Omugućiti kućnim ljubimcima da glasaju na izborima zaista zvuči kao bizaran scenario. Ali, profesor na odseku za filozofiju na Univerzitetu Rovan u Nju Džersiju Joan-Radu Motoarca tvrdi da to možda i nije loša ideja. On smatra da bi određene životinje trebalo da imaju pravo glasa.
Po njemu treba napraviti takav sistem glasanja koji će omogućiti "kućnim stvorenjima da kažu svoje mišljenje o pitanjima koja ih se tiču".
Profesor Motoarka u svom radu priznaje da "ideja da životinje treba da imaju pravo glasa zvuči apsurdno".
- Većina eksperata koji su se dotakli ovog pitanja u nekoliko reči odbacuju tu ideju kao apsurdnu. Međutim, tvrdim da ovu ideju možemo shvatiti kao prirodan ishod naših osnovnih demokratskih obaveza. Shodno tome, verujem da vlade treba da priznaju političko pravo da glasaju za bar određene kategorije životinja - ističe on.
Profesor Motoarka želi sistem glasanja za životinje, koji uključuje imenovane predstavnike. To bi bili pojedinačni ljude ili čitave kompanije i oni bi glasali u ime životinja.
To bi uključivalo "predstavnike životinja" kad je reč o stočarstvu, standardima proizvodnje mesa, propisima o ribolovu ili brizi o kućnim ljubimcima. Pošto ih ne brinu složeni moralni problemi poput abortusa ili legalizacije prostitucije, životinje ne bi bile obavezne da glasaju o takvim pitanjima.
Profesor Motoarka navodi i da postoje "predstavnici" koji deluju u ime dece ili osoba sa mentalnim invaliditetom, kojima je potreban neko drugi da bi ostvarili svoja prava. On tvrdi da nesposobnost životinja da "lično ostvare pravo glasa" nije valjan razlog da se one isključe iz izborbnog procesa.
On podesća da vlade u nekim državama već dozvoljavaju zakonska prava životinja preko predstavnika. Štaviše, u mnogim američkim tužbama, životinje se imenuju kao tužioci - odnosnio oni koji pokreću sudski spor protiv druge strane.
Istorijski gledano, različite vlade su isključivale određene kategorije i nisu im davale pravo glasa kao što su žene i robovi jer se to u to vreme činilo opravdanim.
Ideja profesora Motoarke je primer principa "svi pogođeni interesi" gde svako ko je pogođen odlukama vlade treba da ima pravo da učestvuje u toj vladi.
Ovo datira iz Justinijanovog zakonika u rimskom privatnom pravu koji tvrdi da "ono što se tiče svih mora biti odobreno od svih".
Međutim, Thom Brooks, profesor prava i vlade na Univerzitetu Durham, rekao je za MailOnline ne želi ni da čuje za ideju profesora Motoarke
- U vreme kada je poverenje javnosti u politiku uvek nisko, verujem da vreme i energiju treba trošiti na to da se glasovi građana čuju - rekao je profesor Bruks.
Metju Kramer, profesor pravne i političke filozofije na Univerzitetu Kembridž, smatra da je davanje prava glasa životinjama smešno. S druge strane, profesor Kenet Erenberg sa pravnog fakulteta Univerziteta u Sariju ovu ideju smatra "veoma zanimljivom i nikako besmislenom".
- Životinje osećaju bol i imaju interese. Može im biti bolje ili gore u zavisnosti od uslova u kojima žive. Nije nerazumno verovati da njihov interesa treba da ima udela u ishodu izbora, jer bi im životi mogli biti poboljšani ili pogoršani onim što se dešava na tim izborima. Jedini problem je što životinje nisu sposobne da razumeju opcije, ili šta je glavno pitanje na izborima - rekao je on za MailOnline.
Profesor kompjuterskih nauka sa Univerziteta Mičigen Aleks Halderman demonstrirao je kako je uz pomoć čip-kartice vredne 10 dolara, USB-a ili olovke moguće upasti u izborni sistem Džordžije, promeniti izborne rezultate i omogućiti pojedincima „super“ pristup mašinama za elektronsko glasanje koje koriste građani ove američke države.
Neki ljudi dobro podnose vrućine, dok nekima prija hladnije vreme. Ipak, čak i oni koji jedva čekaju da uživaju na vrelom pesku morske obale, ne mogu da se porede sa vulkanskim pužem: vrstom koja živi u najvećim dubinama Indijskog okeana.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Profesor kompjuterskih nauka sa Univerziteta Mičigen Aleks Halderman demonstrirao je kako je uz pomoć čip-kartice vredne 10 dolara, USB-a ili olovke moguće upasti u izborni sistem Džordžije, promeniti izborne rezultate i omogućiti pojedincima „super“ pristup mašinama za elektronsko glasanje koje koriste građani ove američke države.
Stravičan zločin protiv istine i ljudskosti odigrao se na društvenoj mreži Iks, gde je zbog najprljavije kampanje laži i linča tragično okončan život mladog policijskog službenika Vasilija Lalovića (33).
Moskva neće dozvoliti raspoređivanje vojnih kontingenata država Evropske unije i NATO-a na teritoriji Ukrajine, poručio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, komentarišući pripreme za velike jesenje vojne vežbe u Poljskoj.
Bivši košarkaš Dejan Bodiroga, koji se u javnosti sve više gura kao lider lažne elite i blokaderskog pokreta, doživeo je potpuni finansijski debakl u privatnom biznisu.
Mihajlo Matović, sin glavnog blokadera iz Kraljeva Ivana Matoviča, pokazao je da nije odmakao dalje od svog oca, koji je učestvovao u pokušaju državnog udara.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije izdali su Radosavu G. uverenje kojim se potvrđuje da je učestvovao u odbrani SR Jugoslavije tokom NATO agresije 1999. godine, nakon zahteva koji je uputio putem portala "Ko si bre ti".
Vukola Tomović, vlasnik jedne od vikendica na jezeru Gazivode, čije je rušenje danas počelo po nalogu preduzeća Ibar - Lepenac, izjavio je da je rešenje o rušenju objekta dobio 3. jula i da on drugi dom nema.
Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević čestitao je svim odbornicima SO Pljevlja koji su danas glasali za odluku o poništavanju priznanja tzv. države Kosovo.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Na auto-putu Subotica – Novi Sad, u blizini Molove pumpe, danas oko 15:46 časova dogodila se teška saobraćajna nezgoda kada je došlo do prevrtanja cisterne.
Almira Vukadinović, supruga visokopozicioniranog pripadnika "škaljarskog klana" Predraga Vukadinovića, uhapšena je po nalogu crnogorskog Specijalnog državnog tužilaštva zbog sumnje da je učestvovala u stvaranju kriminalne organizacije.
Adnan Lokvančić, koji je osumnjičen za nezapamćen zločin u naselju Hrasnica kada je lopatom usmrtio majku i brata, a potom majci odrubio glavu, prebačen je u Pritvorsku jedinicu KPZ Igman gde se nalazi pod strogim nadzorom.
Dečak U. P. (5) iz Grocke nastradao je juče u bazenu u akva parku Jugovo u Smederevu, a pred kućom tuge danas se okupljaju prijatelji i komšije. Otac dečaka ne može da govori, ulicom odjekuju jecaji.
Vilem Defo otkrio je da mu je uloga Isusa Hrista u filmu "Poslednje Hristovo iskušenje" bila fizički najzahtevnija u karijeri, a da je zbog nje privremeno i oslepeo.
Mala deca unose mnogo živosti, buke i nepredvidivih situacija u svakodnevni život, pa nisu sve rase pasa podjednako spremne da se prilagode takvom okruženju. Zbog toga pet rasa nisu najbolji izbor za porodice sa malom decom.
Ako želite jednostavan i prirodan način da posvetite pažnju svojoj koži, moguće je da se rešenje već krije u vašoj kuhinji. Ova domaća "botoks krema" priprema se od lako dostupnih sastojaka koje mnogi već imaju kod kuće.
Veštačka inteligencija koja pamti korisnike donosi više pogodnosti, ali otvara i potpuno novu vrstu rizika. Umesto da pokušaju da probiju zaštitu sistema, hakeri sada traže način da promene ono što AI smatra istinom.
Bivša prijateljica Stanije Dobrojević Tamara Radoman došla je sinoć u Šimanovce kako bi podržala Anitu Stanojlović, pa progovorila i o svom odnosu sa starletom i Asminom Durdžićem.
Pojedine estradne ličnosti iza sebe nose priče ispunjene velikom tugom, kao što je gubitak deteta. Među njima su Mirko Kodić, Milić Vukašinović, Žika Todorović kao i Eva Ras.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.