Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da Ukrajini nije potrebna francuska vojska, iako ne vidi ništa loše u Makronovom predlogu da pošalje NATO trupe, kao i vojno i tehničko osoblje da obučava Ukrajince i proizvodi i popravlja oružje.
- Ovde se ne radi o prisustvu NATO vojske u Ukrajini, samo govorimo o procesu obuke, o zajedničkom radu specijalista, razmeni podataka, obaveštajnih podataka, obuci inspektora i tako dalje. I to je u redu! To se može uraditi u potpuno različitim oblastima odbrane. Mi govorimo samo o tome da se obezbedi da, u tim razmenama obaveštajnih i tehničkih resursa, Ukrajina se ne nađe sama, prepuštena sama sebi - rekao je Zelenski u intervjuu francuskom televizijskom kanalu BFM i dodao da sve što želi je da Ukrajina radi sa više od jednog ili dva partnera.
Prema njemu, francuska vojska može ostati na francuskoj teritoriji.
- Vaša deca neće ginuti u Ukrajini. Ako Rusija dođe u sukob sa nekom NATO zemljom, vaša deca mogu biti poslata u neku od NATO zemalja, ali to će već biti drugačija situacija - dodao je predsednik Ukrajine.
On je istakao da je situacija na frontu sada bolja nego u poslednja tri meseca.
- Imali smo poteškoća zbog nedostatka artiljerijske municije, sistema protivvazdušne odbrane, dalekometnog naoružanja i gustih rojeva ruskih dronova. Uradili smo dobar posao protiv ruskog vazduhoplovstva, obnovili situaciju na istoku, a ruska ofanziva je zaustavljena. Što se tiče Avdejevke, ruska vojska nije zauzela grad, već ga je potpuno uništila, a zatim se uselila - objasnio je on.
Francuski predsednik Emanuel Makron krajem februara je izjavio da će Pariz učiniti sve da spreči Rusiju da "pobedi u ratu sa Ukrajinom", te da bi lideri zapadnih zemalja mogli da razmotre mogućnost o slanja trupa u Ukrajinu, ali, kako je rekao, još nije postignut konsenzus o tom pitanju.
Zvaničnici mnogih evropskih zemalja su, nakon ove izjave Makrona, rekli da nema govora o tome.
Nemački kancelar Olaf Šolc i ministar odbrane Boris Pistorijus su naglasili da Nemačka neće slati svoje trupe u Ukrajinu, a Šolc je dodatno pojasnio da zemlje NATO u celini to neće učiniti.
Komentarišući izjavu francuskog predsednika, zvanična Moskva je upozorila da bi takav razvoj događaja neminovno doveo do direktnog vojnog sukoba Rusije i NATO-a.
Ruska Legija "Sloboda za Rusiju" i Ruski dobrovoljački korpus, grupe koje su jutros izvele napad na rusku granicu iz pravca Ukrajine, baštine neonacističke ideje, Moskva tvrdi da ih plaća NATO i američke obaveštajne agencije, a posredno su vezani za Ukrajinsku vojnu obaveštajnu službu GUR. Za svoj glavni cilj proklamovali su rušenje ruskog predsednika Vladimira Putina.
Postoji mogućnost da je oko 30 vojnika iz NATO zemalja eliminisano zajedno sa sistemima PVO "patriot" u Ukrajini, izjavio je penzionisani oficir američke vojske Stanislav Krapivnik, prenose "RIA Novosti".
Ukrajinske Telegram stranice pišu da je počela operacija „Ruskog dobrovoljačkog korpusa”, takozvane Legije „Sloboda Rusije” i „Sibirskog bataljona”, koji se bore na strani Ukrajine, u Belgorodskoj i Kurskoj oblasti Ruske Federacije.
Krimski politički ekspert Denis Baturin rekao je da je NATO prekršio sve dogovore da se ne širi na istok do granica Rusije i da je čak nameravao da stvori sopstvenu vojnu pomorsku bazu na Krimu.
Prema još uvek zvanično nepotvrđenim vestima, smenjen je glavnokomandujući Ratne mornarice Rusije admiral Nikolaj Jevmenov, a za v.d. postavljen je komandant Severne flote Aleksandar Moisejev.
Na Rusiju je tokom noći i jutra izveden žestok napad dronovima, eksplozije su zabeležene širom zemlje, a u gradu Orelu, posle napada, izbio je požar u naftnom skladištu.
Komandant ukrajinskih kopnenih snaga Aleksandar Pavljuk najavio je u sredu nameru Oružanih snaga Ukrajine da ove godine stvore udarne snage i pređu na protivudarne operacije.
Vazduhoplovstvo Ukrajine tvrdi da je za 12 dana, počevši od 17. februara, oborilo čak 13 ruskih ratnih aviona. Kada je oboren ruski radarski berijev A-50 iznad Azovskog mora 23. februara, to se dogodilo na oko 193 km od linije fronta, i mnogi su odmah pomislili na dejstvo američkog raketnog sistema "patriot". Međutim, problem je što on nema potreban domet za takava poduhvat. Jedini raketni sistem kojem Ukrajina ima pristup – i koji ima toliki domet – jeste stari, bivši sovjetski raketni sistem zemlja-vazduh S-200, koji ispaljuje glomazan projektil od osam tona.
Predsednik Rusije Vladimir Putin zatražio je od vojnog vrha da se preduzme sve za zaštitu ruskih građana, civilne infrastrukture i ključnih objekata od ukrajinskih napada, uz istovremeni nastavak masovnih udara po ukrajinskom vojno-industrijskom kompleksu.
Ruska armija će preuzeti Odesu, Harkov i čitav prostor koji Moskva naziva „Novorusijom“, dok će ostatak Ukrajine morati da bude potpuno neutralan, ocenio je penzionisani pukovnik američke vojske i bivši savetnik Pentagona Daglas Mekgregor.
Dve vodeće ruske agencije za istraživanje javnog mnjenja zabeležile su pad rejtinga predsednika Rusije Vladimira Putina, ali brojke ne pokazuju politički slom. Poverenje u ruskog lidera i dalje se kreće između 67 i 71 odsto, dok njegov rad odobrava oko dve trećine građana.
Specijalni predstavnik predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom i direktor Ruskog fonda za direktne investicije Kiril Dmitrijev nazvao je Ujedinjeno Kraljevstvo „propalom imperijom“, komentarišući stanje u zemlji i sporove oko migracija.
Desetine ruskih obaveštajaca, koji su posle masovnog proterivanja diplomata iz evropskih zemalja 2022. godine ostali bez uporišta na Zapadu, navodno su prebačene u Japan i tamo nastavile rad pod diplomatskim i poslovnim pokrićem, piše Džapan tajms.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da će ključna kamatna stopa u zemlji postepeno padati, ocenjujući da trenutno stanje privrede otvara prostor za dalje popuštanje monetarne politike. Sledeća odluka Centralne banke Rusije biće doneta 24. jula, a stopa sada iznosi 14,25 odsto.
Američki senator Lindzi Grejem je u poslednjem javnom nastupu, svega dan pre smrti, objavio da je postignut dogovor između Senata i administracije predsednika SAD Donalda Trampa o novom paketu sankcija Rusiji.
Pripadnici saobraćajne i patrolne policije, kao i Ruske nacionalne garde, raspoređeni su na benzinskim pumpama u Kirovskoj oblasti kako bi sprečili vozače da sipaju gorivo preko dozvoljene količine, pune kanistere ili više puta prilaze istom točionom mestu.
Zauzimanje Konstantinovke, jednog od ključnih ukrajinskih uporišta u Donbasu, moglo bi da otvori ruskoj vojsci put ka preuzimanju kontrole nad celim regionom, ocenio je za „RT internešenel“ bivši analitičar bezbednosne politike Pentagona Majkl Maluf.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ruska Legija "Sloboda za Rusiju" i Ruski dobrovoljački korpus, grupe koje su jutros izvele napad na rusku granicu iz pravca Ukrajine, baštine neonacističke ideje, Moskva tvrdi da ih plaća NATO i američke obaveštajne agencije, a posredno su vezani za Ukrajinsku vojnu obaveštajnu službu GUR. Za svoj glavni cilj proklamovali su rušenje ruskog predsednika Vladimira Putina.
„Koalicija voljnih“ prelazi iz političkih saopštenja u konkretnu vojnu fazu: države okupljene oko Francuske i Velike Britanije održaće prve zajedničke vežbe u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom, dok su Multinacionalne snage za Ukrajinu (MNF-U) proglašene spremnim za delovanje posle eventualnog prekida vatre.
Deo američkih demokrata usprotivio se novom zakonu o sankcijama Rusiji, upozoravajući da bi predsednik SAD Donald Tramp mogao da dobije gotovo neograničena ovlašćenja za uvođenje carina, dok bi posledice kroz više cene na kraju snosili američki građani.
Na propalom blokaderskom skupu koji je danas održan u Raški, pojavio se i rekto Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, koji se nalazi na blokaderskoj listi.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Pre samo nekoliko dana, majka u Tirolu doživela je ono što tvrdi da je najstrašniji trenutak u njenom životu kada je zatekla nepoznatog muškarca u automobilu sa svojom decom.
Milioni evra, tone kokaina, lažni identiteti i nemilosrdna borba za prevlast – iza imena balkanskih kartela krije se mračni svet u kojem se sve vrti oko novca, korupcije, nasilja i straha.
Državljanin Bosne i Hercegovine Tomislav Petrović (38) oglašen je krivim i osuđen na jedinstvenu kaznu od osam godina i četiri meseca zatvora zbog teške saobraćajne nesreće na mostu kod Bačkog Petrovca, u kojoj je poginula majka troje dece S. J. (38), dok su njen suprug i ćerkice povređeni.
Carinski službenici su u saradnji sa policijom 17. jula 2026. godine na graničnom prelazu Horgoš sprečili pokušaj krijumčarenja 10 neprijavljenih pravoslavnih ikona.
P. T. (25) iz Niša uhapšen je zbog sumnje da je počinio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, dok je N. J. (31) lišen slobode zbog sumnje da je počinio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga.
Policijski službenici Uprave policije Ministarstva unutrašnjih poslova Tuzlanskog kantona pronašli su i uhapsili dve osobe za kojima su bile raspisane interne poternice.
Katarina Vićentijević koja je stekla slavu ulogom Zagorke Zaze Patrnožić u seriji "Srećni ljudi" prisetila se saradnje sa kolegom Danilom Lazovićem koji je u pomenutoj komediji igrao Šćepana Šćekića.
Slavni holivudski vizionar Kristofer Nolan skoro ceo život sanja da snimi film uz pomoć revolucionarne IMAX tehnologije i da na velikom platnu oživi mitsku priču o kralju Itake, jedinom smrtniku koji je uspeo da nadmudri i porazi moćne bogove sa Olimpa.
Detaljno anatomsko istraživanje, koje je vodio Alfonso Cepeda-Emiliani sa Univerziteta u Santjagu de Komposteli, otkrilo je da titulu glavne erogene zone zapravo odnosi frenularna delta.
Američka tehnološka kompanija Gugl predstavila je novo ažuriranje svoje AI video platforme Vids, koje korisnicima omogućava da kreiraju personalizovane digitalne avatare.
Učesnica rijalitija Maja Marinković otvoreno je priznala da je tokom života imala veliki broj prekida trudnoće, kao i da je često koristila pilule za "dan posle".
Starleta Tamara Đurić ponovo je uspela da zapali društvene mreže nakon što je objavila provokativne kadrove iz luksuznog spa centra, gde je uživala u opuštajućoj masaži.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.