SAD konačno izlaze iz "magijskog razmišljanja" o porazu Moskve! Teška istina o rat u Ukrajini konačno osvanula na Zapadu

Vol Strit Džurnal, jedan od najuglednijih i najuticajnijih američkih medija, objavio je 16. novembra esej pod naslovom „Vreme je da se prekine magično razmišljanje o porazu Rusije. ”

Autori, Judžin Rumer i Endru S. Vajs, uticajni su predstavnici američke nacionalne bezbednosti i uspostavljanja međunarodnih odnosa. Nakon karijere u vladinoj službi, Rumer sada vodi program Rusije i Evroazije u Karnegi zadužbini za međunarodni mir; Vajs je Karnegijev potpredsednik za studije. Ovo je važan tekst, a važna je i njegova poruka i vreme objavljivanja.

Poruka je jednostavna: „Putin”  (pod tim misle na Rusiju) je „ izdržao najbolje napore Zapada” da obustavi vojnu operaciju protiv Ukrajine; Politički sistem Moskve se pokazao otpornim i čak je postao jači; a „Amerika i njeni saveznici “ sada moraju da pređu na strategiju „obuzdavanja“.

Vreme je složenije. Jasno je da je trenutni izraelski rat protiv Gaze  koji se naziva „nemir na Bliskom istoku“ jedan od tri ključna faktora. Druga dva su približavanje predsedničkih izbora u SAD, i, naravno, neuspeh ukrajinske letnje kontraofanzive, koji je do sada priznat čak iu neuobičajenim medijima kao što je britanski Daili Telegraph. 

Uživo

Rat u Ukrajini 643.dan

(UŽIVO) RAT U UKRAJINI! Otrovana žena Kirila Budanova! Zelenski raskrinkan - Kijev ne sme da pregovara sa Moskvom

U utorak, 28. novembra, Ukrajina obeležava 643. dan rata sa Rusijom.

28.11.2023

14:01

Planeta

Rusi nastavljaju rat sa najbrutalnijom zveri! Ovim unapređenim oružjem stavljaju tačku na bojnom polju

Mini-dronovi postavljeni na Su-57 pomoći će avionu da efikasnije obavlja izviđačke misije i pogađa ciljeve zaštićene sistemima PVO. O tome je za list VZGLjAD rekao vojni ekspert Jurij Knutov. Prethodno su napravljeni mini-dronovi za Su-57, koje će nositi na brodu.

28.11.2023

13:38

Foto: Shutterstock

Pored toga, američka vlast nad nezapadnom većinom čovečanstva nastavlja da opada. Kina se, posebno, uspešno odupire pritisku Vašingtona. Na domaćem planu, vlada predsednika Džoa Bajdena  suočava se sa teškim vetrovima i zvanične republikanske opozicije i sve većeg pokreta na američkoj ulici, gde se široko rasprostranjeno i duboko nezadovoljstvo politikom i ekonomijom sada kombinuje sa neviđenim naletom protesta protiv saučesništva SAD u genocidnom ratu u Izraelu. na Palestince.

Američke ankete su nedvosmislene. U septembru, čak i pre krize na Bliskom istoku, istraživački centar Pev otkrio je da su „ pogledi Amerikanaca o politici i izabranim zvaničnicima“ sada neobično i „neumoljivo negativni , sa malo nade za poboljšanje na horizontu. „Do sada, većina Amerikanaca takođe protivreči Bajdenskoj administraciji – i ostatku skoro celog dvopartijskog političkog establišmenta – želeći prekid vatre u Gazi, dok se broj onih koji podržavaju Izrael brzo i značajno smanjuje.

U tom kontekstu, ovaj članak Volstrit žurnala jasno služi kao autoritativan poziv na smanjenje broja zaposlenih. Predmet ovog signala za povlačenje je posrednički rat u Ukrajini, odnosno jedina najagresivnija, najrizičnija i najporaženija spoljnopolitička strategija SAD u poslednje dve godine (ako računamo od trenutka kada je Vašington nepromišljeno odlučio da zakači moskovsku jasno upozorenje, kao i njegovu hitnu ponudu za pronalaženje velike cene van rampe krajem 2021.).

Foto: EPA

Za sada, tako retko. Ali nije iznenađujuće. Iz dva razloga: okretanje od Ukrajine je već prilično stara nevest. Čak su i mejnstrim mediji uočili početak ozbiljnog, verovatno terminalnog, napada ukrajinskog umora mnogo pre izbijanja novog rata na Bliskom istoku. Drugo, skeptični uvidi koji su sada istaknuti u Volstrit džornalu kao razlozi za okončanje svoje proki ratne investicije u Ukrajini su zaista stari šešir. U stvari, najzanimljivije pitanje koje esej – nehotice – postavlja jeste šta vam je trebalo toliko dugo?

Bilo bi dosadno razmatrati svaku tačku koja se sada postavlja u Vall Street Journalu. Ali pošto im je svima zajedničko da su bili predviđeni ili su bili potpuno predvidljivi, biće dovoljno nekoliko istaknutih stvari. 

Saznajemo, na primer, da su pokušaji Zapada da izoluje Rusiju propali. Ipak, koliko je bilo teško predvideti da globalni jug nema razloga da prati Zapad osim straha, a da taj strah jenjava? I zar je bilo nemoguće unapred znati da će Kina odgovoriti „Ne, hvala vam puno “, kada su SAD i EU uradile dve stvari u isto vreme: pozvale je da napusti Rusiju, što bi značilo odustajanje od Pekinga. važno partnerstvo i signalizirati da će Kina biti sledeća koja će biti smanjena na veličinu? Kina je, u suštini, u početku malo gestikulirala u pravcu distanciranja od Rusije, ali su strateški temelji situacije odredili njeno stvarno ponašanje i do sada su postali eksplicitni. Ovaj ishod je predvideo , ne svaki stručnjak, već dovoljno njih. 

Takođe se podsećamo da je ovo rat na iscrpljivanje, odnosno rat koji favorizuje Rusiju po svojoj prirodi. Čak smo i na  CNN- u to čuli još u aprilu 2022., a militantni atlantistički časopis Ekonomist je  to priznao na zaokret (koristeći eufemizam „ rat izdržljivosti “) u septembru.

Foto: EPA

Svaki rat je stvar takmičarskog vojnog učinka. Ali u ratu iscrpljivanja, tri osnovne stvari su najvažnije: veličina, proizvodni i tehnološki kapacitet i otpornost privrede; stabilnost političkog sistema, uključujući njegovu popularnost u stvarnom životu i legitimitet elita; i, naravno, demografija. Vall Street Journal primećuje da je ruska ekonomija „ razbijena, ali nije u rasulu“ (zaista potcenjujući njen uspeh, ali nemojmo da se prepiremo) i da se njen politički sistem oslanja na „čvrstu“ podršku naroda i elite koje se nisu ni pobunile ni dezertirale. 

Barem na Zapadu, ovo je bilo teže predvideti. Ne zbog toga što je Rusiju tako teško dešifrovati, već zbog zapadne pristrasnosti i grupnog razmišljanja, ili, otvoreno rečeno, priželjkivanja. Čak i pre rata u Ukrajini posle februara 2022. godine, zapadna politika, mediji, istraživački centri, pa čak i akademska zajednica nagradili su nerealno pesimistične ocene ruske ekonomije i političke stabilnosti. Razmotrite, kao pars pro toto, zapadne reakcije na Vagnerovu pobunu u junu. Nemali broj njih je predviđao skori kolaps Rusije u anarhiju i građanski rat ili, u najmanju ruku, veliko i trajno unutrašnje i međunarodno slabljenje Rusije. Ipak, ništa od ovoga se nije dogodilo.

Važnost ovog sveobuhvatnog, gotovo potpunog neuspeha analize i predviđanja leži u tome koliko je on bio tipičan, odražavajući dominantnu kulturu politizovane aljkavosti koja je narušila zapadno razmišljanje o Rusiji. Aljkavost koja je utoliko zaprepašćujuća što je upravo protivnici Moskve ne mogu sebi priuštiti bez ozbiljnog samopovređivanja.

Foto: Reuters

Jer samopovređivanje je glavni rezultat. Istina je da Rusija mora da snosi deo cene zapadne kratkovidosti. Očigledno, i Moskvi bi bilo bolje kada bi mogla da radi sa razumnim, iako konkurentnim, partnerima umesto sa iracionalno neprijateljskim protivnicima koji stalno potcenjuju Rusiju i precenjuju sebe. Ipak, Zapad još više pati od svog obrasca grešaka koje se ponavljaju.

Troškovi proki rata u Ukrajini pokazuju ovu činjenicu, i to ne samo u pogledu oružja i novca, već i političkog prestiža. Što se tiče merljivih troškova, američki Kongres je, na primer, odobrio pomoć u vrednosti od 113 milijardi dolara Ukrajini od februara 2022. Trenutno se zahtev za još više pretvara u veliku domaću glavobolju za Bajdenovu administraciju, a najverovatnije i u poraz . EU je izdvojila skoro 85 milijardi evra. 

Naravno, nisu sva ova sredstva zaista prisvojena, a veliki deo njih je zaista podsticao korupciju u Ukrajini ili služio donatorima, a posebno njihovoj industriji oružja, kao što su američki političari više puta isticali sa ponosnim cinizmom. Ipak, sveukupna slika i dalje ostaje slika ozbiljnog fiskalnog preopterećenja utrošenog na gubitnu kocku. Dodajte gubitke koje su same sebi prouzrokovale ekonomije EU zbog svoje pogrešno shvaćene politike sankcija i slika je sumorna. Dodati, štaviše, koliko će Zapad morati da potroši ako zaista želi da finansira obnovu Ukrajine, perspektiva će postati katastrofalna. Srećno, EU, sa tim planovima za članstvo.

Pored toga, nematerijalna dobra su takođe bitna. Jasno je da će „gubitak“ Ukrajine (koju Zapad uopšte nije trebalo da pokuša da „poseduje“ ) oštrije otkriti slabost bloka nego neuspesi u, na primer, Iraku, Libiji, Siriji ili Avganistanu. Iz dva razloga. Prvo, za razliku od ovih zemalja, Rusija je velika sila; to znači da je u poziciji da iskoristi nazadovanje Zapada. Drugačije rečeno, Moskva je dovoljno velika za geopolitički kontranapad.

Ostaje da se vidi da li će i kada to tačno učiniti, i kakav će oblik ovog novog „ povlačenja ” metaforične „gumice ” ruskog predsednika Vladimira Putina imati. Ono što je jasno jeste da je takva otplata realna mogućnost. Drugo, Zapad je posvećen kao nikada ranije, suštinski i retorički, kada pokušava da iskoristi Ukrajinu da smanji Rusiju. Dakle, neuspeh u tome razotkriva zapadne granice kao nikada ranije. Rumer i Vajs nisu naivni. Oni to ne mogu da kažu – a možda ne mogu ni da pomisle – ali u srcu znaju da pakovanje ovog poraza kao puku promenu strategije u „obuzdavanje“ neće prevariti nikoga ko ne želi da bude prevaren. 

Dobro je konačno videti da se neke čvrste činjenice pojavljuju na vidnom mestu u glavnim zapadnim debatama. Ali to nije dovoljno. Kao prvo, Zapad mora sebi da postavi bolna pitanja zašto je tako dugo ostao tako opsesivno jednostran. U suprotnom, isti obrazac će se ponoviti u započinjanju i vođenju sledećeg rata, na primer, protiv Kine ili Irana. Drugo, prelazak na „zadržavanje“ neće popraviti štetu, već je samo proširiti. Ono što Zapadu zaista treba jeste potpuno preispitivanje ne samo svojih metoda već i ciljeva.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.