Kolumna Dragutina Matanovića: Stradanje Srba u BiH tokom Prvog svetskog rata

Ovaj tekst posvećujem svim Srbima iz Bosne i Hercegovine nad kojima su tokom čitavog krvavog 20. stoleća izvršeni najstravičniji, nezamislivi zločini. I tokom režima Benjamina Kalaja, i tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

I tokom građanskog rata u BiH devedestih godina prošlog veka. Ove redove posebno posvećujem svim onim Srbima koji su bili primorani da napuste vekovna ognjišta i grobove predaka i prebegnu u Srbiju, spasavajući živote pred austrougarskim, nemačkim, hrvatskim i muslimanskim noževima. Dok je Srbija slobodna država – njihovo stradanje nikad neće biti zaboravljeno!

 

Već je Vidovdan 1914. bio simbol stradanja i uvod u pogrom Srba širom Bosne i Hercegovine. Na vest da je u Sarajevu izvršen atentat na austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, rulja muslimana i Hrvata okupila se ispred sarajevske katedrale, gde je slušala vatrene antisrpske govor bosanskog nadbiskupa Josipa Štadlera – nakon čega se zaputila u pljačkaški pohod na srpsku čaršiju. Muslimani i Hrvati su upadali u privatne stanove koje su pljačkali i uništavali, kada je ubijeno i dvoje Srba, dok je više od 50 bilo povređeno. Rulja je napala i uništila hotel Evropu, najveći hotel u Sarajevu, a zatim je stradao veliki broj objekata kao što su radnje sa ćiriličnim natpisima, banke, škole i pravoslavni hramovi. Rušilačke demonstracije su se proširile i na druge gradove kao što su Mostar, Doboj, Livno, Travnik, Zavidovići, Čapljina, Stolac, Maglaj, Zenica, Vareš i Bugojno. U svim ovim mestima demolirana je imovina srpskih škola, kulturno-prosvetnih društava i uglednih pojedinaca, a u pojedinim mestima bilo je i ljudskih žrtava. Ovi pogromi su ostavili snažan utisak na savremenike, pogotovo na Ivu Andrića koji je o njima verno pisao u svojim romanima „Na Drini ćuprija“ i „Gospođica“.

    

Ali ovo je bio rat pre rata. Čitava antisrpska histerija, koja je našla oduška u ovim danima, dešavala se pre nego što je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji.

    

Kada je u avgustu 1914. Austro-Ugarska napala Srbiju, muslimani i Hrvati su pored masovnog učešća u pohodu protiv svog suseda, pristupili i jedinicama šuckora. Ova paravojska, koja je brojala oko 20.000 pripadnika, počinila je veliki broj zločina nad Srbima u BiH. Žrtve šuckora nisu imale pravo na suđenje, pa je tako Podravanje, selo u blizini Srebrenice, spaljeno, a njegovi žitelji pobijeni. Žrtve su ubijane bez obzira na pol i uzrast, nakon čega su njihovi leševi bili skrnavljeni. Isto mesto doživeće ponovna stradanja u svakom verskom sukobu u Jugoslaviji.

 

Pored šuckora, austro-ugarska vojska i policija su takođe pokrenule organizovani teror, pa je na hiljade Srba uzeto za taoce. Vlast je formirala preki sud koji je na smrt osudio veliki broj Srba, a kasnije su vođeni i zloglasni „veleizdajnički procesi“, koji su zbog vanredno visokog broja smrtnih kazni izazvali reakciju evropske javnosti. U Trebinju je obešeno 78 Srba, među kojima je bio i pravoslavni sveštenik Vidak Parežanin, otac mladobosanca Ratka Parežanina. Vlast je Srbe u BiH teretila da su četnici i špijuni, pa je za svega nekoliko nedelja ubijeno na desetine Srba u Mostaru, Foči, Duvnu i Bileći. Do temelja je spaljeno nekoliko sela u Podrinju, dok je stanovništvo proterano ili zatvoreno u logore.

    

Srbi u BiH su bili prvi evropski narod koji je zbog svoje nacionalne pripadnosti bio zatvaran u koncentracione logore. Na teritoriji Austro-Ugarske i Nemačke formirana je čitava mreža koncentracionih logora kao što su Nežider, Nađmeđer, Boldogasonj, Doboj, Arad, Hajnrihsgrin, Kečkemet, Braunau, Ašah, Drozendorf, Vac i Čegled, u kojima je 1917. bilo zatvoreno oko 340.000 Srba. Oni koji su poticali iz BiH uglavnom su bili zatvoreni u Aradu i Doboju gde su umirali usled neljudskih uslova i čestih egzekucija. Zbog toga što su konstantno bili ubijani, mučeni i uskraćivani za hranu, ogrev i lekarsku negu, stradanje Srba u austro-ugarskim logorima bilo je sistematsko i ono se sasvim opravdano može okvalifikovati kao genocid, u periodu i pre nego što je ovaj pojam i nastao. 

 

Svesnu nameru Austro-Ugarske da uništi srpski narod primetili su ne samo srpski istoričari, nego i austrijski poput Antona Holcera i Hansa Hautmana. Akademik Milorad Ekmečić u logorisanju i uništavanju Srba pokraj Foče i u Podrinju video je model koji će kasnije (1930-ih) nacisti primeniti u obračunu sa svojim neistomišljenicima. Međutim, malo ko od ovih zločinaca je posle rata procesuiran. Srbi su se zadovoljili pobedom u ratu, a Kraljevinu SHS videli kao državu pomirenja. Tragična zabluda!

 

P.S. Aleksandar Vučić: „Svi oni koji su došli u Srbiju, prognani, proterani ili trbuhom za kruhom, su naši građani i među nama nema razlike i nikada neće biti“.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.