Omugućiti kućnim ljubimcima da glasaju na izborima zaista zvuči kao bizaran scenario. Ali, profesor na odseku za filozofiju na Univerzitetu Rovan u Nju Džersiju Joan-Radu Motoarca tvrdi da to možda i nije loša ideja. On smatra da bi određene životinje trebalo da imaju pravo glasa.
Po njemu treba napraviti takav sistem glasanja koji će omogućiti "kućnim stvorenjima da kažu svoje mišljenje o pitanjima koja ih se tiču".
Profesor Motoarka u svom radu priznaje da "ideja da životinje treba da imaju pravo glasa zvuči apsurdno".
- Većina eksperata koji su se dotakli ovog pitanja u nekoliko reči odbacuju tu ideju kao apsurdnu. Međutim, tvrdim da ovu ideju možemo shvatiti kao prirodan ishod naših osnovnih demokratskih obaveza. Shodno tome, verujem da vlade treba da priznaju političko pravo da glasaju za bar određene kategorije životinja - ističe on.
Profesor Motoarka želi sistem glasanja za životinje, koji uključuje imenovane predstavnike. To bi bili pojedinačni ljude ili čitave kompanije i oni bi glasali u ime životinja.
To bi uključivalo "predstavnike životinja" kad je reč o stočarstvu, standardima proizvodnje mesa, propisima o ribolovu ili brizi o kućnim ljubimcima. Pošto ih ne brinu složeni moralni problemi poput abortusa ili legalizacije prostitucije, životinje ne bi bile obavezne da glasaju o takvim pitanjima.
Profesor Motoarka navodi i da postoje "predstavnici" koji deluju u ime dece ili osoba sa mentalnim invaliditetom, kojima je potreban neko drugi da bi ostvarili svoja prava. On tvrdi da nesposobnost životinja da "lično ostvare pravo glasa" nije valjan razlog da se one isključe iz izborbnog procesa.
On podesća da vlade u nekim državama već dozvoljavaju zakonska prava životinja preko predstavnika. Štaviše, u mnogim američkim tužbama, životinje se imenuju kao tužioci - odnosnio oni koji pokreću sudski spor protiv druge strane.
Istorijski gledano, različite vlade su isključivale određene kategorije i nisu im davale pravo glasa kao što su žene i robovi jer se to u to vreme činilo opravdanim.
Ideja profesora Motoarke je primer principa "svi pogođeni interesi" gde svako ko je pogođen odlukama vlade treba da ima pravo da učestvuje u toj vladi.
Ovo datira iz Justinijanovog zakonika u rimskom privatnom pravu koji tvrdi da "ono što se tiče svih mora biti odobreno od svih".
Međutim, Thom Brooks, profesor prava i vlade na Univerzitetu Durham, rekao je za MailOnline ne želi ni da čuje za ideju profesora Motoarke
- U vreme kada je poverenje javnosti u politiku uvek nisko, verujem da vreme i energiju treba trošiti na to da se glasovi građana čuju - rekao je profesor Bruks.
Metju Kramer, profesor pravne i političke filozofije na Univerzitetu Kembridž, smatra da je davanje prava glasa životinjama smešno. S druge strane, profesor Kenet Erenberg sa pravnog fakulteta Univerziteta u Sariju ovu ideju smatra "veoma zanimljivom i nikako besmislenom".
- Životinje osećaju bol i imaju interese. Može im biti bolje ili gore u zavisnosti od uslova u kojima žive. Nije nerazumno verovati da njihov interesa treba da ima udela u ishodu izbora, jer bi im životi mogli biti poboljšani ili pogoršani onim što se dešava na tim izborima. Jedini problem je što životinje nisu sposobne da razumeju opcije, ili šta je glavno pitanje na izborima - rekao je on za MailOnline.
Profesor kompjuterskih nauka sa Univerziteta Mičigen Aleks Halderman demonstrirao je kako je uz pomoć čip-kartice vredne 10 dolara, USB-a ili olovke moguće upasti u izborni sistem Džordžije, promeniti izborne rezultate i omogućiti pojedincima „super“ pristup mašinama za elektronsko glasanje koje koriste građani ove američke države.
Neki ljudi dobro podnose vrućine, dok nekima prija hladnije vreme. Ipak, čak i oni koji jedva čekaju da uživaju na vrelom pesku morske obale, ne mogu da se porede sa vulkanskim pužem: vrstom koja živi u najvećim dubinama Indijskog okeana.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Profesor kompjuterskih nauka sa Univerziteta Mičigen Aleks Halderman demonstrirao je kako je uz pomoć čip-kartice vredne 10 dolara, USB-a ili olovke moguće upasti u izborni sistem Džordžije, promeniti izborne rezultate i omogućiti pojedincima „super“ pristup mašinama za elektronsko glasanje koje koriste građani ove američke države.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči poručio je Sjedinjenim Američkim Državama da napuste Persijski zaliv ako žele da ostanu bezbedne, nakon novih američkih udara na Iran.
Samo nekoliko dana nakon što je otvoreno pozvao na prekrajanje postojećih granica između Srbije i Hrvatske, kao i otimanje delova srpskih gradova u korist hrvatske države, premijer te zemlje Andrej Plenković povukao je novi skandalozan potez.
Pripadnici Gledalačko-obaveštajne službe Informera (GOSI) snimili su šta propali košarkaš i blokaderski siledžija Vladimir Štimac radi u trenutku dok traje besmisleno zgubidansko okupljanje ispred Vlade Srbije u srcu Beograda.
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
Pregrevanje motora jedan je od najčešćih problema sa kojima se vozači susreću tokom leta. Visoke temperature dodatno opterećuju rashladni sistem, pa i manji kvar može dovesti do ozbiljnih oštećenja motora.
Više od 7.000 mladih već je rešilo stambeno pitanje uz subvencionisane kredite za kupovinu prve nekretnine, a nakon proširenja garantne šeme za dodatnih 300 miliona evra, biće odobreno još najmanje 5.000 kredita, poručili su iz Ministarstva finansija.
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu saslušani su Veljko T. (27) i Nikola M. (28) zbog postojanja osnova sumnje da su 6. juna 2026. godine na teritoriji opština Grocka pokušali da na podmukao način liše života oštećenog M.N.
Policija u Zrenjaninu, u saradnji sa Pokrajinskom insprekcijom za zaštitu životne sredine, a po nalogu glavnog javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva, uhapsila je šezdesettrogodišnjeg kineskog državljanina H. J. zbog sumnje da je izvršio krivično delo unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija.
Nakon što je tužilaštvo odbacilo deo krivične prijave protiv bivšeg načelnika Policijske uprave za grad Beograd Veselina Milića, zbog velikog interesovanja javnosti, Više javno tužilaštvo u Beogradu objavilo je kompletnu analizu dokaza koji su navedeni u rešenju o odbacivanju krivične prijave.
Glumac Entoni Gidera, poznat po ulozi u filmu "Kum 3", preminuo je u 65. godini, tri nedelje nakon što mu je srce iznenada stalo iz za sada nepoznatih razloga.
Sve više ljudi traži prirodnije načine zaslađivanja hrane i pića, a med se pritom često nameće kao opcija. Dijetetičarke Lauren Manaker i Karlin Remedios su otkrile koliko je to dobro za zdravlje.
Bjanka Sensori je režirala spot za pesmu "Gemini Season", a u jednoj od prvih scena pojavljuje se u provokativnom kostimu dok muze kravu, nakon čega joj se pridružuje Kanje Vest, kome predaje posudu sa mlekom.
Istraživači iz kompanije SafeBreach otkrili su bezbednosni propust u Gugl Geminiju na Android uređajima koji je mogao da omogući napadačima da utiču na rad ovog AI asistenta.
Jelisaveta Orašanin važi za jednu od najlepših i najatraktivnijih žena na domaćoj javnoj sceni, a njen fizički izgled često je tema komentara na društvenim mrežama i u medijima.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.