Preigrali se! Otimanje ruske imovine Americi i Zapadu se obilo o glavu! Posledice su katastrofalne, sada izlaza nema!

Sankcije Zapada, uključujući zamrzavanje ruskih rezervi, nanele su ozbiljne posledice Sjedinjenim Američkim Državama! Konkretno, zamrzavanje ruskih deviznih rezervi, kao i dodatne sankcije prema ruskoj trgovini, dovele su do kontraefekta - slabljenja poverenja u američki državni dug kao ključni rezervni finansijski instrument.

Hongkonški portal Asia Times tvrdi da su mnoge države i bankari, uključujući one iz Kine, Indije, Saudijske Arabije i Turske, počeli su da preusmeravaju svoje devizne rezerve iz američkih trezorskih obveznica u zlato.

Ovo je direktan odgovor na odluku SAD i njihovih saveznika da zamrznu ruske devizne rezerve. Kao posledica, došlo je do smanjenja stranih investicija u američki državni dug, što je povećalo pritisak na prinos američkih obveznica za 0,8 odsto.

Ovo povećanje prinosa se pokazalo kao vrlo ozbiljan udarac za Vašington, jer dodatno opterećuje američku ekonomiju.

Ekonomisti su naglasili da se zemlje sa velikim deviznim rezervama sve više okreću zlatu kao sigurnijem finansijskom utočištu, čime smanjuju zavisnost od dolara i američkih obveznica.

Ovaj trend ima dugoročne implikacije na globalni finansijski sistem, jer podriva dominaciju američkog dolara i poziciju SAD kao vodeće svetske ekonomske sile.

Pored štete za američki finansijski sistem, zamrznuti ruski fondovi postali su izvor političkih i pravnih kontroverzi.

Dana 24. decembra 2024. godine, ukrajinski premijer Denis Šmigal objavio je da je Ukrajina primila prvi deo od milijardu dolara iz zamrznutih ruskih sredstava.

Ovo je deo šireg plana G7, prema kojem se predviđa preusmeravanje do 20 milijardi dolara zamrznutih sredstava Ruske Federacije na finansiranje Ukrajine.

Evropska unija je, u okviru ovog plana, odobrila dodatni zajam Ukrajini u iznosu od 35 milijardi evra, uz mogućnost otplate u roku od 45 godina.

Ova sredstva su deo ukupnog kredita G7 vrednog do 45 milijardi evra. Ipak, ovakve odluke izazvale su oštre kritike u Rusiji.

Zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za međunarodne odnose, Andrej Klimov, pozvao je na pokretanje pravnih postupaka kako bi se osporila zakonitost ovih aktivnosti.

Od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini 24. februara 2022. godine, Zapad je intenzivirao sankcije protiv Rusije. Ipak, mnoge od tih mera pokazale su se kao kontraproduktivne za same zemlje koje su ih uvele.

Zamrzavanje ruskih sredstava ne samo da je izazvalo nesigurnost u međunarodnim finansijskim institucijama, već je doprinelo i ubrzanoj dedolarizaciji svetske ekonomije.

Naime, mnoge zemlje, uključujući Kinu i Indiju, intenzivirale su svoje napore na razvoju alternativnih finansijskih mehanizama koji bi smanjili zavisnost od američkog dolara.

Saudijska Arabija i Turska, takođe, preduzimaju korake ka diversifikaciji svojih rezervi, što dodatno smanjuje uticaj američke ekonomije na globalnom nivou.

Analitičari smatraju da je zamrzavanje ruskih deviznih rezervi donelo SAD više problema nego koristi. Pored slabljenja poverenja u američke obveznice i dolara, ove mere ubrzavaju promene u globalnom finansijskom sistemu.

Strane centralne banke sada traže alternativne načine za zaštitu svojih rezervi, što dugoročno može oslabiti hegemoniju američkog dolara.

Ostaje pitanje koliko su SAD spremne da se suoče sa posledicama koje dolaze kao odgovor na sankcije prema Rusiji.

U međuvremenu, zemlje poput Kine, Indije i Saudijske Arabije nastavljaju da jačaju svoje pozicije u globalnom finansijskom poretku, čime dodatno slabe američki uticaj na međunarodnoj sceni.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.