Ukrajina je bila najsloženiji projekat Amerike još od Drugog svetskog rata, a onda je u sve uleteo Putin i...

Sada je potpuno jasno da Ukrajina i NATO savez ne mogu da dobiju rat protiv Rusije i da su ga, u stvari, već izgubili. Od samog početka zapravo najveća iluzija je bila da Ukrajina može da pobedi Rusiju. Ali, ta iluzija se još uvek u zapadnoj propagandi održava a cenu plaćaju preostali žitelji Ukrajine. Pa se nameće pitanje ko je stvarni gospodar Ukrajine i kome rat u toj nesrećnoj zemlji donosi najviše koristi.

Ukrajina je najsloženiji projekat Zapada, tačnije Amerike, još od Drugog svetskog rata. Do državnog udara u februaru 2014. godine Amerika je, prema priznanju Viktorije Nuland, u taj projekat uložila pet milijardi dolara. Projekat „Ukrajina" je doveo i do ratnog sukoba Kolektivnog zapada sa Rusijom ali pored ambicije razbijanja Rusije ukupni ambijent ima i još jednu pozadinu.

Reč je o klasičnom primeru kako Amerika novcem poreskih obveznika i preko života drugih ljudi a pod izgovorom ostvarivanja geopolitičkih ciljeva otvara prostor privatnim kompanijama da ostvaruju veliku zaradu a onda one zauzvrat ispunjavaju državne planove. To je u stvari mreža koja se obično zove duboka država. ta duboka država je gospodar Ukrajine.

Sve je počelo pre 32 godine

Sve je počelo pre 32 godine, od prvog dana kada je raspadom Sovjetskog Saveza, Ukrajina proglasila nezavisnost.  Pod izgovorom reformi počela je rasprodaja ukrajinskog bogatstva i strani, pre svega američki, kapital je ulazio u zemlju. Strani kapital je posebno intenzivirao preuzimanje Ukrajine posle takozvanog Majdana, državnog udara 2014. a naročito od izbijanja rata 24. februara 2022.  To je i veliki komercijalni projekat zapadnih finansijskih moćnika i koristi se da se otkupi sve ono što se još zove Ukrajina.

Ukrajina je sedma na svetu po rezervama uglja i druga u Evropi sa oko 34 milijarde tona. Ona je među tri zemlje na svetu, uz Rusiju i Australiju, koje imaju najveće rezerve železne rude, najveće zalihe mangana i uranijuma u Evropi kao i mnogih drugih mineralnih bogatstava.

Ali, najveće ukrajinsko bogatstvo je zemljište, u Ukrajini je 40 odsto svetske takozvane crne zemlje, najplodnije crnice.

Iako je do nedavno formalno bilo zabranjeno strancima da kupuju zemlju u Ukrajini je, prema podacima publikacije „Australian Nešenel Rivju" ( Australian National Review) objavljenim u maju 2022. godine, 17 miliona hektara je već bilo u vlasništvu tri američke kompanije  Cargill, Dupont i Monsanto . Za ilustraciju, to je ravno celom poljoprivrednom zemljištu  Italije.

Većinski kapital u tim kompanijama pripada američkim finansijskim organizacijama i investicionim fondovima „BlekRok", „Vangard" i „Blekston" (BlackRock, Vanguard,  Blackstone).

Ali, malo je ljudi znalo da zemljište u Ukrajini nije više ukrajinsko a onda se posle početka sukoba sve otkrilo kada se pojavio problem izvoza žita iz Ukrajine. To se zvalo „dogovor o žitu". To, znači, nije nikakav sporazum vezan za Ukrajinu, nego interes američkih kompanija vlasnika tog žita. Pokrenuta je ogromna politička i medijska kampanja da bi se pod humanitarni izgovorom privolela Rusija da dozvoli izvoz tog žita, angažovana je i široka mreža lobista a glavni američki lobista je, preko svojih posrednika, bio „BlekRok". Ali, uskoro je „dogovor o žitu" prestao da važi.

Foto: Reuters/Clipart/Fotoilustracijha

„BlekRok" je najveći svetski finansijski holding i investicioni fond koji, prema podacima s kraja 2022. rukovodi sa oko 10 hiljada milijardi dolara. U Americi je već preuzeo mnoge banke, farmaceutsku industriju, Silicijumsku dolinu i IT kao i vojno-industrijski kompleks, praktično sve.  Veruje se da preko te mreže „BlekRok" kontroliše i Belu kuću.

Malo je poznato šta sve radi po svetu jer tajnost je osnovni princip BlekRoka ali veliki deo poslova u Ukrajini postaje ipak poznat.

U kandžama investicionih fiondova

Prošle godine u septembru direktor „BlekRoka" Lari Fink je predložio Vladimiru Zelenskom formiranje Fonda za obnovu i pomoć Ukrajini.  I onda je 8. maja 2023.  objavljeno da su ukrajinska vlada i američki „Blekrok" sklopili sporazum o formiranju Fonda za razvoj Ukrajine. Zvaničan cilj su investicije u energiju, infrastrukturu i poljoprivredu. U realnosti to znači potpuno preuzimanje Ukrajine od strane „BlekRoka" iza kojeg se krije strani kapital. U prevodu „BlekRok" ima plan da na taj način za sebe i svoje klijente kupi celu Ukrajinu.

U martu ove godine Svetska banka je procenila da je potrebno 411 milijardi dolara da se obnovi Ukrajina ali od tada su razaranja nastavljena i to je sigurno najmanje 500 milijardi.

I „BlekRok" se, prema medijskim izveštajima,  već ponaša kao vlasnik Ukrajine. Početkom oktobra ove godine Lari Fink je optužio Ukrajince da su „neodgovorni" prema onome u šta je već investirano.  On je izjavio da „sada vidimo nerazumnu upotrebu zemlje crnice za groblja. Ima suviše mnogo grobalja. Vrednu obradivu zemlju izuzeti iz obrade je kompletno iracionalno. I to mora da se menja". I on je ponudio rešenje:  „mi možemo da finansiramo krematorijume ili opremu za biološke procese (bioprocessing).To mora da se uradi ili ćemo uvesti sankcije za zloupotrebu naših investicija".

Drugim rečima, to je njihova zemlja, a ne ukrajinska. I onda zaključak Larija Finka „prijatelji ovo nije samo vaša zemlja".

Minulih meseci Kijev je potvrdio spremnost da sve što ima, a to je samo prirodno bogatstvo, prebaci u Fond za razvoj Ukrajine ako Zapad nastavi da pruža vojnu i finansijsku pomoć.

Šef kabineta predsednika Ukrajine Andrej Ermak je 15. novembra ove godine posle susreta sa predstavnicima „BlekRoka" u Vašingtonu izjavio da je Ukrajina „spremna da sve svoje strateške kompanije i zemlju preda "BlekRoku" ako taj fond pomogne u dobijanju vojne i finansijske pomoći". To je tokom posete Vašingtonu 12. decembra ove godine ponovio i Zelenski.  Ali, iako su se investitori već dogovorili o podeli plena, u Fond još nije stiglo mnogo novca.

Foto: EPA

U takvom ambijentu izgleda da su „BlekRok" i njegovi klijenti veoma zainteresovani da se što pre postigne neko primirje i obustave ratne operacije i zadrži barem ono što je ostalo od Ukrajine.  Oni,  u stvari, stoje iza priča o  primirju i pregovorima sa Rusijom i da se uspostavi podela Ukrajine, tačnije podela između Rusije i američkog kapitala oličenog u „BlekRok" fondu.

Glavni cilj novih gospodara Ukrajine je zemljište. Jer, kao što je poznato, naredni korak pre svega američkih milijardera i duboke države je kontrola poljoprivredne proizvodnje i hrane kao i nametanje novih laboratorijski generisanih proizvoda za ishranu. To su planovi za budući rat hranom.

Novac nije sve ali je deo svega

Englezi kažu da novac nije sve ali je deo svega a u slučaju „BlekRoka" i njegove družine on je ipak skoro sve i preko njega se ostvaruje i politički uticaj. Osnovna poluga političkog uticaja i u Americi i u Evropi su američke Federalne rezerve koje su iako privatna kompanija i američka centralna banka.

Ključno je pitanje ko je vlasnik Federalnih rezervi mada to tačno, barem javno,  niko ne zna. Bankarski hroničari veruju da bi do tragova vlasništva mogao da vodi novac koje su Federalne rezerve davale bankama, takozvanim „miljenicama",  posle finansijskog sloma 2008. godine.

Ispostavilo se da su u vlasništvu tih banaka vodeći četiri najveća američka investiciona fonda, „Vangard grupa", „Fideliti investment", „Stejt strit" i naravno „BlekRok" ( Vanguard Group Inc, Black Rock, Fidelity Investments, State Street).  Sve oni koji su i u Ukrajini.

Federalne rezerve su tada beskamatno dale 16 hiljada milijardi dolara praktično svojim akcionarima.  Taj novac su dobijale i neke evropske banke koje su takođe strani suvlasnici Federalnih rezervi. U Britaniji su to „Barklis",  „Rojal banka" Škotske i Škotska banka. U Nemačkoj „Dojče banka", u Švajcarskoj „Kredit svis" i u Francuskoj BNP Paribas. Ukupno im je dato oko 2,5 hiljade milijardi dolara.

I onda je mnogo jasnije zašto evropske države slepo slede američku duboku državu u Ukrajini iako je to protiv njihovih interesa. Gospodari Ukrajine su preko banaka vlasnici i Evrope.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.