Milioni će umreti! Vreme je isteklo, nije pitanje da li će se dogoditi, već gde! Kataklizma iz 1815. ponovo preti Zemlji!

Pre više od dva veka, 1815. godine, indonežanski vulkan Tambora izazvao je najmoćniju erupciju zabeleženu u istoriji. Posledice su bile katastrofalne: globalne temperature su pale, usevi su propali, milioni su gladovali, a pandemija kolere odnela je desetine hiljada života.

Ta godina je ostala upamćena kao "godina bez leta". Više od 200 godina kasnije, naučnici upozoravaju da bi sličan scenario mogao da se ponovi, piše CNN.

Markus Štofel , profesor klime na Univerzitetu u Ženevi, smatra da je velika vulkanska erupcija neizbežna. 

- Nije pitanje da li će se dogoditi, već kada - jasan je Štofel. 

On dodaje da bi sledeća masivna erupcija mogla da izazove globalni klimatski haos, a čovečanstvo nema plan za takav scenario.

Vulkanske erupcije izbacuju mešavinu lave, pepela i gasova, uključujući ugljen-dioksid, koji doprinose zagrevanju planete. Međutim, naučnici su posebno fokusirani na sumpor dioksid, koji može dospeti u stratosferu, gde stvara aerosole. Ove sitne čestice reflektuju sunčevu svetlost, uzrokujući da se planeta ohladi.

Uprkos globalnom zagrevanju, ovakvo zahlađenje ne bi donelo nikakvo olakšanje, upozoravaju naučnici. Posledice bi bile katastrofalne - niže temperature, manje sunčeve svetlosti i promene padavina bi ugrozile globalnu proizvodnju hrane. To bi moglo dovesti do političkih tenzija, a možda čak i do ratova.

CNN izveštava da bi ekonomski gubici u scenariju sličnom Tambori mogli premašiti 3,6 biliona dolara samo u prvoj godini, dok bi ljudska patnja bila nemerljiva. Naučnici ističu da bi se planeta posle nekoliko godina vratila u prethodno stanje, ali bi sledeća erupcija mogla da se desi bilo gde.

Oblasti poput Indonezije, jednog od vulkanski najaktivnijih regiona na svetu, i Jeloustona u zapadnom delu SAD, koji nije doživeo veliku erupciju stotinama hiljada godina, spadaju među potencijalna žarišta. I dok se svet već bori sa posledicama klimatskih promena, nova vulkanska pretnja postavlja pitanja o spremnosti čovečanstva da se nosi sa prirodnim katastrofama.