U ove tri države će se odlučiti predsednik SAD?! Posle debate Trampa i Harisove jedva stvar jasna!

Nešto više od 67 miliona ljudi pratilo je duel Kamale Haris i Donalda Trampa u Pensilvaniji 10. septembra. Ali, šta nam ankete govore - ko je pobedio?

Anketa Rojtersa/Ipsosa među 1.400 registrovanih birača koji su čuli bar nešto o debati pokazala je da je 53% reklo da je Haris pobedila, a 24% da je pobedio Tramp. Takođe sugeriše da je Haris imala prednost od pet poena u odnosu na svog rivala na nacionalnom nivou, 47% prema 42% - sa 45% na 41% u avgustu.

Anketa IouGov-a od 1.400 odraslih u SAD imala je slične zaključke - od onih koji su gledali debatu, 55 odsto je reklo da je Haris pobedila, a 25 odsto da je Tramp. Čak i tako, nije pronašla promenu u namerama glasanja, pri čemu je Harisova imala isto vođstvo od 46% prema 45% kao i pre debate.

Amerikanci već odlučili

Podaci koje imamo u ovom trenutku sugerišu da iako je većina onih koji su gledali debatu smatrala da je Harisova bila bolja, njen nastup možda neće nužno dovesti do većeg broja glasova jer je toliko Amerikanaca već odlučilo koga podržavaju.

SAD koriste sistem izbornog koledža, u kome se svakoj državi daje određeni broj glasova koji je otprilike u skladu sa veličinom njenog stanovništva. Ukupno 538 glasova elektorskog kolegijuma je na raspolaganju, tako da kandidat treba da postigne 270 da bi pobedio.

U SAD postoji 50 država, ali pošto većina njih skoro uvek glasa za istu stranku, u stvarnosti postoji samo šačica gde oba kandidata imaju šanse da pobede. Ovo su mesta na kojima će izbori biti dobijeni i izgubljeni i poznata su kao "države bojišta", ili - sving države.

Trenutno su ankete veoma tesne u sedam "država na bojnom polju", zbog čega je teško znati ko zaista vodi trku. Ima manje državnih anketa nego nacionalnih, tako da imamo manje podataka za rad i svaka anketa ima marginu greške što znači da brojevi mogu biti veći ili manji.

Kako sada stoje stvari, nedavne ankete pokazuju da dva kandidata u nekoliko država razdvaja manje od jednog procentnog poena. To uključuje Pensilvaniju, koja je ključna jer ima 19 - najveći broj elektorskih glasova i olakšava pobedniku da dostigne potrebnih 270 glasova.

Tri ključne sving države

Pensilvanija sa 19, Mičigen sa 15 i Viskonsin sa 10 elekstorskih glasova bili su uporišta demokrata pre nego što ih je Tramp "pocrveneo" na svom putu ka osvajanju predsedničkog mandata 2016.

Bajden ih je ponovo preuzeo 2020. i ako Haris može da uradi isto ove godine, ona će biti na putu da pobedi na izborima.

Kako se trka promenila otkako je Haris postala demokratski kandidat, govori činjenica da je na dan kada je Džo Bajden napustio trku zaostajao za Trampom u proseku skoro pet procentnih poena u sedam sving država država.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.