Trn o oku Vašingtona je projekat Arktik TPG 2 u regionu Jamal koji, poručuju iz Bele Kuće, mora biti uništen po svaku cenu. Lider Rusije Vladimir Putin upozorava da je Arktik za Moskvu od posebnog strateškog značaja.
SAD će učiniti sve da zaustave razvoj ruskog energetskog sektora, uključujući veliki novi TPG projekat na Arktiku, poručio je visoki zvaničnik Stejt departmenta Džefri Pajat.
On je naveo da SAD posebno ciljaju projekat Arktik TPG 2 u ruskom severnom regionu Jamal, koji razvija privatni energetski gigant Novatek.
Brutalna pretnja
- Naš cilj je da osiguramo da Arktik TPG 2 bude mrtav. Voma smo fokusirani na to da Rusija ne bude u stanju da razvije nove projekte kako bi preusmerila gas koji je prethodno slala u Evropu - rekao je Pajat, koji služi kao pomoćnik državnog sekretara za energetske resurse, citira britanski list Fajnenšel tajms.
Moskva zvanično još nije reagovala na pretnje pomoćnika državnog sekretara SAD, ali je lider Rusije Vladimir Putin nebrojeno puta ponovio da je Arktik za Moskvu od posebnog strateškog značaja i da ga Rusija ga povezuje sa osiguravanjem nacionalne bezbednosti i energetskim jačanjem.
Foto: Reuters/Heraldry, Isochrone, via Wikimedia Commons
Interese Moskve štiti Severna flota, a ruska vojska je bazirana kako na kontinentalnom severu, tako i na udaljenim teritorijama i ostrvima. Rusija ima najveću flotu ledolomaca na svetu, a Severna flota ima moćne nuklearne podmornice. Na Arktiku su locirani vojni aerodromi i sistemi protivvazdušne odbrane, izviđačke baze i radarski sistemi.
Podsetimo, SAD su nametnule nekoliko rundi ekonomskih ograničenja na Arktik TPG 2, od kojih je najnovija objavljena u novembru 2023. Odsecanje Evrope od jeftinog ruskog gasa bila je ključna komponenta zapadne odmazde otkako je Moskva pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini 2022. godine. Istovremeno, američki proizvođači TPG zauzeli veliki deo tržišta, ali uprkos sankcijama ruski gas nastavlja da teče u neke zemlje članice EU.
Moskva smatra da je sukob u Ukrajini deo 'zastupničkog rata' koji predvode SAD protiv Rusije, čiji je jedan od ciljeva gušenje ekonomske konkurencije. Vašington je u tom procesu žrtvovao dobrobit Evropljana, tvrde ruski zvaničnici.
Gubitak evropskog tržišta podstakao je Moskvu da se ponovo fokusira na gasovode koji povezuju velika gasna polja sa kupcima u Aziji, pre svega Kinom.
Ključni projekat
Prvi krak velikog projekta za tečni prirodni gas Arktik TPG 2 iz kojeg se 2022. povukla francuska kompanija Total Enerdži (Total Energies) otvorio je predsednik Rusije Vladimir Putin. Projekat procenjen na 21 milijardu dolara, a predviđeno je da dostigne 19,8 miliona tona tečnog prirodnog gasa godišnje i da ima tri proizvodne linije. Koristiće bogato obližnje nalazište gasa Utreneje.
Eksperti ističu da je projekat Arktik TPG 2 jedan od ključnih projekata eksploatacije koji Rusija predviđa za severnu pomorsku rutu koja povezuje Aziju i Evropu.
- Moskva se nada da će taj pomorski put kod Severnog pola, koji je postao upotrebljiv zbog topljenja leda, moći da za transport bude konkurentan trasi kroz Suecki kanal - smatraju oni.
Istraživači tvrde da arktičko područje ima oko 22 odsto neotkrivenih rezervi nafte i prirodnog gasa. Tu su i uranijum, zlato, dijamanti i velike rezerve retkih metala, a vode Severnog ledenog okeana otvaraju nove transportne i logističke perspektive.
Evropa metodično ide zacrtanim putem: ima kartu u jednom pravcu. Ona sada ne shvata da je njena sudbina već odlučena, da su se Kremlj i Bela kuća odavno dogovorili (koliko je to moguće) kako će ići svojim putem, a kako će odlučiti sudbina EU, piše u svojoj kolumni ruski vojni ekspert i kolumnista Viktor Litovkin.
Ruski bezbednosni agenti uhapsili su ukrajinskog obaveštajca, saopštilo je odeljenje ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) u Zaporoškoj oblasti i pojasnilo da se radi o ženi koja je navodno planirala teroristički napad na ruske trupe.
Ruski predsednik Vladimir Putin je dvostruko popularniji od američkog kolege Džozefa Bajdena na Bliskom istoku i u severnoj Africi, pokazalo je istraživanje portala "Ej-el monitor" koji se bavi Bliskim istokom.
Ruske snage objavile su snimak raketnog udara na centralnu bazu za skladištenje naoružanja i municije Oružanih snaga Ukrajine u Sumskoj oblasti na severu Ukrajine.
Oružje, koje Bugarska isporučuje Ukrajini, koristi se za granatiranje civilnih naselja u kojima žive etnički Bugari, rekao je za Sputnjik predstavnik bugarske zajednice, predsednik Saveta poslanika Golopristanskog okruga Hersonske oblasti Genadij Nedjalkov.
Kako bi se bolje zaštitili od neprestanih napada ukrajisnkih dronova na ruske tenkove, ruski inženjeri su modifikovali najmanje jedan od tenkova instaliranjem čeličnog krova koji se proteže preko cele površine vozila, navodi se u članku Forbsa.
Više od 22.000 korisnika ostalo je bez električne energije nakon ruskog napada dronovima tokom noći na južni deo Odeske oblasti, saopštile su lokalne vlasti.
Deset osoba povređeno je danas u ruskim napadima dronom na Odesku oblast, od kojih su dve u teškom stanju, saopštio je šef Odeske oblasne vojne administracije Oleg Kiper.
Evropska unija je u prvom tromesečju 2026. kupila više ruskog tečnog prirodnog gasa nego ikada ranije, i to u trenutku kada Brisel najavljuje potpuno zatvaranje vrata ruskim energentima.
Rusija je izvela jedan od najžešćih vazdušnih napada na Ukrajinu od početka rata, a udari su pogodili Kijev, zapadne oblasti zemlje, energetske objekte, prugu, luke i drugu infrastrukturu važnu za ukrajinsku pozadinu.
Jermenija bi, ukoliko nastavi sadašnji spoljnopolitički kurs i ubrza približavanje Evropskoj uniji, mogla da se suoči sa posledicama sličnim onima koje su promenile Ukrajinu, poručio je ruski predsednik Vladimir Putin.
Uspešno lansiranje strateškog raketnog kompleksa „Sarmat“ predstavljalo je snažan signal Zapadu da Rusija nije oslabljena sukobom u Ukrajini i da nastavlja modernizaciju svog nuklearnog arsenala, piše kineski portal Sohu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin posetio je čuveni Moskovski institut za termotehniku i tom prilikom poslao nedvosmislenu poruku Zapadu da će Rusija nastaviti sa razvojem i modernizacijom svojih strateških nuklearnih snaga.
Državna duma Rusije usvojila je šokantan zakon koji predsedniku Vladimiru Putinu daje ovlašćenje da koristi oružane snage za oslobađanje ruskih državljana uhapšenih ili krivično gonjenih u inostranstvu.
Novi ruski raketni sistem "Sarmat", poznatiji na Zapadu kao "Satana 2", obezbedio je Moskvi tehnološku prednost od najmanje dve decenije u odnosu na SAD i NATO.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Evropa metodično ide zacrtanim putem: ima kartu u jednom pravcu. Ona sada ne shvata da je njena sudbina već odlučena, da su se Kremlj i Bela kuća odavno dogovorili (koliko je to moguće) kako će ići svojim putem, a kako će odlučiti sudbina EU, piše u svojoj kolumni ruski vojni ekspert i kolumnista Viktor Litovkin.
Britanski premijer Kir Starmer je, prema navodima Dejli mejla, ljudima iz najbližeg kruga rekao da namerava da napusti svoju funkciju, ali da želi da sam odredi trenutak i način odlaska.
Amerika i Kina napravile su prvi ozbiljan korak ka smirivanju trgovinskog rata koji je mesecima tresao tržišta, pogađao izvoznike i držao poljoprivrednike u neizvesnosti.
Blokaderi su na društvenim mrežama urnisali svog dojučerašnjeg pajtosa sa tajkunske televizije Nova S, Slobodana Georgieva, a u rat sa njim uključio se i čuveni zgubidanski siledžija Marko Marjanović, poznatiji po pseudonimu Kristal Met Dejmon.
Vredna ekipa Informerove emisije “Na merama” spazila je voditelja blokadera Zorana Kesića koji po svemu sudeći uživa, dok vodi, kako kaže, "težak život" u Srbiji.
Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Čedomir Antić govorio je o takozvanoj blokaderskoj "studentskoj listi" isitčući da su blokaderi sličan fenomen kao Beli Preletačević.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boraviće u dvodnevnoj poseti, danas i sutra (17. i 18. maja) Republici Azerbejdžanu, gde će učestvovati na 13. Svetskom urbanom forumu u organizaciji Ujedinjenih nacija, koji se ove godine održava u Bakuu.
Najnovija epizoda Informerove emisije "Na merama" otkriće vam kako je blokader Ivan Bjelić umislio da je reinkarnacija Če Gevare, koja je omiljena aktivnost voditelja blokadera Zorana Kesića, gde smo to zatekli bivšeg fudbalera Ognjena Vranješa, kuda se kreće novinar Veran Matić...
Informer televizija od 16. maja donosi drugačiji vikend program za sve gledaoce koji žele da dan počnu uz najvažnije informacije, aktuelne teme i program uživo koji traje punih sedam sati.
Jak pljusak zahvatio je večeras delove Beograda, a prema najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), nestabilno vreme očekuje se i u ostatku Srbije.
U Zagrebu se, u četvrtak oko 19 sati, desila saobraćajna nezgoda u kojoj je učestvovala jedna policajka koja je svojim službenim vozilom jurila drugi automobil.
Sinoć oko 23 časa u Kirovljevoj ulici se dogodila saobraćajna nesreća u kojoj su povrećene tri osobe, muškarci starosti 23 i 47 godina i žena starosti 50 godine.
Glumac Milan Lane Gutović se jednom nije pojavio na snimanju serije "Bela lađa", a razlog nedolaska na set i danas se prepričava kao jedna od najvećih anegdota ove hit serije.
Vlastimir Đuza Stojiljković važi za jednog od najvećih glumaca srpske kinematografije, a za života je često pričao o svom teškom detinjstvu. Tokom jednog intervjua ispričao je da je išao bos, pešaka čak od Niša do Beograda.
Muzeje u Srbiji je tokom 2024. godine posetilo 2.125.437 ljudi, objavio je Republički zavod za statistiku povodom Međunarodnog dana muzeja koji se obeležava 18. maja.
Na prvi pogled, bežični miš izgleda kao savršenstvo moderne tehnologije, nema kablova koji se zapetljaju, a pokreti su slobodni. Kada se sagledaju njegovi nedostaci, slika je manje idilična.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar