Potez koji menja svet! NATO zemlja dozvolila Ukrajini da pređe crvenu liniju: Moskva odmah reagovala, ovo vodi u još strašniji rat!

Osnivačka članica NATO dala je Ukrajini „zeleno svetlo“ da pređe rusku crvenu liniju, na šta je je Moskva reagovala preteći, a potom izdala direktno upozorenje Sjedinjenim Američkim Državama u vezi Krima.

Do bure je došlo nakon izjave Dejvida Kamerona, ministra spoljnih poslova Velike Britanije, tokom njegove posete Kijevu 2. maja.

- Ukrajina bi trebalo da bude slobodna da gađa ciljeve na ruskoj teritoriji oružjem koje dobija iz Londona. Ukrajina ima to pravo. Baš kao što Rusija gađa unutar Ukrajine, možete sasvim da razumete zašto Ukrajina oseća potrebu da osigura svoju odbranu - rekao je Kameron, preneo je „Njuzvik“.

Gađanje ruske teritorije oružjem, projektilima i municijom koju su Ukrajini dali zapadni saveznici prethodno se smatrala velikom crvenom linijom za ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ali, Ukrajina se osmelila zbog oružja sve većeg dometa i uspeha svojih napada na rafinerije, vojne centre i aerodrome širom Rusije, iako tvrdi da su do sada korišćeni samo dronovi i projektili domaće proizvodnje.

Prekretnica u globalnim poslovima

Kameron je tokom posete Kijevu potvrdio posvećenost njegove zemlje podršci Ukrajini, te obećao 3,74 milijarde dolara vojne pomoći, najveći britanski paket od početka rata,  „koliko god bude potrebno“.

- Davaćemo tri milijarde svake godine koliko god bude potrebno. Upravo smo ispraznili sve što možemo u smislu davanja opreme - rekao je on.

Kameron je ukazao na važnost da Ukrajina dobije rat.

- Budućnost u kojoj je Putin uspešan, a Ukrajina potisnuta je veoma opasna budućnost. Mislim da smo na apsolutno ključnoj tački prekretnici u globalnim poslovima - rekao je on.

Britanija stavlja svoju odbrambenu industriju na „ratnu spremnost“

Svega nekoliko dana ranije SAD su odobrile istorijski, dugo očekivani paket pomoći Ukrajini vredan 60 milijardi dolara. Pre toga Kijev nije primio paket od Vašingtona od decembra, što je ruskim snagama omogućilo da iskoriste priliku i značajno napreduju duž linije fronta.

Britanski premijer Riši Sunak rekao je krajem aprila da Britanija stavlja svoju odbrambenu industriju na „ratnu spremnost“ i obećao novi paket vojne pomoći Kijevu vredan 620 miliona dolara. Kako je tada objavio, poslednji paket pomoći iz Londona koristiće se za brzu isporuku municije, PVO, dronova i inženjerske podrške Ukrajini.

Paket, između ostalog, sadrži 60 čamaca – uključujući opremu za upade kod obala, preko 1.600 udarnih i protivvazdušnih raketa, projektile „senka oluje“, 162 oklopna vozila i četiri miliona komada municije.

Britanija je jedan od glavnih evropskih dobavljača vojne pomoći za Ukrajinu.

„Senke oluje“, precizno navođeni projektili dugog dometa, već su se pokazali efikasnima u gađanju ruske Crnomorske flote. Kijev je ovim projektilima gađao ruski ratni brod i podmornicu „Rostov na Donu“ u gradu Sevastopolju na Krimu u septembru 2023. Takođe su korišćeni za uništavanje štaba Crnomorske flote na Krimu.

Ugrožena Evropa

Moskva je neposredno reagovala na Kameronovu izjavu o dozvoljavanju Ukrajini da koristi britansko oružje za napade na rusko tlo. Kako je preneo „Njuzvik“, Kremlj je osudio „opasnu“ zapadnu retoriku, navodeći da je to primer „verbalne eskalacije“ koja bi mogla da ugrozi evropsku bezbednost.

- Još jedna veoma opasna izjava… Vidimo takvu verbalnu eskalaciju od strane zvaničnih predstavnika. Vidimo je i na nivou šefova država – kad je u pitanju Francuska, a na stručnijem nivou kad je u pitanju Velika Britanija - rekao je „RIA novostima“ portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

- To su direktne eskalacije tenzija oko ukrajinskog konflikta, koji potencijalno mogu da ugroze evropsku bezbednost, čitavu bezbednosnu arhitekturu Evrope. Ovo je deo opasnog trenda eskalacije tenzija kroz zvanične izjave i razlog je za našu zabrinutost - dodao je Peskov.

Direktno upozorenje

Nakon odgovora Kameronu, Moskva je optužila SAD i druge ukrajinske saveznike da pripremaju napade na Krim, te upozorila da bi u takvom scenariju došlo do „odmazde“, navodi „Njuzvik“.

Tokom rata bilo je više napada na Krimski most, koji je za Kijev simbol ruske okupacije a za Moskvu ključna veza za transport trupa i opreme na linije fronta.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je u petak da je Krimski most, koji povezuje Rusiju sa poluostrvom anektiranim 2014, „ponovo na udaru“. Zaharova je rekla da se pripreme „sprovode otvoreno… uz apsolutnu i direktnu podršku kolektivnog Zapada“.

„Njuzvik“ piše da je Zahorova mislila na isporuku dugodometnih projektila ATACMS od Amerike prošlog meseca, te da je ukazala na tvrdnje ruskog Ministarstva odbrane da je šest takvih raketa oboreno iznad Krima prošle nedelje.

Američki zvaničnici su rekli u aprilu da je Kijev počeo da koristi ATACMS, koje je dvaput upotrebio – jednom protiv vojne baze na Krimu a drugi put protiv ruskih snaga istočno od Berdjanska blizu Azovskog mora, kako je ranije naveo „Aksios“.

Vašington je prošle godine isporučio starije modele ovih raketa, ali sa kraćim dometom od oko 150 km, dok novi imaju domet do 300 km, što potencijalno stavlja metu na stotine ruskih vojnih objekata na Krimu.

Zaharova je takođe rekla da je Kijev spreman da primi prvu isporuku aviona F-16 “koji, prema Britancima, takođe mogu da se koriste u operaciji uništavanja Krimskog mosta”.

- Želimo da još jednom upozorimo Vašington, London i Brisel da su bilo kakve agresivne akcije protiv Krima ne samo osuđene na propast, već će primiti i neuništiv udarac odmazde - rekla je ona ne iznoseći više detalja.

Iz američkog Stejt departmenta još se nisu oglasili sa komentarom na zahtev „Njuzvika“.

Nakon izjava Zaharove, rusko Ministarstvo odbrane je u subotu reklo da je njihova PVO oborila četiri projektila ATACMS iznad Krima, te da su poslednjih nedelja uspešno oborili 15 njih.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.