Kolumna Dragutina Matanovića: Slovenija je rođena pod srpskom šajkačom

Kolumna Dragutina Matanovića o Sloveniji.

Juče sam pisao o Ireni Jovevoj i Marti Kos, slovenačkim političarkama. O njihovoj neprikrivenoj mržnji prema Aleksandru Vučiću, kao simbolu nezavisne i slobodarske Srbije. Današnji tekst posvećujem njihovoj Sloveniji. S ljubavlju.

Nije razočaranje Srba, ispoljeno prema Slovencima 1991, dolazilo samo usled toga što su „janezi“ napuštali Jugoslaviju kao da je to račun bez krčmara. Očekivano. Kao što je očekivano njihovo hladnokrvno ubijanje mladih jugoslovenskih i srpskih regruta. Slovenci su jezuitski olako zaboravili i gostoprimstvo iz 1941, kada su ih Nemci okupirali i izbrisali sa istorijske mape. I u Srbiji, jednako okupiranoj i još više popaljenoj i zavijenoj u crno, ipak se našlo mesta za hiljade slovenačkih porodica, koje su u narednim godinama ravnopravno sa svojim srpskim domaćinima delili koru hleba. U znak zahvalnosti, onda, majka Milana Kučana dala je svom sinu ime po domaćinu iz sela kraj Morave. Ali nekadašnja slovenačka braća brzo su i to bacila pod noge... Očekivano.

Možda je najpotresnija epizoda iz savremenih srpsko-slovenačkih odnosa ona koja se ticala Prvog svetskog rata. I oslobođenja iz 1918, nakon velike i herojske pobede nad nadmoćnijim neprijateljem. Da se ne lažemo, nisu je Slovenci baš zaslužili. Među dobrovoljcima – prebezima iz austrougarske vojske na srpskom ratištu 1914. više je bilo drugih slovenskih naroda, recimo Čeha, nego što je to bio slučaj sa Slovencima. Ali topla srpska duša ipak ih je smatrala za okupiranu i potlačenu braću. I ne previše pametna i dalekovida srpska elita. 

Na kraju Velikog rata srpska vojska odlučujuće je uticala na njihovo nacionalno oslobođenje.

Pišem o direktnoj vojnoj intervenciji, koju su srpski vojnici izveli na slovenačkom tlu, u okviru operacije majora Rudolfa Majstera. Majster se u Sloveniji danas smatra narodnim herojem i posvećen mu je i jedan nacionalni praznik. Sve to jer je odigrao ključnu ulogu, kao bivši bečki oficir, u konsolidovanju trupa Slovenaca, dezertera iz austrougarske vojske, i u novembru 1918. ih pokrenuo protiv Beča. Zbog toga su svakog novembra njegovi spomenici širom zemlje Slovenije okićeni cvećem. A srpski vojnik koji je najviše krvi prolio za oslobođenje ove zemlje se i ne spominje. Iako je šajkača Slovence oslobodila.

Dok je Majster pokušavao da stvori odrede od Slovenaca, u momentima neizvesnosti, na samom kraju rata, i kada se činilo da je svaki dan i svaki sat presudan za sudbinu slovenačkih teritorija, u pomoć im je pristigla srpska dobrovoljačka četa sa poručnikom Mirkovićem na čelu. To nisu bile prethodnice vojske koja je probila Solunski front. Odsudnu bitku u slovenačkom oslobođenju 1918. vodili su – srpski logoraši. Oni srpski zarobljenici, godinama mučeni i iscrpljivani u austrijskim logorima, koji su pošli ka zavičaju, zaustavili su se da povedu bitku protiv mrskih im Švaba. 

Slovenci su ih oduševljeno dočekali, čak su im pozdravne govore ispunjene lirskim tonovima držali i rimokatolički sveštenici. Novostvoreni pukovi – Mariborski i Celjski –potom su krenuli u ofanzivu i započeli sa oslobađanjem teritorija, sve do Koruške. Na čelu idu Srbi, pred čijim vojničkim kapama Austrijanci tada beže kao zečevi. I kojima se predaju, smatrajući da ne kapituliraju pred Slovencima, nego pred moćnim pripadnicima Antante.

U proleće i leto 1919. na granici sa Austrijom vodi se pravi rat, u koji se uključuje još 10.000 srpskih vojnika, što posle šest godina ratovanja za svoju slobodu sada pomažu i slovenačko oslobođenje. Opet ne previše pametna i dalekovida srpska elita. Ne štede Srbi živote kao što nisu ni u Solunu prethodne godine. Očekivano – u daljim događajima, deo Slovenaca na plebiscitu odlučuje da ostane pod vlašću Beča. Onaj drugi deo, pogotovo Štajerska, proživljava svoje momente srbofilije, čak i neki gradovi menjaju svoja imena u čast Srbije ili se bratime sa gradovima Šumadije.

Samo nekoliko godina kasnije stižu ultimatumi Beogradu o slovenačkoj autonomiji. Pa želja za Dravskom banovinom u okviru koje će se okupiti svi Slovenci. Pa zasedanje AVNOJ-a 29. novembra 1943, kada su u Jajcu udareni temelji nove federativne Jugoslavije i proglašena slovenačka republika! Slovenački učitelj Edvard Kardelj bio je glavni arhitekta federalnog ustrojstva.

I tako redom sve do eksplozije srbofobije 1980-ih godina. Nije čudo da su i naši ljudi posle svih iskustava sa nebraćom iz Ljubljane počeli da ih nazivaju bečkim konjušarima.

Nisam baš stopostotno saglasan sa ovom ocenom. Mada verujem jednom pokojnom slovenačkom komunisti, koji je svojevremeno rekao da će se i „slovenske ljudske pesmi“ pevati u budućnosti na nemačkom jeziku. Ništa strašno. To je jezik Getea, Ničea, Šopenhauera.

Lepe uspomene me vezuju za Sloveniju. Tamo sam planinario na Pohorju sa budućom suprugom. Jeo predivne krempite na Bledu. U Sloveniji je radio moj bliski rođak. Često sam ga posećivao. Putujući uvek preko Budimpešte i Beča. Od 1991. nisam prošao preko teritorije ustašoidne Hrvatske. Čekam da se Dalmacija i jadranska ostrva vrate Italiji.

U Sloveniji imam prijatelje. Ne mnogo, ali ih imam.

P.S. Aleksandar Vučić: „Ne zaboravljam svoje prijatelje, nikada.“

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.