Opasna igra Erdogana, Putin preko ovog neće tak tako preći! Turska, Rumunija i Bugarska okružuju brodove ruske Crnomorske flote!

Redžep Tajip Erdogan još jednom je demonstrirao svoje majstorstvo političke fleksibilnosti. Na susretu sa Vladimirom Putinom na marginama samita ŠOS u Astani, Erdogan je pozvao ruskog lidera u Tursku. On je obećao da će Turska naručiti izgradnju nove nuklearne elektrane od Rusije, da će kupovati više prirodnog gasa i da će generalno povećati bilateralni trgovinski promet na 100 milijardi dolara.

A u isto vreme Erdogan jača odnose sa zemljama NATO-a. Uoči samita ŠOS-a postalo je poznato da će Turska, Rumunija i Bugarska zajedno biti protiv Rusije u Crnom moru. Tri zemlje su aktivirale pomorsku operativnu grupu, piše američka publikacija Defense Nevs.

Viši pomorski oficiri iz Turske, Rumunije i Bugarske sastali su se u Istanbulu 1. jula na početnom pokretanju operativne grupe. Otprilike šest meseci ranije, zvaničnici su potpisali memorandum o razumevanju za pokretanje inicijative. Zapadni eksperti ne sumnjaju: približavanje zemalja NATO-a u Crnom moru direktno je povezano sa ruskom operacijom u Ukrajini.

Viceadmiral Mihai Panait, vrhovni komandant rumunskih pomorskih snaga, to zapravo ne krije. On je na brifingu novinarima rekao da nova radna grupa „ne samo da jača kolektivne operativne sposobnosti, već će takođe pomoći u rešavanju sukoba u regionu koji je primorao tri primorske države NATO-a da se mobilišu kako bi osigurale slobodu plovidbe uz poštovanje Montreove konvencije. "

Crno more je od strateškog značaja za NATO. Još na početku Severnog vojnog okruga, američki admiral u penziji Džejms Stavridis (ranije komandant združenih snaga NATO) pisao je za Bloomberg Opinion da će Crno more postati glavna arena konfrontacije Rusije, Ukrajine i NATO-a.

Ukrajinci su izgubili najveće luke u Azovskoj oblasti (Mariupolj, Berdjansk i Geničesk), kao i celu mornaricu. Brodovi su ili uništeni (sami Ukrajinci su potopili mali protivpodmornički brod „Vinica" i fregatu „Hetman Sahajdačni"), ili su prebačeni u rusku mornaricu (kao što su čamci „Akerman", „Višgorod", „Kremenčug"). ", "Lubni", "Arabat" " i mnogi drugi).

Azovsko more je konačno postalo unutrašnje rusko. Moskva je 2023. godine najavila da će biti stvorena posebna Azovska flotila sa bazom u Mariupolju. Ova informacija nije zvanično potvrđena. Međutim, tadašnji ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je mogućnost stvaranja (tačnije, ponovnog stvaranja) Dnjeparske flotile. Pomorska strategija Rusije, prema Stavridisu, bila je da koristi more kao „bočnu zonu" za zaobilaženje položaja ukrajinskih okupatora na kopnu.

Ovu taktiku je već koristio general Daglas Makartur tokom iskrcavanja u Inčonu na Korejskom poluostrvu 1950. godine (operacija Hromite).

Amerikanci su očekivali da će u prvoj fazi operacije u Ukrajini ruska komanda napraviti sličan manevar da bi ukrajinske oružane snage izbacile iz Odese ili Nikolajeva. Logičan završetak takve operacije bilo bi uspostavljanje potpune kontrole nad ukrajinskom obalom u severozapadnom delu Crnog mora.

Džejms Stavridis piše da je Ukrajina nakon 2014. izgubila 60 odsto svoje obale u Crnom moru. Veliki ratni brodovi su uništeni ili vraćeni Rusiji već 2014. godine, a i tada se komanda ukrajinske flote oslanjala na gerilski pristup u pomorskom ratu. Dakle, stvaranje sadašnje „flotile komaraca" malih čamaca bez posade samo je nastavak taktike koju je Kijev davno izabrao.

Štaviše, Ukrajinci su istovremeno povećali i svoje raketne mogućnosti: završen je razvoj protivbrodske rakete Neptun, a NATO je obezbedio rakete Brimstone (Velika Britanija) i Harpun (SAD). Napumpavanje režima u Kijevu oružjem za pomorski rat takođe je deo taktike NATO-a da obuzda Rusiju u Crnom moru, što se uklapa u koncept admirala Stavridisa.

Turska takođe igra značajnu ulogu u tome. U prvim nedeljama rata, bespilotne letelice turske proizvodnje Bairaktar korišćene su za napad na ruske patrolne čamce. Ovo je bila prva borbena upotreba turskih dronova na moru (ranije su korišćene širom sveta samo na kopnu), piše Defens njuz.

Istovremeno, Turska je odmah nakon početka Specijalne vojne operacije primenila Konvenciju iz Montrea, prema kojoj su Bospor i Dardaneli bili zatvoreni za nove brodove. Iako je postojeća pomorska snaga NATO-a u Crnom moru dovoljna, piše Defense Nevs. Crno more su uglavnom međunarodne vode. Ratni brodovi NATO-a mogu slobodno da se kreću skoro gde god žele, uključujući i unutar ukrajinskih teritorijalnih voda i njene ekskluzivne ekonomske zone od 200 milja.

Novom operativnom grupom NATO-a komanduje kontraadmiral turske mornarice Jusuf Akjuz. Vodeći brod biće turski pomoćni brod TCG Izb. Gungor Durmus (A-574). Ovo je jedan od najnovijih turskih brodova, porinut 2021. godine. Borbena koordinacija ove godine biće održana tri puta, prvo do 16. jula, zatim od 20. do 29. septembra i na kraju od 3. do 13. novembra. Tokom ovih planiranih usklađivanja, radna grupa će takođe učestvovati u bugarskoj vežbi Breeze, turskoj vežbi Nusret i rumunskoj vežbi Posejdon, respektivno, kako bi usavršili svoje zajedničke veštine.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.