Biće krvi do kolena! Rat u Ukrajini se završava, a još strašniji počinje?! Na drugom kraju planete se sprema nešto jezivo!

Dok u glavnom gradu Saudijske Arabije, Rijadu, traju pregovori delegacija Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, koje predvode državni sekretar Marko Rubio i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, sa ciljem mogućeg okončanja rata u Ukrajini, geopolitičke tenzije rastu i u drugim delovima sveta.

Iz Indo-Pacifika, regiona u kojem Kina nastoji da poveća svoju pomorsku moć i proširi uticaj, stižu vesti o novim vojnim manevrima koje izvode Peking i Vašington.

Kako prenosi Njuzvik, Kina je u subotu poslala brodove obalske straže u vode udaljene oko 60 kilometara od zapadne obale filipinske provincije Palavan. Teritorijalni spor između Filipina i Kine u Južnokineskom moru traje godinama, a iako se ranije odnosio na nekoliko grebena, kineski patrolni brodovi su poslednjih meseci sve češće viđeni samo nekoliko desetina kilometara od obale provincije Zamabales, blizu glavnog filipinskog ostrva Luzon, gde se nalazi Manila.

Foto: shutterstock/Twitter video printscreen

Manila smatra da su ove kineske patrole nezakonit pokušaj nametanja kineske jurisdikcije daleko od njenih teritorijalnih voda. Kina, međutim, insistira da polaže suverenitet na veći deo Južnokineskog mora, pozivajući se na „istorijska prava“, uprkos presudi međunarodnog arbitražnog suda iz 2016. godine, koja je odbacila te tvrdnje.

Podaci koje je u nedelju objavila analitička platforma SeaLight sa Univerziteta Stenford pokazuju da su kineski brodovi napustili sporne vode kod grebena Skarboro, koji je Peking prisvojio 2012. godine, i krenuli ka jugu, prišavši na samo 35 nautičkih milja od Palavana, arhipelaga sa populacijom od milion ljudi.

Filipini protestuju zbog kineskih akcija

Kineski brodovi ušli su u ekskluzivnu ekonomsku zonu Filipina (EEZ), koja se prostire 200 nautičkih milja od obale i u kojoj Manila, prema Konvenciji UN o pravu mora (UNCLOS), ima isključivo pravo na istraživanje i korišćenje prirodnih resursa.

Direktor SeaLight-a Rej Pauel ocenio je da je ovo još jedan primer kineske „demonstracije sile“, ističući da Peking koristi „sive zone“ – strategiju postepenog nametanja svoje kontrole nad teritorijama bez otvorenog vojnog sukoba.

Foto: Printscreen/Google earth

Filipinska obalska straža oštro je osudila kineske akcije i nastavila sa planovima modernizacije svoje mornarice u okviru programa vrednog 35 milijardi dolara. U planu su nabavke novih ratnih brodova iz Južne Koreje, kao i potencijalna kupovina nekoliko podmornica.

Situacija se dodatno komplikuje prisustvom američkih sistema srednjeg dometa na Filipinima, koje je Vašington rasporedio prošlog aprila. Peking je ovaj potez nazvao „veoma opasnim“.

SAD jačaju vojno prisustvo u Japanu

U isto vreme, Sjedinjene Američke Države saopštile su da će u Japanu stacionirati najnoviji amfibijski jurišni brod, sposoban da nosi stelt borbene avione F-35.

Foto: Shutterstock

Prema informacijama Njuzvika, američka pacifička flota planira zamenu broda USS America sa njegovim pandanom USS Tripoli. Ova rotacija deo je šire strategije jačanja odbrambenih kapaciteta SAD u Indo-Pacifiku i osiguravanja saveznika od eventualnih kineskih vojnih operacija.

Novi talas napetosti oko Tajvana

Odnosi između SAD i Kine dodatno su zaoštreni zbog pitanja Tajvana.

Prošle nedelje Stejt department je uklonio iz svojih dokumenata formulaciju kojom se izražava neslaganje sa nezavisnošću Tajvana, što je izazvalo oštru reakciju Pekinga.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova optužilo je SAD za „ozbiljno kršenje međunarodnog prava“ i pozvalo Vašington da prestane sa podrškom Tajpeju.

Foto: Shutterstock

Predsednik Tajvana Laj Čing-de izjavio je da ostrvo već funkcioniše kao nezavisna država, iako Sjedinjene Američke Države formalno ne priznaju njegovu nezavisnost. Vašington, međutim, ostaje ključni saveznik Tajvana i njegov najveći snabdevač oružjem.

Istovremeno, američki državni sekretar Marko Rubio sastao se u Minhenu sa ministrima spoljnih poslova Japana i Južne Koreje. U zajedničkoj izjavi ministri su naglasili važnost očuvanja stabilnosti u Tajvanskom moreuzu i osudili „svaki pokušaj promene statusa kvo silom“.

Trampov fokus na Indo-Pacifik

Pitanje da li će Vašington nastaviti da garantuje bezbednost Evrope ili će se sve više fokusirati na suzbijanje Kine postaje sve značajnije.

Prema analizi Ekonomista, američka administracija pod vođstvom Donalda Trampa sve više teži da reši sukob u Ukrajini kako bi preusmerila svoju pažnju na Indo-Pacifik.

Dok su evropski zvaničnici na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji izražavali zabrinutost zbog moguće smanjene podrške SAD Ukrajini, na paralelnom forumu u Honoluluu raspravljalo se o jačanju američkih saveznika u Aziji.

Foto: Tanjug/AP

Američki admiral Semjuel Paparo upozorio je da Kina postaje sve agresivnija i da njene vojne vežbe u blizini Tajvana „liče na probe za invaziju, a ne samo na rutinske manevre“.

Ministar odbrane SAD Pit Hegset poručio je evropskim saveznicima da će morati da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost, jer je američki primarni prioritet suzbijanje Kine.

- SAD više neće dozvoliti da ih neko koristi kao naivnog sponzora. Naš ključni interes je saterivanje Kine u defanzivu - izjavio je Hegset.

Nova raspodela moći među američkim saveznicima

Iako SAD povećavaju vojno prisustvo u Indo-Pacifiku, zapadni saveznici i dalje pokušavaju da doprinesu s obuzdavanjem Kine.

Kanadski ratni brod prošao je kroz Tajvanski moreuz, što je izazvalo osudu Pekinga. Francuska je poslala svoj nosač aviona Šarl de Gol, dok Velika Britanija planira raspoređivanje ratnih brodova u region.

Međutim, administracija Donalda Trampa, prema svemu sudeći, ne polaže mnogo nade u evropske saveznike kada je reč o Indo-Pacifiku.

- Slabost na jednom mestu dovodi do slabosti svuda - rekao je bivši zvaničnik Stejt departmenta Dejvid Stilvel, naglašavajući da svaka nesigurnost u sistemu bezbednosti može dovesti do agresije suparničkih sila.

Prema proceni admirala Papara, svetski geopolitički epicentar više nije Evropa, već Indo-Pacifik, i upravo na tom pravcu će se u budućnosti voditi ključne borbe za globalni poredak.