Zelenski moli Zapad za pare: Molim vas dajte nam kredite! Ukrajini se sprema potpuni ekonomski kolaps! (VIDEO)

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je u zvaničnom obraćanju krajem prošle godine otvoreno molio saveznike sa Zapada da ukoliko ne žele da daju pomoć Ukrajini, bar pošalju kredite uz obećanje da će ih vratiti.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski na videu koji neko vreme kruži mrežom X viđen je kako moli Zapad i NATO pakt da odobri kredit Ukrajini usled smanjenja finansijske pomoći.

- Ako ne možete da nam date neku finansijsku pomoć okej, molim vas dajte nam kredit, a mi ćemo vam potom vratiti novac - rekao je Zelenski.

Podsećamo da NATO pakt i SAD još uvek šalju oružje Ukrajini, ali da je ekonomija zemlje u katastrofalnom stanju, što je i nateralo predsednika Vladimira Zelenskog da moli svoje saveznike za još novčane pomoći kako bi koliko toliko usporijo neminovni ekonomski slom Ukrajine.

Brojke predviđaju crne dane za Ukrajinu

Više od 7 miliona ljudi – oko petine stanovništva – zahvaćeno je u siromaštvom.

Petnaest godina ljudskog razvoja je izgubljeno, a  tokom prve godini specijalne vojne operacije privreda je smanjena za 30%.

Ipak, moglo je biti još gore.

Beata Javorčik, glavni ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, rekla je za Gardijan da 90 odsto preduzeća u oblastima Ukrajine gde nije bilo borbi i dalje postoje.

Inflacija je pala sa vrha od 27% na manje od 5%.

Uprkos tome, ukrajinska ekonomija ostaje na ivici noža.

Treba joj više od 40 milijardi dolara Zapadne pomoći ove godine da bi se uravnotežile knjige i vojska održala opremljenom.

Troškovi ponovnog obnavljanja zemlje procenjeni su na 486 milijardi dolara tokom 10 godina – u odnosu na 411 milijardi dolara pre godinu dana.

- Poslednje dve godine doživele su patnju i gubitak bez presedana za Ukrajinu i njen narod - rekla je Antonela Basani, potpredsednica Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju za Gardijan.

Foto: printscreen Gardijan

Sa druge strane postoji više razloga za otpornost Rusije, njena ekonomija je bila 10 puta veća od ukrajinske kada je počela specijalna vojna operacija, a njena fizička infrastruktura nije fizički pogođena sukobom.

Ogromno povećanje budžeta za odbranu podstaklo je rast.

Vladimir Putin je godinama pripremao Rusiju za sukob, koristeći prihode od nafte i gasa za akumulaciju rezervi i preduzimajući korake da zaštiti ekonomiju od sankcija.

Tim Eš, stručnjak za Rusiju u istraživačkom centru Čatham Haus, rekao je da otpornost Rusije nije iznenađujuća.

-  Putin je pretpostavljao da će doći do sukoba za šta se i pripremio - rekao je Eš.

Ali jasno je da sankcije uklanjaju neke od finansijskih rezervi i zaliha stvorenih pre invazije.

Zapadni ekonomisti navode da je nerealno očekivati da bi talas sankcija sa Zapada bacio privredu Rusije na kolena.

Domaća roba je zamenila uvoz sa Zapada, dok je Rusija takođe bila u mogućnosti da nabavlja robu direktno preko Kine i Turske i indirektno iz zemalja koje su delovale kao posrednici za Zapadne proizvode.

Na taj način Vladimir Putin dodatno je okrenuo Rusiju prema Istoku i uspeo da zaštiti ekonomiju Ruske Federacije od sve agresivnijeg naleta ekonomskih sankcija sa Zapada.
 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.