Juče sam pisao o Ireni Jovevoj i Marti Kos, slovenačkim političarkama. O njihovoj neprikrivenoj mržnji prema Aleksandru Vučiću, kao simbolu nezavisne i slobodarske Srbije. Današnji tekst posvećujem njihovoj Sloveniji. S ljubavlju.
Nije razočaranje Srba, ispoljeno prema Slovencima 1991, dolazilo samo usled toga što su „janezi“ napuštali Jugoslaviju kao da je to račun bez krčmara. Očekivano. Kao što je očekivano njihovo hladnokrvno ubijanje mladih jugoslovenskih i srpskih regruta. Slovenci su jezuitski olako zaboravili i gostoprimstvo iz 1941, kada su ih Nemci okupirali i izbrisali sa istorijske mape. I u Srbiji, jednako okupiranoj i još više popaljenoj i zavijenoj u crno, ipak se našlo mesta za hiljade slovenačkih porodica, koje su u narednim godinama ravnopravno sa svojim srpskim domaćinima delili koru hleba. U znak zahvalnosti, onda, majka Milana Kučana dala je svom sinu ime po domaćinu iz sela kraj Morave. Ali nekadašnja slovenačka braća brzo su i to bacila pod noge... Očekivano.
Možda je najpotresnija epizoda iz savremenih srpsko-slovenačkih odnosa ona koja se ticala Prvog svetskog rata. I oslobođenja iz 1918, nakon velike i herojske pobede nad nadmoćnijim neprijateljem. Da se ne lažemo, nisu je Slovenci baš zaslužili. Među dobrovoljcima – prebezima iz austrougarske vojske na srpskom ratištu 1914. više je bilo drugih slovenskih naroda, recimo Čeha, nego što je to bio slučaj sa Slovencima. Ali topla srpska duša ipak ih je smatrala za okupiranu i potlačenu braću. I ne previše pametna i dalekovida srpska elita.
Na kraju Velikog rata srpska vojska odlučujuće je uticala na njihovo nacionalno oslobođenje.
Pišem o direktnoj vojnoj intervenciji, koju su srpski vojnici izveli na slovenačkom tlu, u okviru operacije majora Rudolfa Majstera. Majster se u Sloveniji danas smatra narodnim herojem i posvećen mu je i jedan nacionalni praznik. Sve to jer je odigrao ključnu ulogu, kao bivši bečki oficir, u konsolidovanju trupa Slovenaca, dezertera iz austrougarske vojske, i u novembru 1918. ih pokrenuo protiv Beča. Zbog toga su svakog novembra njegovi spomenici širom zemlje Slovenije okićeni cvećem. A srpski vojnik koji je najviše krvi prolio za oslobođenje ove zemlje se i ne spominje. Iako je šajkača Slovence oslobodila.
Dok je Majster pokušavao da stvori odrede od Slovenaca, u momentima neizvesnosti, na samom kraju rata, i kada se činilo da je svaki dan i svaki sat presudan za sudbinu slovenačkih teritorija, u pomoć im je pristigla srpska dobrovoljačka četa sa poručnikom Mirkovićem na čelu. To nisu bile prethodnice vojske koja je probila Solunski front. Odsudnu bitku u slovenačkom oslobođenju 1918. vodili su – srpski logoraši. Oni srpski zarobljenici, godinama mučeni i iscrpljivani u austrijskim logorima, koji su pošli ka zavičaju, zaustavili su se da povedu bitku protiv mrskih im Švaba.
Slovenci su ih oduševljeno dočekali, čak su im pozdravne govore ispunjene lirskim tonovima držali i rimokatolički sveštenici. Novostvoreni pukovi – Mariborski i Celjski –potom su krenuli u ofanzivu i započeli sa oslobađanjem teritorija, sve do Koruške. Na čelu idu Srbi, pred čijim vojničkim kapama Austrijanci tada beže kao zečevi. I kojima se predaju, smatrajući da ne kapituliraju pred Slovencima, nego pred moćnim pripadnicima Antante.
U proleće i leto 1919. na granici sa Austrijom vodi se pravi rat, u koji se uključuje još 10.000 srpskih vojnika, što posle šest godina ratovanja za svoju slobodu sada pomažu i slovenačko oslobođenje. Opet ne previše pametna i dalekovida srpska elita. Ne štede Srbi živote kao što nisu ni u Solunu prethodne godine. Očekivano – u daljim događajima, deo Slovenaca na plebiscitu odlučuje da ostane pod vlašću Beča. Onaj drugi deo, pogotovo Štajerska, proživljava svoje momente srbofilije, čak i neki gradovi menjaju svoja imena u čast Srbije ili se bratime sa gradovima Šumadije.
Samo nekoliko godina kasnije stižu ultimatumi Beogradu o slovenačkoj autonomiji. Pa želja za Dravskom banovinom u okviru koje će se okupiti svi Slovenci. Pa zasedanje AVNOJ-a 29. novembra 1943, kada su u Jajcu udareni temelji nove federativne Jugoslavije i proglašena slovenačka republika! Slovenački učitelj Edvard Kardelj bio je glavni arhitekta federalnog ustrojstva.
I tako redom sve do eksplozije srbofobije 1980-ih godina. Nije čudo da su i naši ljudi posle svih iskustava sa nebraćom iz Ljubljane počeli da ih nazivaju bečkim konjušarima.
Nisam baš stopostotno saglasan sa ovom ocenom. Mada verujem jednom pokojnom slovenačkom komunisti, koji je svojevremeno rekao da će se i „slovenske ljudske pesmi“ pevati u budućnosti na nemačkom jeziku. Ništa strašno. To je jezik Getea, Ničea, Šopenhauera.
Lepe uspomene me vezuju za Sloveniju. Tamo sam planinario na Pohorju sa budućom suprugom. Jeo predivne krempite na Bledu. U Sloveniji je radio moj bliski rođak. Često sam ga posećivao. Putujući uvek preko Budimpešte i Beča. Od 1991. nisam prošao preko teritorije ustašoidne Hrvatske. Čekam da se Dalmacija i jadranska ostrva vrate Italiji.
U Sloveniji imam prijatelje. Ne mnogo, ali ih imam.
P.S. Aleksandar Vučić: „Ne zaboravljam svoje prijatelje, nikada.“
Moto troje evroposlanika – Tonina Picule, Irene Joveve i Vule Ceci – jeste „Svi za jedno – protiv Srbije i srpskog naroda“. Klasika levičarskih soroševaca. Njihov podli plan je: nema Vučića, nema nezavisne Srbije. Srpska država postaje evropska kolonija sa Hrvatskom kao gaulajterom. Poslednja slobodoljubiva evropska oaza pretvara se u novi poligon za borbu ostarele, ekonomski i tehnološke zaostale Evrope protiv Rusije.
Poraz Viktora Orbana nije bio rezultatski katastrofolan. Osvojio je 2,3 miliona glasova, naspram 3,1 miliona pobednika Petera Mađara. Niti je, posle 16 godina vlasti, takav poraz nezamisliv u demokratiji. Problem je u tome što ovo nije bio demokratski proces isključivo građana Mađarske, već „demokratija“ po meri Berlina i Brisela. Njihovo uplitanje je nesporno i suprotno svim demokratskim pravilima.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Moto troje evroposlanika – Tonina Picule, Irene Joveve i Vule Ceci – jeste „Svi za jedno – protiv Srbije i srpskog naroda“. Klasika levičarskih soroševaca. Njihov podli plan je: nema Vučića, nema nezavisne Srbije. Srpska država postaje evropska kolonija sa Hrvatskom kao gaulajterom. Poslednja slobodoljubiva evropska oaza pretvara se u novi poligon za borbu ostarele, ekonomski i tehnološke zaostale Evrope protiv Rusije.
Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić ponovo je šokirala javnost u Srbiji svojim najnovijim, skandaloznim istupom na društvenoj mreži Iks.
Blokaderka Nadžija Mavrić, koja je pokušala samoubistvo u Novom Pazaru, na taj radikalan korak odlučila se nakon svađe sa Davidom Delimeđcem, saznaje Informer.
Na oko 145 kilometara od Beograda nalazi se Manastir Tronoša. Poznat po svojoj bogatoj prošlosti, vezi sa Vukom Karadžićem i predanjima o uslišenim molitvama, ova svetinja svake godine okuplja veliki broj vernika i posetilaca.
Plan detaljne regulacije (PDR) za područje Bajdine padine, koji obuhvata 66 hektara, došao je na usvajanje, čime se posle dužeg čekanja konačno reguliše ova površina u Mirijevu koja je trenutno potpuno zapuštena i pretvorena u ekološku crnu rupu.
Darko Vesković, poznat pod nadimkom Prika (46), ubijen je juče u pucnjavi koja se dogodila oko 16 časova u jednom ugostiteljskom objektu u beogradskom naselju Kumodraž.
Teška nesreća dogodila se danas na području Grocke, kada je traktor prešao preko deteta starog godinu i po dana. Dete je zadobilo teške povrede i prema prvim informacijama, životno je ugroženo.
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv državljanina Švedske J.C.G.N. i državljanke Južne Afrike S.C.G. zbog sumnje da su krajem januara 2026. kao saizvršioci pripremali teško ubistvo, dok se J.C.G.N. na teret stavlja i neovlašćeno nošenje pištolja sa municijom.
Vojni sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana koštao je Vašington neverovatnih 40 milijardi dolara, a završio se potpisivanjem memoranduma koji u velikoj meri obnavlja uslove iz nuklearnog sporazuma (JCPOA) iz 2015. godine.
Dok napetost na belorusko-ukrajinskoj granici dostiže vrhunac, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko hitno je otputovao na sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
U trenutku kada su odnosi Varšave i Kijeva već ozbiljno poljuljani prekidom diplomatskih odnosa i istorijskim sporovima, ugledni nedeljnik "Poljska misao" otišao je korak dalje, objavivši analizu koja je izazvala politički potres u regionu.
Američki glumac Džejson Momoa kaže da mu je uloga u filmu "Supergirl" iz snova i da je oduševljen jer se njegov antijunak Lobo ne plaši da napravi haos i uđe u tuču.
Gostujući kod profesora dr Čedomira Antića u emisiji "Perspektive" na televiziji K1, poznati glumac, producent, režiser i politički aktivista Branislav Lečić osvrnuo se na svoju bogatu karijeru koja traje već tačno pola veka, otvoreno govoreći o ulogama koje su mu obeležile život, ali i o velikim priznanjima sa svetske scene.
Ako su vam peglanje i sređivanje veša među najneomiljenijim kućnim poslovima, isprobajte ovaj način sušenja odeće. Zahvaljujući njemu, veš će biti manje izgužvan, pa ćete mnogo ređe morati da posežete za peglom.
Veštačka inteligencija više nije samo alat za pisanje tekstova i generisanje slika, sada je dobila i sopstveni muzej, prostor u kojem umetnička dela nastaju i menjaju se pred očima posetilaca.
Hrvatska pevačica i kantautorka Ane Paška otvoreno je progovorila je o borbi sa psihičkim problemima i priznala da joj trebalo vremena da shvati da je u problemu.
Atmosfera pred dugo očekivane koncerte „Južni vetar festival“, koji će biti održani 26. i 27. juna na Tašmajdanu, iz dana u dan postaje sve uzbudljivija. U toku su intenzivne probe za muzički spektakl koji će posle gotovo četiri decenije ponovo okupiti zvezde kultnog Južnog vetra na istoj sceni.
Glumica i voditeljka Nataša Aksentijević oplela je po kreatorki Melini Džinović nakon što se udala za milionera u Monaku posle razvoda od pevača Harisa Džinovića.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.