Šok! Šta će Putin reći?! Ameri traže da ova vojska upadne u Ukrajinu! "Duž linije fronta..."

Američka administracija razmatra mogućnost slanja međunarodnih mirovnih snaga u Ukrajinu u slučaju prekida vatre, a među potencijalnim učesnicima pominju se i zemlje van Evrope, uključujući Kinu i Brazil, piše Ekonomist.

Prema navodima lista, američki zvaničnici predlažu angažovanje mirovnih snaga „novog tipa“, koje bi uključivale države koje nisu deo evropskog bezbednosnog sistema.

„Američki zvaničnici predlažu mirovne snage drugačijeg profila, uključujući zemlje izvan Evrope, poput Brazila ili Kine“, navodi Ekonomist.

Ove snage bi, prema planu, bile raspoređene duž linije prekida vatre kako bi stvorile tampon zonu između zaraćenih strana.

Vens: Evropske snage nisu dovoljne

Kako se navodi u članku, potpredsednik SAD Džej-Di Vens preneo je evropskim liderima stav Vašingtona da bi mirovne snage sastavljene isključivo od evropskih država bile manje efikasne u sprečavanju ponovnog izbijanja sukoba.

„Vens je navodno poručio evropskim liderima da snage koje bi činili samo Evropljani ne bi bile dovoljno efektivne u održavanju stabilnosti“, piše Ekonomist.

Rusija: Mirovne snage Zapada značile bi okupaciju Ukrajine

Ranije je Spoljna obaveštajna služba Rusije (SVR) saopštila da Zapad razmatra slanje mirovnih snaga u Ukrajinu, koje bi brojale oko 100.000 vojnika, s ciljem obnavljanja borbene sposobnosti ukrajinske vojske.

Prema tvrdnjama SVR, ovakav scenario ne bi bio mirovna misija, već bi se praktično radilo o okupaciji Ukrajine od strane zapadnih država.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov takođe je komentarisao ovu mogućnost, naglašavajući da bi svako raspoređivanje mirovnih snaga moglo da se dogodi samo uz saglasnost svih strana u sukobu.

„Razgovori o mirovnim snagama u Ukrajini u ovom trenutku su preuranjeni“, izjavio je Peskov, dodajući da Moskva pažljivo prati predloge koji dolaze iz Vašingtona i Brisela.

Geopolitička dilema: Kako bi Kina i Brazil reagovali?

Uvođenje mirovnih snaga izvan Evrope, posebno uz potencijalno učešće Kine i Brazila, predstavlja presedan u upravljanju ovakvim sukobima i otvara pitanje kako bi Peking i Brazilija reagovali na takav predlog.

Kina se do sada zalagala za političko rešenje konflikta i pozivala na pregovore, dok se Brazil distancirao od uplitanja u rat u Ukrajini. Njihovo eventualno angažovanje u mirovnim snagama moglo bi značajno uticati na tok pregovora i budućnost odnosa između globalnih sila.

U međuvremenu, dok se planovi o međunarodnoj mirovnoj misiji razmatraju iza zatvorenih vrata, situacija na terenu u Ukrajini i dalje ostaje neizvesna, a vojni sukobi nastavljaju da se odvijaju bez naznaka skorog rešenja.