Omugućiti kućnim ljubimcima da glasaju na izborima zaista zvuči kao bizaran scenario. Ali, profesor na odseku za filozofiju na Univerzitetu Rovan u Nju Džersiju Joan-Radu Motoarca tvrdi da to možda i nije loša ideja. On smatra da bi određene životinje trebalo da imaju pravo glasa.
Po njemu treba napraviti takav sistem glasanja koji će omogućiti "kućnim stvorenjima da kažu svoje mišljenje o pitanjima koja ih se tiču".
Profesor Motoarka u svom radu priznaje da "ideja da životinje treba da imaju pravo glasa zvuči apsurdno".
- Većina eksperata koji su se dotakli ovog pitanja u nekoliko reči odbacuju tu ideju kao apsurdnu. Međutim, tvrdim da ovu ideju možemo shvatiti kao prirodan ishod naših osnovnih demokratskih obaveza. Shodno tome, verujem da vlade treba da priznaju političko pravo da glasaju za bar određene kategorije životinja - ističe on.
Profesor Motoarka želi sistem glasanja za životinje, koji uključuje imenovane predstavnike. To bi bili pojedinačni ljude ili čitave kompanije i oni bi glasali u ime životinja.
To bi uključivalo "predstavnike životinja" kad je reč o stočarstvu, standardima proizvodnje mesa, propisima o ribolovu ili brizi o kućnim ljubimcima. Pošto ih ne brinu složeni moralni problemi poput abortusa ili legalizacije prostitucije, životinje ne bi bile obavezne da glasaju o takvim pitanjima.
Profesor Motoarka navodi i da postoje "predstavnici" koji deluju u ime dece ili osoba sa mentalnim invaliditetom, kojima je potreban neko drugi da bi ostvarili svoja prava. On tvrdi da nesposobnost životinja da "lično ostvare pravo glasa" nije valjan razlog da se one isključe iz izborbnog procesa.
On podesća da vlade u nekim državama već dozvoljavaju zakonska prava životinja preko predstavnika. Štaviše, u mnogim američkim tužbama, životinje se imenuju kao tužioci - odnosnio oni koji pokreću sudski spor protiv druge strane.
Istorijski gledano, različite vlade su isključivale određene kategorije i nisu im davale pravo glasa kao što su žene i robovi jer se to u to vreme činilo opravdanim.
Ideja profesora Motoarke je primer principa "svi pogođeni interesi" gde svako ko je pogođen odlukama vlade treba da ima pravo da učestvuje u toj vladi.
Ovo datira iz Justinijanovog zakonika u rimskom privatnom pravu koji tvrdi da "ono što se tiče svih mora biti odobreno od svih".
Međutim, Thom Brooks, profesor prava i vlade na Univerzitetu Durham, rekao je za MailOnline ne želi ni da čuje za ideju profesora Motoarke
- U vreme kada je poverenje javnosti u politiku uvek nisko, verujem da vreme i energiju treba trošiti na to da se glasovi građana čuju - rekao je profesor Bruks.
Metju Kramer, profesor pravne i političke filozofije na Univerzitetu Kembridž, smatra da je davanje prava glasa životinjama smešno. S druge strane, profesor Kenet Erenberg sa pravnog fakulteta Univerziteta u Sariju ovu ideju smatra "veoma zanimljivom i nikako besmislenom".
- Životinje osećaju bol i imaju interese. Može im biti bolje ili gore u zavisnosti od uslova u kojima žive. Nije nerazumno verovati da njihov interesa treba da ima udela u ishodu izbora, jer bi im životi mogli biti poboljšani ili pogoršani onim što se dešava na tim izborima. Jedini problem je što životinje nisu sposobne da razumeju opcije, ili šta je glavno pitanje na izborima - rekao je on za MailOnline.
Profesor kompjuterskih nauka sa Univerziteta Mičigen Aleks Halderman demonstrirao je kako je uz pomoć čip-kartice vredne 10 dolara, USB-a ili olovke moguće upasti u izborni sistem Džordžije, promeniti izborne rezultate i omogućiti pojedincima „super“ pristup mašinama za elektronsko glasanje koje koriste građani ove američke države.
Neki ljudi dobro podnose vrućine, dok nekima prija hladnije vreme. Ipak, čak i oni koji jedva čekaju da uživaju na vrelom pesku morske obale, ne mogu da se porede sa vulkanskim pužem: vrstom koja živi u najvećim dubinama Indijskog okeana.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Profesor kompjuterskih nauka sa Univerziteta Mičigen Aleks Halderman demonstrirao je kako je uz pomoć čip-kartice vredne 10 dolara, USB-a ili olovke moguće upasti u izborni sistem Džordžije, promeniti izborne rezultate i omogućiti pojedincima „super“ pristup mašinama za elektronsko glasanje koje koriste građani ove američke države.
Dok se svet sve oštrije deli na tabore i dok se od gotovo svih država svakodnevno ultimativno zahteva da izaberu stranu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić još jednom je dokazao da vodeći mudru i nezavisnu politiku uspeva da drži otvorena vrata Srbije i prema Istoku i prema Zapadu.
Nakon blokade crnomorskih luka, glavni tok tereta za ukrajinske oružane snage preusmeren je preko Odeske oblasti i ukrajinskog dela delte Dunava ka granici sa Rumunijom.
U prvom Kolegijumu Informer TV, posle 11 časova objavljujemo audio-snimak GOSI službe sa blokaderskog plenuma na kome blokaderi jedni druge najstrašnije optužuju, pljuju, obračunavaju se među sobom i najavljuju nova izbacivanja zbog "neposlušnosti".
Antisrpska histerija u režiji podgoričkih medija ponovo dostiže svoj vrhunac. Preko režimskih novina "Vijesti", javnosti se serviraju smernice za vođenje spoljne politike po kojoj prema Hrvatima treba biti strpljiv, dok sa Srbijom treba držati distancu.
Gostujući u islamističkim medijima, Nenad Čanak je izrekao seriju laži o navodnoj prodaji srpske zemlje i resursa, a sve sa jednim jedinim ciljem – kako bi opravdao poziv na streljanje predsednika Aleksandar Vučića!
Na novom blokaderskom spisku policijskih službenika koji se širi društvenim mrežama, ponovo su se našla imena ljudi koji, prema navodima njihovog advokata, u vreme događaja nisu ni bili u Valjevu.
Požar u Deliblatskoj peščari zahvatio je između sedam i osam odsto šume, a nadležni očekuju da će, iako se i dalje širi, u narednih nekoliko dana biti stavljen pod kontrolu.
Na graničnom prelazu Evzoni beleže se kilometarske kolone i višesatna zadržavanja zbog masovne smene turista. Na ulazak u Grčku, prema prvim informacijama, čeka se više od tri sata.
Pripadnici policije uhapsili su B. Ž. (54) iz Ražnja zbog sumnje da je izvršio dva krivična dela polnog uznemiravanja na štetu dve maloletne devojčice sa teritorije ove opštine.
D. K. iz Smedereva, B. Ć. iz Čačka, D. S. iz Kragujevca, M. K. iz Ovče, M. R. iz Kruševca i N. S. iz Čačka saslušani su juče u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Žena iz Splita, S. Š., godinama je uspevala da ubedi desetine ljudi da je doktorka, da radi u Ministarstvu odbrane Hrvatske i da ima veze kojima može da reši svaki problem, od zapošljavanja do sređivanja penzija i kredita, a kada su žrtve ostale bez desetina hiljada evra, razotkrivena je jedna od najbezočnijih prevara u regionu.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Kraj avgusta donosi velike promene za Device i Ribe, a astrolozi im predviđaju period u kojem bi nove prilike, dogovori i izvori prihoda mogli da se nižu sve do kraja godine.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.