Rusija poslala na adresu 14 zemalja upozorenje sa "crnom oznakom"! To se desi kad Zapad "zadirkuje ruskog medveda"

Zapad povećava stepen eskalacije u Ukrajini, dozvolio je Kijevu da ispaljuje NATO oružje na ciljeve duboko na ruskoj teritoriji i ukinuo ograničenja na snabdevanje avionima i projektilima.

Većina vojnih stručnjaka se slaže da Rusija definitivno neće ostaviti ove pretnje bez odgovora. Veteran specijalnih snaga, rezervni pukovnik Anatolij Matvijčuk, u razgovoru za MK, rekao je kakvi bi mogli biti ruski uzvratni koraci na pokušaje Zapada da "zadirkuje ruskog medveda".

U utorak, 4. juna, na internetu su se pojavili izveštaji da su niz zemalja NATO-a, čiji su se lideri ove nedelje istakli antiruskim izjavama i ohrabrivanjem Kijeva da napadne rusku teritoriju, diplomatskim kanalima dobilo odgovarajuća upozorenja od ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Ukupno je 14 takvih zemalja. Ako su podaci tačni, onda će biti veoma zanimljivo posmatrati najrevnosnije članice NATO-a, da li će ublažiti svoj žar ili ne, da li su potpuno nepromišljene ili su zadržale ostatke instinkta samoodržanja.

Navodi se da su ambasadori i vojni atašei zemalja koje su dobile "crnu oznaku" održale aktivne konsultacije u Moskvi 4. juna. Oni su navodno procenili rizike dobijanja odgovora u okviru ruske vojne doktrine.

U međuvremenu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je na nedavnom sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u Pragu održao "plodne diskusije" na temu napada zapadnog oružja duboko u Rusiju. Odnosno, takvi udarci su već pitanje vremena.

Mora se pretpostaviti da rukovodstvo Rusije realno procenjuje pretnju, a odgovor neće biti samo "diplomatskim kanalima".

Foto: Reuters

Dakle, kakav će biti ruski odgovor? Prema rečima vojnog eksperta Anatolija Matvijčuka, ovo pitanje je prilično složeno, ali Rusija ima dosta manevarskog prostora

- Pre svega, želeo bih da napomenem da dozvola Zapada da puca duboko u Rusiju nije samo gest: neka pucaju - kaže ekspert i dodaje:

- Ovo je prikrivena objava rata Ruskoj Federaciji. Iza ovoga stoje oružane snage NATO-a svom svojom vojnom snagom. Kako možemo odgovoriti na ovo? Ne možemo sada jednostavno da rasporedimo svoje topove i rakete i počnemo da gađamo vojne ciljeve, na primer, na teritoriji Poljske, Rumunije ili Nemačke. Ali mi zapravo možemo da izvršimo proksi radnje.

Ima dosta saveznika širom sveta koji danas mrze SAD i Zapad i ratuju protiv njih. To su Irak i Sirija, gde se nalaze američke vojne baze i objekti.

- Možemo da prebacimo dobro oružje američkim protivnicima kroz bilateralni sporazum i pomognemo u izvođenju napada, na primer, na američku bazu u Siriji u Tanfu. Udarite na mesta gde se nalaze marinci i američki avioni. Za ovo možemo čak i da obezbedimo sopstvene instruktore i savetnike. Pa, odnosno da se radi suprotno od onoga kako se SAD ponašaju u Ukrajini - objašnjava Matvijčuk i nastavlja:

- Anatoliju Andrejeviču, sada se mnogo priča o Hutima, koji su već oborili skoro šest izviđačkih dronova Sjedinjenih Država i njihovih saveznika, pa čak i jedan američki nosač aviona. Možemo li na bilo koji način pomoći Hutima - zapitao se on?

Foto: EPA

- Hutima možemo preneti, na primer, obalske raketne sisteme kao što su "Bal" ili "Bastion", koji mogu da gađaju brodove britanske, američke i druge mornarice NATO-a. Možemo da vodimo i ofanzivu na diplomatskom frontu, tražeći saveznike i dogovarajući se o zajedničkim akcijama, što, mislim, sada radi Sergej Lavrov, na turneji po afričkim državama. Verujte, mnoge zemlje ne vole Zapad.

Možemo li mi sami da udaramo po vojnim bazama ili aerodromima u zemljama NATO-a koje su zapravo već direktno uključene u rat sa nama? Kada bi se ovo moglo dogoditi?

- To se može desiti u slučaju eskalacije sukoba, kada se izvrše napadi na naša industrijska područja i kritične infrastrukturne objekte. Takođe možemo da izvršimo preventivne udare na ciljeve na teritoriji drugih zemalja koje ugrožavaju bezbednost Rusije. Inače, upravo to radi Izrael kada napada teritoriju Sirije i Iraka. Verujem da je naš vrhovni komandant odavno imao plan u glavi, a to je plan direktnog udara na one teritorije koje ugrožavaju bezbednost Rusije. Pre svega, ovo je aerodrom u Žešovu u Poljskoj, aerodrom kod Sofije u Bugarskoj i aerodromi u Rumuniji.

Neki vojni stručnjaci smatraju da bi prvi korak trebalo da budu naši udari na američke izviđačke bespilotne letelice koje lete iznad Crnog mora i postaju preteče napada ukrajinskih oružanih snaga na Krim.

- Znamo da su ovi izviđački dronovi, koji lebde nad neutralnim vodama Crnog mora, vojni objekti, važni elementi sistema za izviđanje, određivanje ciljeva i navođenje raketa na ciljeve na Krimu. To su naši legitimni ciljevi. Mislim da su u toku pregovori na nivou vojno-diplomatskih kanala i upozoravamo SAD i Britaniju da ćemo koristiti oružje da ih uništimo ako ovi letovi ne prestanu. Verujem da će u bliskoj budućnosti takav zadatak ipak biti dodeljen našoj PVO, a ovi izviđači će biti oboreni i uništeni.

Može li doći do uništenja satelita u svemiru?

- Nećemo moći da obaramo satelite, jer bi to značilo početak rata. Ali ometanje, da! Sada, na primer, veoma dobro ometamo Starlink, a mislim da ćemo početi da ometamo i one satelite koje Amerikanci koriste za ciljanje raketa ATACMS.