Misteriozna grupa iz senke odlučuje o ratu u Ukrajini?! Znate li ko su ti ljudi i koga su doveli na čelo?!

Bivši šef NATO-a Jens Stoltenberg imenovan je za novog kopredsedavajućeg uticajne Bilderberg grupe, čiji pojedini članovi imaju visoke uloge u odbrambenoj industriji i samim tim i ratu u Ukrajini u ovom trenutku.

Posle turbulentne decenije na čelu vojne alijanse, Stoltenberg sada preuzima eminentni forum za diskusiju: ekskluzivni četvorodnevni događaj koji posećuju premijeri, komesari EU, šefovi banaka, izvršni direktori korporacija i šefovi obaveštajnih službi.

Stoltenbergov prvi Bilderberg bio je 2002. godine, nekoliko godina pre njegovog drugog mandata na mestu premijera Norveške. Decenija koju je proveo kao generalni sekretar NATO-a dovela je do jačanja veza sa grupom, a čak održao i glavni govor na banketu grupe u Torinu 2018.

Njegovo imenovanje za kopredsedavajućeg Bilderberga učvršćuje ulogu grupe u srcu transatlantske strategije, ocenjuje Gardijan.

Stoltenberg će u februaru takođe preuzeti dužnost predsedavajućeg Minhenske bezbednosne konferencije, još jednog važnog simpozijuma odbrane i diplomatije. Sa kolegom veteranom iz Bilderberga, bivšim holandskim premijerom Markom Ruteom, koji je zamenio Stoltenberga u NATO-u , to označava koncentraciju kontrole na vrhu Atlantskog saveza u kritičnom trenutku.

Stoltenbergovim mandatom u NATO-u dominirao je sukob Rusije i Ukrajine, koji je ozbiljno počeo nedugo pre nego što je preuzeo dužnost 2014. Stoltenberg je nadgledao ono što je nedavno opisao kao „najveće pojačanje naše kolektivne odbrane u jednoj generaciji“, ističući s ponosom da „potrošnja za odbranu je u uzlaznoj putanji u celoj alijansi“.

Foto: Reuters

 

Ko u Bilderbergu ima interesa da se rat nastavi

Pojedine njegove kolege u Bilderbergu imale su koristi od ovog porasta, kao i interes da se, konkretno, rat u Ukrajini nastavi.

Nekoliko od 31 članova upravnog odbora grupe ima visoke uloge u odbrambenoj industriji. Milijarder, bivši šef Gugla, Erik Šmit, predsedavao je nedavnom komisijom za nacionalnu bezbednost za veštačku inteligenciju, a sada je zauzet pokretanjem kompanije za bespilotne letelice kamikaze usmerene na unosno ukrajinsko tržište.

U međuvremenu, izuzetno bogati švedski industrijalac Markus Valenberg je predsednik odbrambenog proizvođača Saab, koji je u prvih devet meseci 2024. imao povećanje porudžbina od 71 odsto, uglavnom zbog rata sa Rusijom.

Tehnološki magnat i insajder Donalda Trampa Piter Til osnovao je brzorastuću robotičku kompaniju Anduril i giganta za nadzor i veštačku inteligenciju Palantir koja doživljava procvat.

SAD će ratovati na tri fronta

Njegov lojalni poručnik Aleks Karp, generalni direktor Palantira, izabran je u odbor Bilderberga pre nekoliko godina. Karp, koji tvrdi da je njegova kompanija „odgovorna za većinu napada u Ukrajini“, nedavno je za Njujork tajms rekao da će SAD „vrlo verovatno“ uskoro voditi rat na tri fronta sa Kinom, Rusijom i Iranom, tvrdi Gardijan u svojoj analizi.

U nekim aspektima, geopolitičko raspoloženje danas nije toliko drugačije od onog kako je bilo 1950-ih, kada je stvorena Bilderberg grupa.

Na vrhu dnevnog reda prvog sastanka 1954. godine bio je "odnos prema komunizmu i Sovjetskom Savezu", sa "strogo poverljivim" izveštajem sa konferencije koji se u više navrata pozivao na "komunističku pretnju". Sedamdeset godina kasnije, na poslednjem samitu u Madridu , primarna pretnja je "Rusija", a tema je bil pri dnu dnevnog reda konferencije ispod "Ukrajine i sveta" i "budućnosti ratovanja".

Foto: EPA

 

Godine 1954. alijansa se suočila sa "pojavom komunističkog imperijalizma". 2024. godine, to je protiv onoga što Stoltenberg naziva "osovinom autokrata u nastajanju", na čijem čelu su Rusija, Kina i Severna Koreja.

Stoltenberg i njegov naslednik na mestu generalnog sekretara Rute bili su obojica na sastanku u Madridu ovog leta. U konferencijskoj sali im se pridružio skup visokih zvaničnika Pentagona i drugi najviši vojni vođa NATO-a, američki general Kris Kavoli, vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu. 

Bilderberg je oduvek imao bliske veze sa vojskom: njegovi osnivači su bili visoki članovi britanske i američke obaveštajne službe, a prethodni lider NATO-a, lord Karington, predsedavao je grupom od 1990. do 1998. godine.

Verovatno najdominantnija figura u Bilderbergu u poslednjih nekoliko decenija bio je veliki strateg i huškač rata Henri Kisindžer, koga su jedni hvalili kao genija spoljne politike, a drugi prezirali kao ratnog zločinca.

Stoltenberg "otvara" grupu?

Bilderberg napreduje u diskretnoj diplomatiji, elitnom umrežavanju i obaveštajnim podacima: bivši šef MI6, ser Džon Soers, član je upravnog odbora grupe, a sadašnji šef CIA, Vilijam Berns, bio je član pre nego što je tiho podneo ostavku kada je preuzeo dužnost.

Dolazak Stoltenberga mogao bi da signalizira veliku promenu. Bilderberg decenijama nije održao konferenciju za štampu, ali je urbani političar Stoltenberg mnogo više navikao na brifinge za medije i pitanja i odgovore od čoveka koga zamenjuje: holandskog ekonomiste i savetnika Goldman Saksa Viktora Halberštata, koji je preminuo u septembru.

U stvari, Stoltenberg je već dao izjavu za štampu o svojoj novoj ulozi, rekavši za norveški list Dagens Naringsliv da je Bilderberg, "zajedno sa Minhenskom bezbednosnom konferencijom... dobra platforma za saradnju između lidera u političkoj areni, biznisu i akademskom svetu".

Ako se Stoltenberg nada da će Bilderberg usmeriti ka malo većem angažmanu sa štampom, možda se nada da će dobiti ruku od svoje kopredsedavajuće Mari-Žoze Kravis, koja sedi u upravnom odboru Publicisa, jednog od najvećih svetskih PR i komunikacionih kompanija.

Ono što sa sigurnošću znamo jeste da će Stoltenberg u svojoj novoj ulozi biti laserski fokusiran, poput jedne od Šmitovih kamikaza dronova, na jačanje transatlantskih veza – što možda neće biti sasvim jednostavno kada se Tramp i američka spoljna politika oblikovana programom "Amerika na prvom mestu" vrate u Belu kuću.

Pišući prošlog meseca za Fajnenšel tajms, Stoltenberg je primetio da je Trampova „retorika u kampanji izazvala legitimnu zabrinutost u vezi sa njegovom posvećenošću evropskoj bezbednosti“.

Foto: Tanjug AP

 

Koga Bilderberg ima u Beloj kući

Bez obzira na to, Stoltenberg zna da, koliko god da su nezgodne stvari sa Trampom, on ima telefonsku liniju za Belu kuću preko Pitera Tila, odnosno budućeg potpredsednika Džej Di Vensa koji je radio je za Tila u Mitril kapitalu i zdrava šačica Tilove mreže na visokim položajima u drugoj Trampovoj administraciji.

Tako stoje stvari sa studiozno dvopartijskim Bilderbergom: uvek imaju nekoga unutra, ko god da pobedi.

Na primer, Karp, Tilov izvršni direktor u Palantiru, bio je veliki podržavalac Kamale Haris. Posmatrajući upravni odbor, Nađa Šedlov je Trampova bivša zamenica savetnika za nacionalnu bezbednost, dok je Abrams istaknuti demokratski političar i aktivista. Stoltenbergov tekst u Fajnenšel tajmsu prošlog meseca je naglasio dvopartijsku prirodu transatlantskog saveza:

"Podrška i ponos najmoćnijem vojnom savezu koji je svet ikada video i dalje je jak u političkom spektru", izjavio je.

Bivši šef NATO-a pažljivo je pozdravio Trampa. Njegova strategija? Jednostavno "moramo više da ulažemo u odbranu" kako bismo "podsetili novu administraciju da transatlantski odnosi predstavljaju ključno strateško bogatstvo u ovoj eri konkurencije velikih sila".

Dakle, svi visokofinansirani ljudi koji budu pozvani na Stoltenbergov Bilderberg mogu očekivati da će dobiti tešku prodaju vojnih i odbrambenih investicija. Sada je vreme da Jens uspostavi mreže i rado predaje u transatlantskim krilima, održavajući rat na putu, alijansu jaku i miljarde mil-tech.

Šta je Bilderberg grupa

Bilderberg je godišnja konferencija koja okuplja političke lidere, vrhunske poslovne lidere u industriji i finansijama, kao i predstavnike akademske zajednice i medija.

Svake godine ima oko 130 učesnika. Dve trećine su iz Evrope, dok je poslednja trećina iz Severne Amerike. Stoltenberg je učestvovao nekoliko godina, a takođe je bio i u upravnom odboru koji se sastoji od 34 osobe.

Prema grupi, sastanci se sastoje od neformalnih diskusija, a spisak učesnika nije javan. Mora se praktikovati takozvano "pravilo Chatam House-a", što znači da ne možete otkriti ko je govorio ili učestvovao.

Sastanci Bilderberga su prvi put organizovani 1954. godine, u pozadini zabrinutosti da Zapadna Evropa i Severna Amerika nisu dovoljno blisko sarađivale po pitanjima koja imaju zajedničke interese.

U 2024. teme su uključivale veštačku inteligenciju, ekonomske izazove, klimu, Ukrajinu, Bliski istok, Kinu i Rusiju.