Juče sam pisao o Ireni Jovevoj i Marti Kos, slovenačkim političarkama. O njihovoj neprikrivenoj mržnji prema Aleksandru Vučiću, kao simbolu nezavisne i slobodarske Srbije. Današnji tekst posvećujem njihovoj Sloveniji. S ljubavlju.
Nije razočaranje Srba, ispoljeno prema Slovencima 1991, dolazilo samo usled toga što su „janezi“ napuštali Jugoslaviju kao da je to račun bez krčmara. Očekivano. Kao što je očekivano njihovo hladnokrvno ubijanje mladih jugoslovenskih i srpskih regruta. Slovenci su jezuitski olako zaboravili i gostoprimstvo iz 1941, kada su ih Nemci okupirali i izbrisali sa istorijske mape. I u Srbiji, jednako okupiranoj i još više popaljenoj i zavijenoj u crno, ipak se našlo mesta za hiljade slovenačkih porodica, koje su u narednim godinama ravnopravno sa svojim srpskim domaćinima delili koru hleba. U znak zahvalnosti, onda, majka Milana Kučana dala je svom sinu ime po domaćinu iz sela kraj Morave. Ali nekadašnja slovenačka braća brzo su i to bacila pod noge... Očekivano.
Možda je najpotresnija epizoda iz savremenih srpsko-slovenačkih odnosa ona koja se ticala Prvog svetskog rata. I oslobođenja iz 1918, nakon velike i herojske pobede nad nadmoćnijim neprijateljem. Da se ne lažemo, nisu je Slovenci baš zaslužili. Među dobrovoljcima – prebezima iz austrougarske vojske na srpskom ratištu 1914. više je bilo drugih slovenskih naroda, recimo Čeha, nego što je to bio slučaj sa Slovencima. Ali topla srpska duša ipak ih je smatrala za okupiranu i potlačenu braću. I ne previše pametna i dalekovida srpska elita.
Na kraju Velikog rata srpska vojska odlučujuće je uticala na njihovo nacionalno oslobođenje.
Pišem o direktnoj vojnoj intervenciji, koju su srpski vojnici izveli na slovenačkom tlu, u okviru operacije majora Rudolfa Majstera. Majster se u Sloveniji danas smatra narodnim herojem i posvećen mu je i jedan nacionalni praznik. Sve to jer je odigrao ključnu ulogu, kao bivši bečki oficir, u konsolidovanju trupa Slovenaca, dezertera iz austrougarske vojske, i u novembru 1918. ih pokrenuo protiv Beča. Zbog toga su svakog novembra njegovi spomenici širom zemlje Slovenije okićeni cvećem. A srpski vojnik koji je najviše krvi prolio za oslobođenje ove zemlje se i ne spominje. Iako je šajkača Slovence oslobodila.
Dok je Majster pokušavao da stvori odrede od Slovenaca, u momentima neizvesnosti, na samom kraju rata, i kada se činilo da je svaki dan i svaki sat presudan za sudbinu slovenačkih teritorija, u pomoć im je pristigla srpska dobrovoljačka četa sa poručnikom Mirkovićem na čelu. To nisu bile prethodnice vojske koja je probila Solunski front. Odsudnu bitku u slovenačkom oslobođenju 1918. vodili su – srpski logoraši. Oni srpski zarobljenici, godinama mučeni i iscrpljivani u austrijskim logorima, koji su pošli ka zavičaju, zaustavili su se da povedu bitku protiv mrskih im Švaba.
Slovenci su ih oduševljeno dočekali, čak su im pozdravne govore ispunjene lirskim tonovima držali i rimokatolički sveštenici. Novostvoreni pukovi – Mariborski i Celjski –potom su krenuli u ofanzivu i započeli sa oslobađanjem teritorija, sve do Koruške. Na čelu idu Srbi, pred čijim vojničkim kapama Austrijanci tada beže kao zečevi. I kojima se predaju, smatrajući da ne kapituliraju pred Slovencima, nego pred moćnim pripadnicima Antante.
U proleće i leto 1919. na granici sa Austrijom vodi se pravi rat, u koji se uključuje još 10.000 srpskih vojnika, što posle šest godina ratovanja za svoju slobodu sada pomažu i slovenačko oslobođenje. Opet ne previše pametna i dalekovida srpska elita. Ne štede Srbi živote kao što nisu ni u Solunu prethodne godine. Očekivano – u daljim događajima, deo Slovenaca na plebiscitu odlučuje da ostane pod vlašću Beča. Onaj drugi deo, pogotovo Štajerska, proživljava svoje momente srbofilije, čak i neki gradovi menjaju svoja imena u čast Srbije ili se bratime sa gradovima Šumadije.
Samo nekoliko godina kasnije stižu ultimatumi Beogradu o slovenačkoj autonomiji. Pa želja za Dravskom banovinom u okviru koje će se okupiti svi Slovenci. Pa zasedanje AVNOJ-a 29. novembra 1943, kada su u Jajcu udareni temelji nove federativne Jugoslavije i proglašena slovenačka republika! Slovenački učitelj Edvard Kardelj bio je glavni arhitekta federalnog ustrojstva.
I tako redom sve do eksplozije srbofobije 1980-ih godina. Nije čudo da su i naši ljudi posle svih iskustava sa nebraćom iz Ljubljane počeli da ih nazivaju bečkim konjušarima.
Nisam baš stopostotno saglasan sa ovom ocenom. Mada verujem jednom pokojnom slovenačkom komunisti, koji je svojevremeno rekao da će se i „slovenske ljudske pesmi“ pevati u budućnosti na nemačkom jeziku. Ništa strašno. To je jezik Getea, Ničea, Šopenhauera.
Lepe uspomene me vezuju za Sloveniju. Tamo sam planinario na Pohorju sa budućom suprugom. Jeo predivne krempite na Bledu. U Sloveniji je radio moj bliski rođak. Često sam ga posećivao. Putujući uvek preko Budimpešte i Beča. Od 1991. nisam prošao preko teritorije ustašoidne Hrvatske. Čekam da se Dalmacija i jadranska ostrva vrate Italiji.
U Sloveniji imam prijatelje. Ne mnogo, ali ih imam.
P.S. Aleksandar Vučić: „Ne zaboravljam svoje prijatelje, nikada.“
Moto troje evroposlanika – Tonina Picule, Irene Joveve i Vule Ceci – jeste „Svi za jedno – protiv Srbije i srpskog naroda“. Klasika levičarskih soroševaca. Njihov podli plan je: nema Vučića, nema nezavisne Srbije. Srpska država postaje evropska kolonija sa Hrvatskom kao gaulajterom. Poslednja slobodoljubiva evropska oaza pretvara se u novi poligon za borbu ostarele, ekonomski i tehnološke zaostale Evrope protiv Rusije.
Poraz Viktora Orbana nije bio rezultatski katastrofolan. Osvojio je 2,3 miliona glasova, naspram 3,1 miliona pobednika Petera Mađara. Niti je, posle 16 godina vlasti, takav poraz nezamisliv u demokratiji. Problem je u tome što ovo nije bio demokratski proces isključivo građana Mađarske, već „demokratija“ po meri Berlina i Brisela. Njihovo uplitanje je nesporno i suprotno svim demokratskim pravilima.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Moto troje evroposlanika – Tonina Picule, Irene Joveve i Vule Ceci – jeste „Svi za jedno – protiv Srbije i srpskog naroda“. Klasika levičarskih soroševaca. Njihov podli plan je: nema Vučića, nema nezavisne Srbije. Srpska država postaje evropska kolonija sa Hrvatskom kao gaulajterom. Poslednja slobodoljubiva evropska oaza pretvara se u novi poligon za borbu ostarele, ekonomski i tehnološke zaostale Evrope protiv Rusije.
Blokaderski analitičar Dušan Milenković srušio je sve nade svojim istomišljenicima, uključujuči i antisrbima sa tajkunske televizije Nova S, da će nakon predstojećih izbora ponovo moći da koriste gnusnu laž da su Aleksandar Vučić i SNS "pokrali ogroman broj glasova".
Bivši lider Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski godinama pre rata tvrdio je da će Ukrajina biti samo prvi od četiri velika fronta šireg sukoba Zapada i Rusije — a među njima je navodio i Balkan.
Lider "Srpskih suverenista" Vukša Dragović, koji je razotkrio NVO hidru u Srbiji objavivši detaljan spisak nevladinih organizacija i načine njihovog finansiranja kroz brojke i detalje predstavio je NVO koje stoje iza blokaderskog pokreta.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ otkrivamo vam kako je blokader Vladimir Štimac ponovo pokušao da glumi revolucionara, o čemu su se domunđavali političarka u pokušaju Biljana Stojković zvana Dabrica i novinar blokader Galeb Nikačević, gde voli da boravi lider „maloprocentnog“ Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, sa kime tračari glumica blokaderka Anđelka Prpić…
U prethodnoj epizodi emisije „Na merama“ pokazali smo vam šta rade osvedočeni blokaderi Nenad Kulačin i Marko Vidojković kad misle da ih niko ne gleda, kako nekadašnji političar Žarko Korać pokušava da iz penzije diže tenzije, u čijem društvu se opušta modna kreatorka Verica Rakočević, zašto je glumac blokader Milan Marić „utripovao“ da je veća zvezda od Žan-Klod Vam Dama…
Muškarac (35) uhapšen je zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje na teritoriji Opštine Stari grad. Slučaj je prijavljen kada je napao advokaticu, a potom je otkriveno da postoji još žrtava.
Iako je noć u Beogradu bila relativno mirna, odnosno bez saobraćajnih nesreća i tuča, što nije uobičajeno za dane vikenda, ekipa Hitne pomoći imala je više intervencija na javnim mestima, bilo je pada sa visina, ali i jedan smrtni ishod na Novom Beogradu.
Krvavi obračun u porti crkve u Draževcu kod Obrenovca, u kojem je dečak (10) po naređenju svog oca Slavka O. (44) pucao u Milana R. (25), ogolio je sve detalje užasa. Dok se ranjeni mladić oporavlja od teških povreda na VMA, istražitelji su sklopili potpunu sliku događaja - od telefonskih pretnji u kojima je učestvovalo i dete, preko ranjavanja, pa sve do skrivanja oružja u njivi i hitnog izmeštanja maloletnika u psihijatrijsku ustanovu.
Kremlj je izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog situacije u moreuzu Bab el Mandeb nakon što su Huti (Ansarulah) zauzeli ključne položaje na obali Jemena i stigli do ostrva Perim, čime su praktično preuzeli kontrolu nad jemenskom stranom jednog od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu.
Američke vlasti imaju pripremljen plan za slučaj da postojanje neljudske inteligencije bude potvrđeno, a Vašington namerava da u takvom scenariju preuzme vodeću međunarodnu ulogu, objavio je nemački Bild.
Ukrajinski poslanik Ruslan Gorbenko zatražio je od Grčke da Kijevu preda rakete za sisteme „patriot“ kojima se približava kraj radnog veka i poručio Atini da, ukoliko ih neće poslati Ukrajini, može da ih „rastavi na delove i od njih pravi priveske“.
Huti (Ansarulah) direktno su kontaktirali administraciju predsednika SAD Donalda Trampa i zatražili da se Vašington ne umeša u njihov sve žešći rat sa Saudijskom Arabijom.
Lejdi Gaga i njen verenik Majkl Polanski navodno su postali roditelji. Vest su preneli pojedini strani mediji, ali poznata pevačica i njen partner još se nisu javno oglasili povodom prinove.
Iako su decenijama tumačili ljubavne parove na filmu i televiziji, jedno pravilo između Milene Dravić i Ljubiše Samardžića nikada nije prekršeno, čak ni u najromantičnijim scenama.
Ako želite lep i uredan vrt, a nemate vremena za stalnu sadnju i zahtevno održavanje, trajnice su odličan izbor. Uz lavandu, božuri i hoste dvorište može svake godine iznova da zablista, dok će posle pravilne sadnje zahtevati relativno malo nege.
Kupovina novog telefona ne mora da bude nešto što se ponavlja svake dve ili tri godine. Kada je reč o Ajfonu, dužina korišćenja zavisi od nekoliko faktora, pre svega od softverske podrške, stanja baterije i mogućnosti samog uređaja.
Brzi, blago kiseli krastavčići odličan su izbor kada želite jednostavan i ukusan prilog. Pripremaju se za svega nekoliko minuta, bez kuvanja i komplikovanih sastojaka, a najbolji rezultat dobićete ako koristite mlade, sitne i hrskave krastavce.
Nakon istorijskih uspeha i četiri nezaboravna koncerta na Tašmajdanu, pevač Milanče Radosavljević započeo je veliku regionalnu turneju "Od Valjeva do Loznice".
Goca Tržan poznata je po tome što nema dlake na jeziku, a kada je reč o ljubavi, intimi i seksu, pevačica bez zadrške govori o temama o kojima mnoge javne ličnosti radije ćute.
Pevačica Nataša Kojić doputovala je specijalno iz Amerike zbog koncerta svog oca Dragana Kojića Kebe i po prvi put javno progovorila o bratovoj prinovi koja je na putu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.