Kraj igre! Raspad saveza koji je započeo rat sa Rusijom! Za Putina i Moskvu vesti iz Ramštajna ne mogu biti bolje!

Sve je više nesuglasica među zapadnim saveznicima po pitanju pružanja dalje pomoći Ukrajini, a ako se tome doda i povratak Donalda Trampa u Belu kuću onda je budućnost grupe „Ramštajn", koju su osnovali zapadni saveznici za proksi rat protiv Rusije, pod znakom pitanja, kažu eksperti.

- Suštinski, najvažnije od ovog 'Ramštajna' je da je on bio održan i da su tamo bili Zelenski i ministri odbrane. Dakle, skup je održan u vojnoj bazi 'Ramštajn' u Nemačkoj, a neki stručnjaci, pa čak i ministar odbrane Poljske, rekli su da je ovo poslednji 'Ramštajn' - kaže politikolog Vasilij Vakarov.

Obećanja bez pokrića

Kontakt grupa za Ukrajinu, koja koordiniše isporuke oružja Kijevu, održala je u američkoj vazduhoplovnoj bazi „Ramštajn" u Nemačkoj možda i poslednji sastanak na kome je odobrena mapa puta koja definišu ključne ciljeve Odbrambenih snaga Ukrajine do 2027. godine. SAD su najavile dodatnu vojnu pomoć Ukrajini u iznosu od 500 miliona dolara. Taj paket uključuje dodatne rakete protivvazdušne odbrane, rakete za lovce, opremu za podršku aviona F-16, malokalibarsko oružje i municiju.

Međutim, diskutabilno je da li je ovonedeljno, 25. zasedanje Kontakt grupe za Ukrajinu, bilo uspešno ili ne, dodao je Vakarov.

Foto: reuter/shutterstock

Sastanku u Nemačkoj prisustvovali su i ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov i lider Vladimir Zelenski, koji je pozvao saveznike da povećaju snabdevanje Ukrajine PVO sistemima, da ulažu u proizvodnju dronova u Ukrajini i rasporede trupe u toj zemlji, jer je to „jedno od najboljih oruđa za primoravanje Rusije na mir". Podsetio je i da Ukrajina pregovara sa SAD o licenciranju proizvodnje sistema protivvazdušne odbrane u Ukrajini i to, kako je ocenio, „može postati značajan deo bezbednosnih garancija Kijeva i to je apsolutno realno".

- Napomenuću da je Zelenski tek negde od sredine prošle godine počeo lično da dolazi na ove sastanke. Objasniću šta njegov dolazak znači za Ukrajinu. Činjenica je da je pomoć počela da presušuje, a pomoć koju su najavljivali i Pentagon i 'Ramštajn' je praktično bila drugačija od obećanog. Zelenski je i na prvom sastanku kome je prisustvovao, kao i na ovom sada ponovo došao sa zahtevom. On je rekao: 'Mi smo vam zahvalni što ste organizovali pomoć, što ste nam sve to isporučili, ali mi želimo da isporučite sve što ste obećali'. To je bio takav zahtev. A oni su prvo obećali pomoć od 2,5 milijarde, pa sada obećavaju 500 miliona i to su ponovo nerealne isporuke koje tek treba da počnu. To je prva stvar koju su dogovorili na 'Ramštajnu' - navodi ekspert.

Druga stvar je strategija pomoći Ukrajini. Odobreno je osam mapa puta koje definišu ključne ciljeve Odbrambenih snaga Ukrajine do 2027. godine. Među glavnim oblastima rada je pružanje vojne pomoći, organizacija nabavke, privlačenje investicija, podrška ukrajinskoj odbrambenoj industriji i njenom razvoju.

- Šta znači strategija pomoći do 2027. godine? Tek je počela 2025., a šta je sa 2026.?! O čemu se tu radi? Kritika na račun 'Ramštajna' čula se prvi put juče, posle sastanka, i to u Ukrajini. Mnogo ukrajinskih političkih i vojnih stručnjaka govore da su ih već obmanuli, a neki koriste reč 'izigrali' tj. 'Ramštajn' je izigrao Ukrajinu. I još kažu: 'Ne samo da nas obmanjuju, već nam nude nekakvu 'šargarepu' do 2027'. O toj 'šargarepi' smo govorili, i ja sam je više puta pominjao, jer je to odavno bilo očigledno. Ovo je 'hladni tuš' za Ukrajinu, pa ukrajinski političari, ukrajinski stručnjaci nisu zadovoljni odlukama grupe 'Ramštajn' - kaže ekspert.

Poswednji sastanak

Vakarov ocenjuje da nije slučajno što sada sve više eksperata govori da je ovo poslednji sastanak Kontakt grupe. Kako objašnjava, grupa je „čedo" odlazeće Bajdenove administracije, dok se novoizabrani predsednik Tramp nije kategorički izjasnio po ovom pitanju, ali generalno - on ne podržava ovu ideju, a Trampova retorika poslednjih dana je prosto „razbila" sve one narative i dejstva Vašingtona i grupe „Ramštajn" koji su dominirali u poslednje tri godine.

- Sledeći 'Ramštajn' će biti za mesec dana ili u nekom drugom periodu, a tada će već biti aktuelan predsednik Tramp i ako on ne bude imao želju da produži rat i podršku ratu onda će 'Ramštajn' prestati da postoji. Takvi su trenutno pogledi i zaključci stručnjaka, političara po povodu jučerašnjeg događaja 'Ramštajn' - istakao je ekspert.

Od osnivanja Kontakt grupe u aprilu 2022. godine, Sjedinjene Države, njihovi saveznici i partneri pružili su više od 126 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini. Čak 50 zemalja pokrenulo proksi rat protiv Rusije

Vakarov podseća da je grupa „Ramštajn" osnovana nakon početka ruske Specijalne vojne operacije, dok su se paralelno vodili mirovni pregovori u Minsku i Istanbulu, koji su mogli da dovedu do okončanja sukoba. Dokument je u Istanbulu umalo potpisan, ali to ipak nije učinjeno zbog mešanja Anglosaksonaca, što su kasnije priznali i Ukrajinci.

- I u to vreme, u tom trenutku, Sjedinjene Američke Države su donele odluku da se, 'ukine' Istanbul i ukloni pregovaračka pozicija i, u suštini, započne ono što se zove proksi rat protiv Ruske Federacije na teritoriji Ukrajine. Ideja Sjedinjenih Država bila je da se stvori koalicija tj. savez, kako bi se zajedničkim snagama suprotastavili Ruskoj Federaciji, a za to je bilo potrebno naći bazu, naći ljude i objediniti zemlje. Tako je početkom aprila 2022. godine bila formirana koalicija sa više od 50 zemalja, koji učestvuju u pomoći Ukrajine u vojnom sukobu protiv Ruske Federacije - navodi eksert.

On napominje da tu kolaciju ulaze članice NATO-a i EU, ali su uvučene i druge zemlje, između ostalog i latinoameričke.

- Dakle, Amerikanci su uvukli sve. U početku je sve bilo pomalo haotično, ali je kasnije strukturisano i Ukrajina je kroz taj centar počela da dobija oružje, zaista mnogo oružja. Rukovodilac te operacije je, prirodno, bio predstavnik Pentagona tj. ministar odbrane SAD. I tako je 'Ramštajn', kao protivteža Istambulskim pregovorima, počeo da postoji - priča Vakarov.

Uznemirenost u NATO

Za američkog ministra odbrane Lojda Ostina ovonedeljni sastanak sa saveznicima u Ramštajnu je bio poslednji. Kada Ostin napusti Pentagon, nakon dolaska Donalda Trampa na vlast, grupa će izgubiti svog najvećeg zastupnika i osnivača, a nijedna druga zemlja se nije ponudila da preuzme vođstvo. Zapadni mediji konstatuju da je „ovo posebno burno vreme", jer dolazeća Trampova administracija pokazuje skepticizam prema pomoći Ukrajini, a nove ekstremno desničarske evropske vlade izražavaju manje interesovanja za slanje još naoružanja Kijevu.

Foto: Reuters/AP/Fotoilustracija

Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je u Ramštajnu da zemlje Alijanse moraju da učine sve, obezbede opremu i obuku" kako bi Ukrajina mogla da nastavi svoje oružane akcije i bude u što povoljnijoj poziciju za pregovore.

Istovremeno, poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš otkrio je da su ministri odbrane NATO-a okupljeni u Ramštajnu u Nemačkoj uznemireni situacijom u Ukrajini.

- Raspoloženje nije dobro. Pre svega, ovo proizilazi iz teške situacije u Ukrajini. Juče su bili predsednik Zelenski i ministar Umerov. Situacija na prvoj liniji fronta je veoma teška. Ogroman je zamor od rata u Ukrajini. Ljudima je jednostavno dosta - rekao je poljski ministar, prenela je ruska novinska agencija RIA Novosti.
 
I Njujork tajms smatra da je nastavak rada grupe pod znakom pitanja u kontekstu promene američke administracije. Pentagon priznaje da bi, ukoliko se Vašington povuče iz inicijative, rukovodstvo moglo biti prebačeno na drugu zemlju kako bi se održale globalne isporuke naoružanja ukrajinskim oružanim snagama.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.