Situacija u Teksasu pred ambisom! SAD ulaze u veliku ustavnu krizu: Spominje se otcepljenje - Dat rok do petka

Amerika polako, ali sigurno ulazi u veliku ustavnu krizu, a epicentar sukoba je u saveznoj državi Teksas.

Pošto se nalazi na samoj granici sa Meksikom i beleži veliki broj ilegalnih ulazaka, Greg Abot, guverner Teksasa, postavio je žilet žicu na granicu, dok je Vrhovni sud naložio da ona mora biti skinuta.

Abot, inače republikanac, zainatio se i preti sukobom sa federalnim snagama ako bude bilo potrebe. Još 25 republikanskih guvernera stalo je uz Abota, koji naglašava da veruje i u njihovu vojnu podršku Teksasu.

Upravo ova kriza preti da preoblikuje Ameriku, moć savezne vlade i država, ali i ozbiljno poremeti demokratu DŽozefa Bajdena u izbornoj godini za predsednika Amerike.

Prvestveno je Vrhovni sud saopštio da savezna vlada ima ovlašćenje da ukloni žilet žicu koju je Teksas postavio na južnoj granici sa Meksikom, zbog priliva ilegalnih migranata.

Foto: Reuters

Nacionalna bezbednost je saopštila da Teksas ima rok do petka da dozvoli federalnim vlastima pristup “Igl Pasu“. Ali, guverner Teksasa preti da će povećati državnu patrolu na granici, dodajući još barijera i više žilet žice.

Haim Vaskez, advokat za imigraciju Severnog Teksasa, rekao je za CB News da je ovo nezapamćeni sukob na granici.

- Nikada nismo videli haos koji sada imamo. Nikada nismo došli do te tačke gde imamo Nacionalnu gardu Teksasa, agente iz DPS-a koji u suštini blokiraju ulaz i preuzimaju vlast ili kontrolu granice. Trenutno smo u veoma kritičnom pitanju jer testiramo, zaista, suštinu Sjedinjenih Država i da li Vrhovni sud ima ovlašćenja, da li države moraju da se pridržavaju ili pronađu način da to protumače onako kako one žele - rekao je Vaskez.

Ako savezna vlada odustane od ovoga, oni će u potpunosti izgubiti autoritet koji imaju, smatra advokat.

Dvadeset pet republikanskih guvernera podržava stav Abota. Kažu da Teksas ima ustavno pravo na samoodbranu. Abot kaže da veruje da bi te države bile spremne da pošalju trupe na granicu ako bude potrebno.

- Mislim da smo upravo sada prešli granicu pokušaja da rešimo problem i sada ga pretvaraju u političko pitanje - rekao je Vaskez.

Foto: Reuters

Teksas deli granicu od 1.981 kilometar sa Meksikom. Ilegalna imigracija približava se kriznoj tački. Samo prošlog meseca obrađeno je rekordnih 300.000 ilegalnih imigranata.

Pitanje migranata će možda čak i biti odlučujuće kada je reč o predstojećim predsedničkim izborima. Sadašnji američki predsednik DŽozef Bajden iz redova demokrata primetno je liberalan po tom pitanju, dok republikanci koji kontrolišu Teksas žele oštriju borbu sa migrantima, prenosi Nova.

Na potezu je sada Bajden, koji usred eskalacije sukoba na Bliskom istoku, mora da se odlučno postavi i kada je reč o unutrašnjoj krizi. Nesumnjivo je, takođe, da Greg Abot neće odustati od svojih namera i da će verovatno ovaj slučaj odrediti ishod i narednih sukoba država sa saveznom vlašću.

Teksas je, inače, poznat i kao "buntovnik" Sjedinjenih Država. Neretko se iz ove savezne države pominje reč otcjepljenje, a poslednji put se to dogodilo u decembru prošle godine.

Zagovornici otcepljenja Teksasa od Sjedinjenih Država tada su verovali da su na ivici da ostvare ključnu pobedu.

Teksaški nacionalisti godinama se zalažu za referendum o secesiji Teksasa, uprkos činjenici da Ustav SAD ne predviđa da se država otcepi. Zemlja se otcepila od Meksika 1836. i provela devet godina kao samostalna nacija pre nego što je postala američka savezna država. Takođe se otcepila od SAD 1861. pre nego što je ponovo primljena nakon završetka građanskog rata 1870.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.