Omugućiti kućnim ljubimcima da glasaju na izborima zaista zvuči kao bizaran scenario. Ali, profesor na odseku za filozofiju na Univerzitetu Rovan u Nju Džersiju Joan-Radu Motoarca tvrdi da to možda i nije loša ideja. On smatra da bi određene životinje trebalo da imaju pravo glasa.
Po njemu treba napraviti takav sistem glasanja koji će omogućiti "kućnim stvorenjima da kažu svoje mišljenje o pitanjima koja ih se tiču".
Profesor Motoarka u svom radu priznaje da "ideja da životinje treba da imaju pravo glasa zvuči apsurdno".
- Većina eksperata koji su se dotakli ovog pitanja u nekoliko reči odbacuju tu ideju kao apsurdnu. Međutim, tvrdim da ovu ideju možemo shvatiti kao prirodan ishod naših osnovnih demokratskih obaveza. Shodno tome, verujem da vlade treba da priznaju političko pravo da glasaju za bar određene kategorije životinja - ističe on.
Profesor Motoarka želi sistem glasanja za životinje, koji uključuje imenovane predstavnike. To bi bili pojedinačni ljude ili čitave kompanije i oni bi glasali u ime životinja.
To bi uključivalo "predstavnike životinja" kad je reč o stočarstvu, standardima proizvodnje mesa, propisima o ribolovu ili brizi o kućnim ljubimcima. Pošto ih ne brinu složeni moralni problemi poput abortusa ili legalizacije prostitucije, životinje ne bi bile obavezne da glasaju o takvim pitanjima.
Profesor Motoarka navodi i da postoje "predstavnici" koji deluju u ime dece ili osoba sa mentalnim invaliditetom, kojima je potreban neko drugi da bi ostvarili svoja prava. On tvrdi da nesposobnost životinja da "lično ostvare pravo glasa" nije valjan razlog da se one isključe iz izborbnog procesa.
On podesća da vlade u nekim državama već dozvoljavaju zakonska prava životinja preko predstavnika. Štaviše, u mnogim američkim tužbama, životinje se imenuju kao tužioci - odnosnio oni koji pokreću sudski spor protiv druge strane.
Istorijski gledano, različite vlade su isključivale određene kategorije i nisu im davale pravo glasa kao što su žene i robovi jer se to u to vreme činilo opravdanim.
Ideja profesora Motoarke je primer principa "svi pogođeni interesi" gde svako ko je pogođen odlukama vlade treba da ima pravo da učestvuje u toj vladi.
Ovo datira iz Justinijanovog zakonika u rimskom privatnom pravu koji tvrdi da "ono što se tiče svih mora biti odobreno od svih".
Međutim, Thom Brooks, profesor prava i vlade na Univerzitetu Durham, rekao je za MailOnline ne želi ni da čuje za ideju profesora Motoarke
- U vreme kada je poverenje javnosti u politiku uvek nisko, verujem da vreme i energiju treba trošiti na to da se glasovi građana čuju - rekao je profesor Bruks.
Metju Kramer, profesor pravne i političke filozofije na Univerzitetu Kembridž, smatra da je davanje prava glasa životinjama smešno. S druge strane, profesor Kenet Erenberg sa pravnog fakulteta Univerziteta u Sariju ovu ideju smatra "veoma zanimljivom i nikako besmislenom".
- Životinje osećaju bol i imaju interese. Može im biti bolje ili gore u zavisnosti od uslova u kojima žive. Nije nerazumno verovati da njihov interesa treba da ima udela u ishodu izbora, jer bi im životi mogli biti poboljšani ili pogoršani onim što se dešava na tim izborima. Jedini problem je što životinje nisu sposobne da razumeju opcije, ili šta je glavno pitanje na izborima - rekao je on za MailOnline.
Profesor kompjuterskih nauka sa Univerziteta Mičigen Aleks Halderman demonstrirao je kako je uz pomoć čip-kartice vredne 10 dolara, USB-a ili olovke moguće upasti u izborni sistem Džordžije, promeniti izborne rezultate i omogućiti pojedincima „super“ pristup mašinama za elektronsko glasanje koje koriste građani ove američke države.
Neki ljudi dobro podnose vrućine, dok nekima prija hladnije vreme. Ipak, čak i oni koji jedva čekaju da uživaju na vrelom pesku morske obale, ne mogu da se porede sa vulkanskim pužem: vrstom koja živi u najvećim dubinama Indijskog okeana.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Profesor kompjuterskih nauka sa Univerziteta Mičigen Aleks Halderman demonstrirao je kako je uz pomoć čip-kartice vredne 10 dolara, USB-a ili olovke moguće upasti u izborni sistem Džordžije, promeniti izborne rezultate i omogućiti pojedincima „super“ pristup mašinama za elektronsko glasanje koje koriste građani ove američke države.
Kina je danas demantovala tvrdnju Fajnenšel tajmsa da je kineski predsednik Si Đinping rekao predsedniku SAD Donaldu Trampu da bi ruski predsednik Vladimir Putin "mogao da zažali zbog pokretanja invazije na Ukrajinu".
Most na graničnom prelazu Gradiška između Hrvatske i Bosne i Hercegovine oštećen je tokom noći, zbog čega je saobraćaj u potpunosti obustavljen, videćemo da li će Mila Pajić u voljenoj Hrvatskoj da diže obojenu revoluciju i zloupotrebljava tešku situaciju zarad ličnog interesa, kao što je to činila u Srbiji.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević govorio je o skandaloznoj politici koju vodi tzv. rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, koji je upravo pokazao način na koji se bori za svoje "studente".
Potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Boris Bajić na sednici Skupštine objasnio ko su i šta su blokaderi.
Najnovija epizoda Informerove emisije "Na merama" otkriće vam kako je blokader Ivan Bjelić umislio da je reinkarnacija Če Gevare, koja je omiljena aktivnost voditelja blokadera Zorana Kesića, gde smo to zatekli bivšeg fudbalera Ognjena Vranješa, kuda se kreće novinar Veran Matić...
Informer televizija od 16. maja donosi drugačiji vikend program za sve gledaoce koji žele da dan počnu uz najvažnije informacije, aktuelne teme i program uživo koji traje punih sedam sati.
Кompanija NIS nastavila je sa značajnim ulaganjima u oblast istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, te je u prvom kvartalu 2026. godine u ovaj segment biznisa investirano 4,9 milijardi dinara, odnosno 78 odsto ukupnih ulaganja NIS-a u navedenom periodu.
Na magistralnom putu Tutin–Novi Pazar, u mestu Nadumce, danas je došlo do teške saobraćajne nezgode kada je putnički automobil marke "pasat" sleteo sa puta u kanjon Sebečevske reke.
U sarajevskoj Opštini Centar, na putu raskrsnice ulica Terezija-Vrbanja, juče se oko 18.25 časova, dogodila saobraćajna nesreća u kojoj je jedna osoba povređena.
Legendarna Katinkina kuća na Dedinju bila je mesto snimanja kultnih ostvarenja poput "Srećnih ljudi", "Žikine dinastije" i filma "Davitelj protiv davitelja".
Glumica Milena Dapčević dobijala je anoniman pretća pisma jer je bila u vezi sa istaknutim partizanskim borcem Pekom Dapčevićem što je u tadašnje vreme bilo neprihvatljivo.
Kontroverzni biografski film "Majkl" do sada je zaradio neverovatnih 700 miliona dolara širom sveta, ostavljajući iza sebe sve skandale koji ga prate od prvog dana snimanja.
Bigl po imenu Fin, koji je čitav život proveo u laboratorijskom kavezu, prvi put je osetio slobodu. Njegova reakcija kada je ugledao more je zapalila internet.
Zova je sada u punom cvetu, a budući da vrlo brzo prođe, iskoristite lepe dane da odete u prirodu, naberete je i napravite sok koji možete piti tokom vrelih dana.
Za ljude koji žele psa koji i u odraslom dobu ostaje mali i ne zauzima mnogo prostora, pojedine rase predstavljaju idealan izbor za takav način života.
Među decom poznatih ima onih koji su odlučili da ne žive od slave svojih roditelja - Veljko, Mirko, Milica, Nikolina, Igor i Aleksandra su jedni od tih.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar