Toliko o demokratiji! Ovako je američka čizma pregazila Havaje i opljačkala ostrvsku državu!

Danas malo ko zna da su Havaji krajem 19. veka bili nezavisna kraljevina koja je imala svoju vlast, kralja i valutu, međutim to nije bilo bitno za ambicije američkogh kongresa koji je odlučio da umeša svoje interese i uruši ustavni poredak Kraljevine Havaja.

Havajsko kraljevstvo, ili Kraljevina Havaji, bila je suverena država koja se nalazila na Havajskim ostrvima u 19. veku.

Zemlja je formirana 1795. godine, kada je vojskovođa Kamehameha Veliki, nezavisnog ostrva Havaji, osvojio nezavisna ostrva Oahu, Maui, Molokai i Lanai i ujedinio ih pod jednom vladom.

Godine 1810, havajski arhipelag je postao ujedinjen kada su se Kauai i Niihau dobrovoljno pridružili Havajskom kraljevstvu.

Dve velike dinastičke porodice vladale su kraljevstvom: kuća Kamehameha i kuća Kalakaua.

Foto: Vikipedija

Početak pada krune...

Kraljevstvo je dobilo priznanje od velikih evropskih sila.

Sjedinjene Države su postale njihov glavni trgovinski partner i nadgledale su ih kako bi sprečile druge sile kao što su Britanija i Japan, da uspostave hegemoniju.

Zapravo su zapadne sile nastojale da iskoriste resurse Havaja, posebno njihovu unosnu industriju šećera.

Misionari, trgovci i preduzetnici sa Zapada stigli su na Havaje, što je dovelo do ekonomskih i kulturnih promena.

Američki poslovni interesi, posebno oni koji su uključeni u trgovinu šećerom, odigrali su značajnu ulogu u rušenju Havajske monarhije.

Ovi poslovni interesi, koje je podržavala američka vlada, nastojali su da obezbede povoljne trgovinske uslove i na kraju pripoje Havaje.

Godine 1887. kralj Kalakaua je bio prisiljen da prihvati novi ustav u puču od strane Honolulu Rajfls-a, antimonarhističke milicije,  što je u velikoj meri smanjilo monarhovu moć i dalo veću kontrolu bogatoj eliti, od kojih su mnogi bili beli Amerikanci ili američkog porekla.

Kraljica Liliʻuokalani, koja je nasledila Kalakauu 1891, pokušala je da poništi novi ustav.

Foto: Vikipedija

Ona je svrgnuta 1893. godine, čime je okončana Kraljevina, uglavnom u rukama Komiteta za bezbednost, grupe koja uključuje havajske podanike i rezidentne strane državljane američkog, britanskog i nemačkog porekla, od kojih su mnogi obrazovani u Sjedinjenim Državama.

Foto: Vikipedija

Bar su priznali na kraju...

Privreda Havaja je sve više zavisila od stranih investicija, posebno iz Sjedinjenih Država.

Industrija šećera, u kojoj su dominirale plantaže u vlasništvu Amerike, imala je značajan uticaj na havajsku politiku.

Grupa američkih i evropskih biznismena, uz podršku američke vojske, orkestrirala je svrgavanje kraljice Lili'uokalani, poslednjeg vladajućeg monarha Havaja.

Puč je doveo do uspostavljanja privremene vlade, koja je na kraju tražila aneksiju od strane Sjedinjenih Država.

Godine 1898, Havaji su zvanično pripojeni Sjedinjenim Državama kroz Njulendsovu rezoluciju.

Javni zakon Sjedinjenih Država 103-150 iz 1993. godine, priznao je da se „rušenje Kraljevine Havaji dogodilo uz aktivno učešće agenata i građana Sjedinjenih Država“ i takođe „da domorodački narod Havaja nikada direktno prepustili Sjedinjenim Državama svoje pretenzije na svoj urođeni suverenitet kao naroda nad svojim nacionalnim zemljama, bilo kroz Kraljevinu Havaji, bilo putem plebiscita ili referenduma."

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.