Kolumna Novice Savića: Samoupravljavanje i drugi virusi

Rođen sam u SFRJ u vreme socijalističkog samoupravljanja, negde krajem šezdesetih godina.

Kao dete, osnovac i srednjoškolac, nisam bio zainteresovan za politiku, niti sam se dublje upuštao u definiciju "samoupravljanja", a časovi marksizma su me smarali, kao uostalom i većinu nas. Tek kod prvog zaposlenja u državnoj firmi (tada društvenoj), shvatio sam da takav, idealistički zamišljen sistem, najviše pogoduje neradnicima, raznim sindikalcima, bukačima i bilmezima.

Više puta viđao sam situaciju da o radu i budućnosti preduzeća u kome sam tada bio zaposlen barabar sa direktorima i stručnjacima raspravljaju najveće lenčuge i neznalice u firmi, često zastupajući potpuno iracionalna razmišljanja zaogrnuta u "radnička prava". Čemu ova moja sećanja.

Zato što se pogubni virus "samoupravljanja" još uvek vrzma kroz telo države i pravi štetu. On je u najvećoj meri preživeo u onim delovima državnog organizma koje nazivamo kultura i prosveta. Što će reći tamo gde ste na državnim jaslama i gde država ima slabe mehanizme kontrole. I što god je država više povlađivala, ugađala i davala para, taj virus samoupravljanja postajao je sve jači i otporniji. Da se razumemo, nemam ništa protiv radničkih prava i sindikata, štaviše podržavam ih, ali ovde je reč o čistom politikanstvu. Brojni su primeri profesora koji se protive anarhiji na Univerzitetu i u školama, ili pojedinih glumaca koji odbijaju da dižu indekse na kraju predstava, ili jednostavno imaju svoje mišljenje, kojima se zbog toga od strane "samoupravljača" i blokadera preti, pa im je i lična bezbednost ugrožena.

Poslednji u nizu je Nenad Jezdić, koji samo zbog toga što ima svoj stav, koji se ne uklapa u narativ njegovih kolega blokadera, prolazi kroz pakao njima naklonjenih medija i ostrašćenih ludaka na društvenim mrežama. Samoupravljanje u našem nacionalnom pozorištu prevazišlo je i samo sebe iz vremena SFRJ jer se deo glumaca protivi imenovanju Dragoslava Bokana, čoveka iz struke, za predsednika Upravnog odbora ovog teatra, koje je i u nekadašnjem socijalističkom sistemu postavljala vlast !

Neverovatno je da su najglasniji u borbi protiv države i njenih insitucija upravo oni koji od nje primaju platu, nisu gadljivi ni na pare od uloga u TV serijama koje finansira državni Telekom, ali bi da samoupravljaju i izvode političke performanse pred publikom koja je platila karte da bi gledala predstavu, a ne njihove egzibicije.

U odbranu Jezdića stao je, između ostalih i naš najveći dramski pisac Dušan Kovačević, na koga se odmah ostrvila blokaderska ala i vrana. Kovačević se svojevremeno usprotivio i politički motivisanim štrajkovima u pozorištima, rekavši da " nikad pozorište nije samo sebe ukidalo", što mu je od blokaderske javnosti takođe ubeleženo kao minus.

Ali, u njegovom Zvezdara teatru nema "radničkih saveta". To je pozorište koje, u najvećoj meri živi od onoga što zaradi, od svojih predstava i publike. Tako je kad ste na tržištu. Kakav vam je repertoar, toliko će vas i gledati. Pa ako na kraju meseca niste skrpili pare ni za leba ni za vodu, sami ste krivi. Nema sigurice iz državne kase. Možda taj recept treba primeniti i na "samoupravljače" iz Narodnog pozorišta. Baš me zanima koliko bi "drugovima dramskim umetnicima" trajao samoupravni entuzijazam. Verovatno do prve neprimljene plate, kao nedavno i onim profesorima blokaderima. Ne može se dizati revolucija na prazan stomak.

P.S. Najsvežiji primer "samoupravljanja", mada bi anarhija bila precizniji termin, stiže nam iz Pete beogradske gimnazije, koju je okupirao deo njenih đaka, ali i kojekakvih drugih likova. Toj "našoj deci", za koju sam siguran da to što rade ne rade bez saglasnosti pa i otvorene podrške svojih roditelja, ne dopada se sadašnja v.d. direktorka, pa bi da se ustoliči neko po njihovom ukusu. U međuvremenu, od elitne (sada je već i to upitno) beogradske Gimnazije prave svratište u kome se razmnožava virus boljševizma i "samoupravljanja" za buduća pokolenja. Država će morati što pre da sprovede "pelcovanje" kako bi zaustavila ovu bolest koja joj razara organizam.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Luka

pre 2 meseca

Nećete ovo objaviti iako mnogo šta od onoga što pišete bih dosta lako mogao da potpišem. Sve do dela ove zadnje rečenice tekst ima negde pun a negde samo određen smisao .Da li još u srednjoj školi ideološki osvešćeni autor koji " nije voleo marksizam " ali je samoupravljanje (koje je bliže tzv. saodlučivanju koje postoji ili je postojako u razvijenim socijaldemokratskim državama nego uopštenom matičnom neinstitucionalizovanom marksizmu a pogotovo boljševizmu baš sve i do kraja dobro prozreo .Ne zato što to ne bi mogao nego najverovatnije zato što to nije a ne bi ni hteo. Radio je on kada se je zaposlio u "državnoj" što je njemu isto što i "društvenoj "firmi . Nigde direktori, tj oni koji vode ( dobru pa ni lošu ) firmu nisu radili ono što su im "lenčuge i neradnici " nalagali da rade preko institucionalizovanih zborova i radničkih saveta" .Stvar je funkcionisala po principu " samo neka oni pričaju ( ili i lupetaju)" -biće onako kako je ( drugde a ne u radničkom savetu i na zboru radnih ljudi ) negde već unapred i odlučeno. Nepoznat je slučaj da su radnički saveti zaista (spro)vodili politiku firme. Oni su bili samo institucionalizovano pokriće za dobre ili loše odluke nekoga, nečega ili nekih drugih. ( centara moći tipa prvenstveno komiteta i direktora).Dakle samoupravljanje je i bilo realno "lajanje ka zvezdama" .Autor se sa aparatom ideološke prošlosti bori ( i sa njom i obračunava ) preko poređenja tekućih bez sumnje po društvo negativnih kretanja . Ta kretanja su daleko složenija i opasnija nego što su to duhovi samoupravljanja koji ga proganjaju .Kakve veze ima "virus samoupravljanja i boljševizma " sa blokiranjem pešačkog prelaza od strane 10 ljudi ? Zborovi (#radnih ljudi " ili možda" narodne garde" za koje ova mladost kao moguči hrvatski izvozni "patent" i ne zna -ili sramotno "domaći" ljotićevski zborovi )koji kao i plenumi ipak nisu samo ili nisu izvorno i samo "samoupravni " ili "boljševički "pojam .Autor hoće da demontira već demontiranu prošlost boreći se protiv nje ali ovde i danas povezujući i izjednačavajući društvene fenomene u raznim periodima vremena. Pri tom i sam nosi kontra ideološki barjak ( kakav?) barjacima ( iz te prošlosti) Ako ne mogu da studiram ili pređem ulicu ima li to veze sa saamoupravljanjem i boljševizmom ili sa zakonima i njihovom primenom. ? Ovo što se dešava nisu nikakvi budući "virusi"o kojima treba misliti nego sadašnja bolest koja ima najdirektniju vezu sa primenom i neprimenom zakona. Ideologoje su što pokazuje praksa ( u Evropi ih znamo to ima svakakvih) fenomeni koje nije moguće iskorenili iti .Sprečavano pravo na učenje i studiranje i pravo na prelaz ulice i sl. nigde u svetu nisu u vezi sa marksizmom blaženopočivšim samoupravljanjem i boljševizmom - naravno ni nacizmom ( zar bi evropski nacizmi morali da nam budu čudni posle rasturanja svake od Jugoslavija i AP KiM ) jer i u takvim opozitnim režimima postoje pešaćki prelazi i škole .Ostavimo realnu )neuništivosti raznih ideologija koje svuda postoje i kada jesu i kada nisu na vlasti .Ovde je reč o zakonima a ne o ideološkim frustracijama .

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari