. Lavrov je naveo da su sa njim zatražili sastanak pojedini zapadni zvaničnici, ali nije rekao koji.

Foto: Reuters

- Vašington nije zatražio sastanak i sastanka neće biti - rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

To ne znači međutim, da njih dvojica neće razgovarati, makar u prolazu.

Tako je bilo i u martu ove godine, kada su se sreli nakratko na marginama sastanka diplomata G20 u Nju Delhiju. Američki zvaničnici rekli su da su Blinken i Lavrov razgovarali oko 10 minuta. Visoki američki zvaničnik je rekao da je Blinken iskoristio diskusiju da Lavrovu iznese tri tačke: da će SAD podržavati Ukrajinu u sukobu onoliko dugo koliko je potrebno da se rat okonča, da Rusija treba da poništi svoju odluku da suspenduje učešće u nuklearnom sporazumu Novi START i da Moskva treba da oslobodi pritvorenog Amerikanca Pola Vilana.

Zvaničnik, koji je razgovarao sa novinarima pod uslovom anonimnosti da bi razgovarao o privatnom razgovoru, rekao je da je Blinken "odvratio" Lavrova od bilo kakve ideje da bi američka podrška Ukrajini mogla da se pokoleba.

Zvaničnik je odbio da okarakteriše Lavrovljev odgovor, ali je rekao da Blinken nije stekao utisak da će u bliskoj budućnosti doći do bilo kakve promene u ponašanju Rusije. Rusija nije odmah komentarisala suštinu razgovora, ali je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla da je Blinken tražio da razgovara sa Lavrovom.

To je bio njihov prvi kontakt od prošlog leta, kada je Blinken nazvao Lavrova telefonom u vezi sa predlogom SAD da Rusija oslobodi Vilana i ranije pritvorenu zvezdu VNBA Britni Grajner. Grajner je kasnije puštena u zamenu za zatvorenog ruskog trgovca oružjem Viktora Buta, ali Vilan ostaje u pritvoru u Rusiji nakon što je optužen za špijunažu.

Blinken i Lavrov su se poslednji put uživo sreli u Ženevi, u Švajcarskoj, januara 2022. uoči ruske invazije. Na tom sastanku, Blinken je upozorio Lavrova na posledice sa kojima će se Rusija suočiti ako nastavi sa planiranom vojnom operacijom, ali je takođe pokušao da odgovori na neke pritužbe koje je ruski predsednik Vladimir Putin izneo prema SAD i NATO.

Pokazalo se da su ti razgovori bili neubedljivi jer je Rusija napredovala sa svojim planovima za invaziju, a Blinken zatim otkazao zakazani sastanak sa Lavrovom koji je zakazan za samo dva dana pre nego što je Moskva na kraju izvršila invaziju 24. februara 2022.

O čemu bi razgovarali

Ako bi se sada pak sreli Blinken i Lavrov, glavna tema bi, naravno, ponovo bila Ukrajina.

Rat u Ukrajini se odužio i sada se definitivno nalazi u zastoju.

Ukrajinska kontraofanziva nije bila naročito uspešna, a sa druge strane ni ruski napadi nisu doveli do nekog većeg napretka.

Tokom proteklih 11 meseci, tokom kojih su i Rusija i Ukrajina pokrenule velike ofanzive, nešto više od 700 kvadratnih kilometara teritorije je promenilo vlasnika – to je manje od jedne petine od 1 procenta teritorije Ukrajine.

Foto: EPA

Moskva i Kijev za sada ne izgledaju zainteresovani za pregovore o okončanju rata, pa čak ni za zamrznuti konflikt. Zato se čini da je najveća nada da se pojačaju diplomatske aktivnosti Zapada, predvođenim SAD.

U poslednje vreme se sve češće pominje mogući pritisak Zapada na Ukrajinu da pristane na pregovore i kompromis sa Rusijom.

Tabloid "Bild" je 24. novembra izvestio pozivajući se na anonimni izvor da Nemačka i SAD žele da primoraju Ukrajinu da pribegne pregovorima sa Rusijom koristeći ograničenja u snabdevanju naoružanjem kao polugu.

Kako se navodi u članku, Berlin i Vašington razmatraju opciju zamrzavanja rata, čime će linija sudara postati „nova kvazi-granica između Ukrajine i Rusije“.

Nemačke i američke vlasti su negirale navode "Bilda".

Lavrovu ipak dozvoljen let

Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske saopštilo je da je dozvolilo da avion ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova preleti Bugarsku kako bi mogao da učestvuje na samitu OEBS u Skoplju.

Bugarsko Ministarstvo je takvu odluku donelo na zahtev Severne Makedonije koja trenutno predsedava OEBS-om, preneo je Bugarski servis Radija Slobodna Evropa.

Bugarska je kao i većina zemalja u Evropi zatvorila svoj vazdušni prostor za ruske avione u februaru 2022. u znak solidarnosti sa Ukrajinom, posle invazije koju je pokrenula Moskva. Zabrana se odnosi na sve avione sa licencom koju je izdala Ruska Federacija.

Foto: Reuters

Portparol evropske diplomatske službe Peter Stano rekao da dozvola prolaska aviona s ruskom delegacijom radi učešća na sastanku OEBS-a u Severnoj Makedoniji ne predstavlja kršenje sankcija Rusiji.

Bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju je navelo da je dalo dozvolu za let Specijalne jedinice vazduhoplovstva Rusija" kroz vazdušni prostor Bugarske radi prevoza delegacije za učešće na međunarodnom forumu. Dozvola je privremena.

Severna Makedonija, koja je članica NATO, takođe je uvela zabranu za ruske avione, ali je pre nekoliko dana najavila da da će napraviti izuzetak za dolazak Lavrova.

Podsetimo, prošle godine Lavrov je morao da otkaže najavljenu posetu Beogradu, jer su mu susedne zemlje zabranile da preleće preko njihovih teritorija.

SAD zabrinute za Zapadni Balkan

Pre nego što se uputi u Skoplje, Blinken je posetio Brisel, gde učestvuje na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a, gde je jedna od sednica posvećena bezbednosti i demokratiji na Zapadnom Balkanu.

- Stabilna, prosperitetna budućnost Zapadnog Balkana mora biti zasnovana na dobrom upravljanju, vladavini zakona, multietničkoj demokratiji i poštovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda - rekao je O’Brajen.

Zvaničnici NATO-a potvrdili su posvećenost alijanse održavanju bezbednog okruženja istovremeno doprinoseći široj stabilnosti na zapadnom Balkanu.

Saopštenje je usledilo kao odgovor na ranije upozorenje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog ovog meseca, u kojem je on preneo informacije koje sugerišu da Rusija ima plan za destabilizaciju Balkana.

Govoreći 21. novembra u Skoplju, u Severnoj Makedoniji, tokom završne stanice turneje po Zapadnom Balkanu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je izjavio da alijansa pomno prati aktivnosti Rusije u regionu. Ali on je rekao da trenutno ne postoji uočena vojna pretnja bilo kojoj članici NATO-a u toj oblasti.

Ukrajina i baltičke države bojkotuju samit

Ukrajina, Letonija, Estonija i Litvanija saopštile su da će njihovi ministri spoljnih poslova bojkotovati samit OEBS-a koji se krajem sedmice održava u Skoplju zbog prisustva ministra spoljnih poslova Rusija Lavrova.

Ovo će biti prvi put da Lavrov učestvuje u sastanku OEBS-a od početka sukoba u Ukrajini u februaru prošle godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.