Razjareni Starmer sikće na Rusiju! Moramo pojačati Putinovu bol, nema stajanja!

Britanski premijer Kir Starmer pozvao je svoje kolege iz G7 da „nastave maksimalno povećavati Putinovu bol“ kroz ekonomske sankcije Rusiji i povećanu vojnu pomoć Ukrajini.

Tokom video konferencije u petak, "premijer je rekao da je, s obzirom na to da [ruski predsednik Vladimir] Putin ne pokazuje nikakve naznake popuštanja, od suštinskog značaja da ojačamo našu podršku kako bismo Ukrajini obezbedili najbolju moguću poziciju za budućnost," navodi se u saopštenju koje je objavila njegova kancelarija.

- Pozvao je svoje kolege iz G7 da nastave maksimalno povećavati Putinovu bol povećanjem vojne podrške Ukrajini i pojačavanjem ekonomskog pritiska, uključujući dalja sankcionisanja gde je to moguće - stoji u saopštenju.

Dva dana ranije, SAD i Velika Britanija su objavile novu rundu sankcija Moskvi, ciljajući ono što je britanska vlada nazvala Rusijinim "ilegalnim trgovinskim lancem sa zlatom". U isto vreme, ambasadori EU dogovorili su 15. paket ekonomskih sankcija, koji je ovoga puta bio usmeren na rusku naftnu industriju i kineske kompanije koje navodno proizvode dronove za rusku vojsku.

Ponovljene runde sankcija nisu uspele da "sruše" rusku ekonomiju, kao što je američki predsednik Džo Bajden predvideo 2022. godine. Umesto toga, ruska ekonomija je porasla za 3,6% ove godine, dok je britanska porasla za 1,1%, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Foto: Reuters

- Mnogo smo naučili nakon što su sankcije počele - rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov američkom novinaru Takeru Karlsonu početkom ovog meseca. „Ali ono što vas ne ubije, čini vas jačim, znate. Nikada nas ne bi ubili, tako da nas čine jačima.“

Usred istorijskog opadanja životnog standarda kod kuće, Velika Britanija je od februara 2022. godine dala 8,34 milijarde funti (10,52 milijarde dolara) vojne pomoći Ukrajini, prema podacima nemačkog Kjel instituta za svetsku ekonomiju, koji prati zapadnu pomoć Kijevu.

Starmer je prošlog meseca tvrdio da će ovaj izlijev oružja i municije pomoći Ukrajincima da „obezbede pravedan i trajan mir prema njihovim uslovima“.

Međutim, Kremlj tvrdi da će bilo koji budući mirovni uslovi biti lošiji za Ukrajinu nego oni koje je Kijev odbio tokom mirovnih pregovora u Istanbulu u aprilu 2022. godine.

Dok je Rusija bila spremna da reši sukob 2022. godine, uz uslov da Ukrajina pristane da ne postane članica NATO-a i da obezbedi autonomiju za regione Donjecka i Luganska, Kijev sada mora da prihvati „stvarnosti na terenu“, rekao je Lavrov Karlsonu, aludirajući na činjenicu da su Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje sada delovi ruske federacije i neće biti vraćeni Ukrajini.