Grenland je samo vrh ledenog brega, Putin i Tramp vode žestoku borbu za prevlast na Arktiku, a tu je i Kina!

Grenland bi mogao biti samo vrh ledenog brega. Borba za prevlast na Arktiku i njegovim ogromnim mineralnim resursima, kao i ključnim plovnim putevima, postaje sve intenzivnija i kulminirala je ove nedelje kada je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp rekao da ne isključuje vojnu akciju u cilju preuzimanja Grenlanda u korist Sjedinjenih Država.

Viši Trampov pomoćnik potvrdio je da se grenlandski gambit odnosi na širu geopolitičku dinamiku jer SAD gledaju na sve ratoborniju Rusiju kao na rivala za prevlast na Arktiku.

- Ovde se ne radi samo o Grenlandu. Ovde se radi o Arktiku. Imate Rusiju koja pokušava da postane kralj... To su nafta i gas. To je naša nacionalna bezbednost. To su ključni minerali - rekao je Majk Volc za Foks njuz, Trampov budući savetnik za nacionalnu bezbednost.

Ostale arktičke zemlje oprezno prate situaciju. Među njima je i Norveška sa svojim arhipelagom Svalbard na krajnjem ledenom severu, koji bi mogao da privuče imperijalističke ambicije ruskog predsednika Vladimira Putina.

"Svalbard je Norveška i bezbedan je"

Norveški premijer Jonas Gahr Stšre odbacio je svaku zabrinutost u vezi sa potencijalnom ranjivošću arhipelaga. 

- Svalbard je Norveška, a Svalbard je bezbedan - rekao je Stšre za norvešku televiziju NRK.

Ali Svalbard, dom više polarnih medveda nego ljudi, leži duž morskog puta kojim ruska Severna flota mora da prođe da bi stigla do Atlantskog okeana, što ga čini strateški važnim za Moskvu, iako Rusija već poseduje više arktičke teritorije od bilo koje druge zemlje.

Nekoliko naselja na Svalbardu, u kojima živi oko 2.500 ljudi, naseljeno je Rusima iz sovjetskog doba, koji uglavnom žive u drugom po veličini gradu Barencburgu. Na ostrvu se nalazi i Piramida, napušteni rudarski grad, gde Lenjinova statua gleda na centralni trg.

Samo Rusija i Norveška eksploatišu resurse 

Sporazum sa Svalbarda, potpisan 1920. godine, daje Norveškoj suverenitet nad arhipelagom, ali dozvoljava svim ostalim potpisnicama da eksploatišu njegove prirodne resurse, koji trenutno uključuje 48 zemalja, uključujući SAD, Rusiju i Japan.

Međutim, danas samo Rusija i Norveška koriste ovo pravo. Zahvaljujući istom sporazumu, Svalbard je bezvizna demilitarizovana zona i uglavnom privlači istraživače i turiste. Većina stanovnika radi u rudarstvu.

Sve je više napetosti

Kada je 2022. godine Norveška počela da blokira ruske brodove na putu ka Barencburgu kako bi se pridržavala ekonomskih sankcija usmerenih na Moskvu, Kremlj je poludeo i optužio Norvešku za kršenje ljudskih prava.

Rusija je 2024. godine provokativno postavila sovjetske zastave u gradovima Barencburg i Piramidu i najavila da će otvoriti novi naučni centar za polarna istraživanja. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Moskva sa interesovanjem prati dešavanja na Grenlandu.

- Arktik je zona naših nacionalnih interesa, naših strateških interesa. Zainteresovani smo za očuvanje atmosfere mira i stabilnosti u arktičkoj zoni - rekao je Peskov tokom brifinga. „.

Najveća opasnost koja dolazi sa Trampovom fiksacijom na preuzimanje Grenlanda je potencijalna inspiracija koja bi mogla dati rivalskim silama da deluju u istom imperijalističkom duhu, upozoravaju arktički posmatrači.

Andreas Šsthagen, istraživač na norveškom Institutu Fridtjof Nansen u Oslu, izjavio je za Politiko da izjave poput Trampove mogu da isprovociraju druge aktere, posebno Rusiju ili Kinu, da vide „upotrebu vojne sile protiv druge zemlje za ostvarivanje svojih nacionalnih interesa kao legitimno sredstvo za operacije u međunarodnim poslovima". Za Kinu je, podseća Politiko, agresija na Tajvan trenutno verovatnija nego na Arktik.

- To je, naravno, ono čemu SAD i zapadni poredak pokušavaju da se suprotstave poslednjih sedam ili osam decenija. Grenland je prilično udaljen od Rusije. Više bi me brinuli drugi ciljevi kao što su finska granica, norveški arhipelag Svalbard ili čak morska granica između SAD i Rusije. Mislim da su oni ranjiviji od Grenlanda sami po sebi - dodao je Osthagen.

Bez obzira što je Šsthagen rekao da Peking nema vojne ambicije, prošlog oktobra dva američka kongresmena, jedan demokrata i jedan republikanac, sugerisali su da Norveška nema dovoljno kontrole nad kineskim istraživačima na Svalbardu na stanici Žute reke, gde se odvijaju naučne studije.

- Norveška bi iskreno trebalo da preispita svoju bezbednosnu politiku u vezi sa Svalbardom i Arktikom. Trebalo bi da budemo zabrinuti da Svalbard može da se koristi kao moneta za pregovaranje u poslovima vezanim za bezbednost Arktika - rekao je Tore Vig sa Odseka za političke nauke Univerziteta u Oslu.

Sukob Rusije i SAD

Vig se osrrnuo i na mogućnost da Vašington i Moskva pokušaju da podele Arktik. 

- Kada SAD ne poštuju međunarodne sporazume, što Tramp pokazuje u svojim komentarima o Grenlandu, onda sve dolazi u pitanje - istakaoje on.

Ponavljajući da je Svalbard bezbedan, Gar Store je povodom Trampovih komentara o Grenlandu rekao da „nije u redu sugerisati da će neko preuzeti teritoriju druge zemlje".

Uprkos sve žešćoj arktičkoj retorici Trampovog kampa, i dalje je moguće smanjiti tenzije oko Grenlanda, smatra jedan američki transatlantski stručnjak.

- Mislim da je na Dancima i Grenlanđanima da odu kod Trampa i kažu 'u čemu je problem?' i da radimo zajedno da to rešimo", rekao je Džim Taunsend, bivši visoki zvaničnik Pentagona za NATO i Evropu. 

- Ovde kupovina nije pravo rešenje. U najmanju ruku, saznajte šta su specifičnosti jer Tramp nije rekao šta ga brine - dodao je Taunsend.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.