Se je OK dok su zamrznuti! Pronašli su 1.705 novih virusa u ledu, neki su stari 41.000 godina!

Međunarodni tim istraživača napravio je revolucionarno otkriće u drevnom ledu glečera Gulija na Tibetanskoj visoravni. Oni su identifikovali i katalogizirali 1.705 tipova virusa, od kojih su neki stari oko 41.000 godina.

Ovo otkriće pruža uvid bez presedana u klimatsku istoriju Zemlje i ulogu mikroba u oblikovanju ekosistema. Studiju su vodili paleoklimatolog i glaciolog Lonnie Thompson i mikrobiolog Matthev Sullivan sa Univerziteta Ohajo State.

Ovo je do sada najopsežnija analiza virusnih genoma ekstrahovanih iz glacijalnog leda. Nalazi tima su proširili naše znanje o drevnoj virusnoj raznolikosti za 50 puta, nudeći nove uvide u prošlost mikrobnih zajednica i njihove interakcije sa životnom sredinom.

Metagenomska analiza

Za razliku od virusa koji predstavljaju rizik za ljude, poput onih pronađenih iz permafrosta u prethodnim studijama, genomi otkriveni u ledenom jezgru Gulija potiču od virusa koji inficiraju prokariote - mikroorganizme poput bakterija i arheja. Ovi virusi igraju ključnu ulogu u mikrobnim ekosistemima, utičući na raznovrsnost, evoluciju i ekološki metabolizam.

Istraživači su izdvojili DNK iz devet delova ledenog jezgra dugačkog 310 metara, koji predstavljaju različite klimatske periode u poslednjih 41.000 godina. Kroz metagenomsku analizu, uspeli su da identifikuju i razlikuju pojedinačne sojeve virusa. Analiza je otkrila da je sastav virusnih zajednica značajno varirao u zavisnosti od klime u vreme formiranja svakog ledenog pokrivača.

Tokom hladnijih perioda, virusne zajednice su bile relativno konzistentne, dok je u toplijim periodima bilo raznovrsnijih i izrazitijih klastera virusa. Najraznovrsnija virusna zajednica pronađena je u ledu starom oko 11.500 godina, tokom prelaska iz poslednje glacijalne faze u epohu holocena. Taj period, obeležen dramatičnim klimatskim promenama, imao je virusni sastav jedinstven u odnosu na druge periode.

Značajne implikacije

Studija je takođe otkrila da je više od 70 odsto identifikovanih virusa jedinstveno za glečer Gulija i da nisu pronađeni nigde drugde na Zemlji. Samo 12 odsto virusa je poznato van Azije, a manje od jednog procenta je dokumentovano u neglacijalnim sredinama. Ovi nalazi naglašavaju važnost glečera kao skladišta drevnog genetskog materijala i njihovu ulogu u očuvanju mikrobne raznovrsnosti.

Kako se glečeri i dalje tope zbog klimatskih promena, gubitak ove sačuvane genetske informacije mogao bi imati značajne implikacije na naše razumevanje prošlih i budućih mikrobnih ekosistema. Istraživački tim naglašava hitnost prikupljanja više ledenih jezgara kako bi se izgradila sveobuhvatna genomska baza podataka koja može informisati buduće klimatske modele i pomoći u predviđanju uticaja promena životne sredine.

Salivan ističe potencijal ovog istraživanja da razjasni složena pitanja o odnosu između mikrobnih zajednica, interakcija virusa i klime. Razumevanje ovih veza moglo bi poboljšati našu sposobnost modeliranja i predviđanja ekoloških odgovora na tekuće klimatske promene.

Ova studija je značajan korak napred u oblasti paleovirologije i glaciologije, otvarajući nove puteve za istraživanje drevnih mikroba i njihove ekološke uloge. Dok naučnici nastavljaju da istražuju ove zamrznute arhive, možda će otkriti dalje tajne o klimatskoj istoriji Zemlje i fundamentalnim procesima koji su oblikovali život na našoj planeti.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.