Juče sam pisao o Ireni Jovevoj i Marti Kos, slovenačkim političarkama. O njihovoj neprikrivenoj mržnji prema Aleksandru Vučiću, kao simbolu nezavisne i slobodarske Srbije. Današnji tekst posvećujem njihovoj Sloveniji. S ljubavlju.
Nije razočaranje Srba, ispoljeno prema Slovencima 1991, dolazilo samo usled toga što su „janezi“ napuštali Jugoslaviju kao da je to račun bez krčmara. Očekivano. Kao što je očekivano njihovo hladnokrvno ubijanje mladih jugoslovenskih i srpskih regruta. Slovenci su jezuitski olako zaboravili i gostoprimstvo iz 1941, kada su ih Nemci okupirali i izbrisali sa istorijske mape. I u Srbiji, jednako okupiranoj i još više popaljenoj i zavijenoj u crno, ipak se našlo mesta za hiljade slovenačkih porodica, koje su u narednim godinama ravnopravno sa svojim srpskim domaćinima delili koru hleba. U znak zahvalnosti, onda, majka Milana Kučana dala je svom sinu ime po domaćinu iz sela kraj Morave. Ali nekadašnja slovenačka braća brzo su i to bacila pod noge... Očekivano.
Možda je najpotresnija epizoda iz savremenih srpsko-slovenačkih odnosa ona koja se ticala Prvog svetskog rata. I oslobođenja iz 1918, nakon velike i herojske pobede nad nadmoćnijim neprijateljem. Da se ne lažemo, nisu je Slovenci baš zaslužili. Među dobrovoljcima – prebezima iz austrougarske vojske na srpskom ratištu 1914. više je bilo drugih slovenskih naroda, recimo Čeha, nego što je to bio slučaj sa Slovencima. Ali topla srpska duša ipak ih je smatrala za okupiranu i potlačenu braću. I ne previše pametna i dalekovida srpska elita.
Na kraju Velikog rata srpska vojska odlučujuće je uticala na njihovo nacionalno oslobođenje.
Pišem o direktnoj vojnoj intervenciji, koju su srpski vojnici izveli na slovenačkom tlu, u okviru operacije majora Rudolfa Majstera. Majster se u Sloveniji danas smatra narodnim herojem i posvećen mu je i jedan nacionalni praznik. Sve to jer je odigrao ključnu ulogu, kao bivši bečki oficir, u konsolidovanju trupa Slovenaca, dezertera iz austrougarske vojske, i u novembru 1918. ih pokrenuo protiv Beča. Zbog toga su svakog novembra njegovi spomenici širom zemlje Slovenije okićeni cvećem. A srpski vojnik koji je najviše krvi prolio za oslobođenje ove zemlje se i ne spominje. Iako je šajkača Slovence oslobodila.
Dok je Majster pokušavao da stvori odrede od Slovenaca, u momentima neizvesnosti, na samom kraju rata, i kada se činilo da je svaki dan i svaki sat presudan za sudbinu slovenačkih teritorija, u pomoć im je pristigla srpska dobrovoljačka četa sa poručnikom Mirkovićem na čelu. To nisu bile prethodnice vojske koja je probila Solunski front. Odsudnu bitku u slovenačkom oslobođenju 1918. vodili su – srpski logoraši. Oni srpski zarobljenici, godinama mučeni i iscrpljivani u austrijskim logorima, koji su pošli ka zavičaju, zaustavili su se da povedu bitku protiv mrskih im Švaba.
Slovenci su ih oduševljeno dočekali, čak su im pozdravne govore ispunjene lirskim tonovima držali i rimokatolički sveštenici. Novostvoreni pukovi – Mariborski i Celjski –potom su krenuli u ofanzivu i započeli sa oslobađanjem teritorija, sve do Koruške. Na čelu idu Srbi, pred čijim vojničkim kapama Austrijanci tada beže kao zečevi. I kojima se predaju, smatrajući da ne kapituliraju pred Slovencima, nego pred moćnim pripadnicima Antante.
U proleće i leto 1919. na granici sa Austrijom vodi se pravi rat, u koji se uključuje još 10.000 srpskih vojnika, što posle šest godina ratovanja za svoju slobodu sada pomažu i slovenačko oslobođenje. Opet ne previše pametna i dalekovida srpska elita. Ne štede Srbi živote kao što nisu ni u Solunu prethodne godine. Očekivano – u daljim događajima, deo Slovenaca na plebiscitu odlučuje da ostane pod vlašću Beča. Onaj drugi deo, pogotovo Štajerska, proživljava svoje momente srbofilije, čak i neki gradovi menjaju svoja imena u čast Srbije ili se bratime sa gradovima Šumadije.
Samo nekoliko godina kasnije stižu ultimatumi Beogradu o slovenačkoj autonomiji. Pa želja za Dravskom banovinom u okviru koje će se okupiti svi Slovenci. Pa zasedanje AVNOJ-a 29. novembra 1943, kada su u Jajcu udareni temelji nove federativne Jugoslavije i proglašena slovenačka republika! Slovenački učitelj Edvard Kardelj bio je glavni arhitekta federalnog ustrojstva.
I tako redom sve do eksplozije srbofobije 1980-ih godina. Nije čudo da su i naši ljudi posle svih iskustava sa nebraćom iz Ljubljane počeli da ih nazivaju bečkim konjušarima.
Nisam baš stopostotno saglasan sa ovom ocenom. Mada verujem jednom pokojnom slovenačkom komunisti, koji je svojevremeno rekao da će se i „slovenske ljudske pesmi“ pevati u budućnosti na nemačkom jeziku. Ništa strašno. To je jezik Getea, Ničea, Šopenhauera.
Lepe uspomene me vezuju za Sloveniju. Tamo sam planinario na Pohorju sa budućom suprugom. Jeo predivne krempite na Bledu. U Sloveniji je radio moj bliski rođak. Često sam ga posećivao. Putujući uvek preko Budimpešte i Beča. Od 1991. nisam prošao preko teritorije ustašoidne Hrvatske. Čekam da se Dalmacija i jadranska ostrva vrate Italiji.
U Sloveniji imam prijatelje. Ne mnogo, ali ih imam.
P.S. Aleksandar Vučić: „Ne zaboravljam svoje prijatelje, nikada.“
Moto troje evroposlanika – Tonina Picule, Irene Joveve i Vule Ceci – jeste „Svi za jedno – protiv Srbije i srpskog naroda“. Klasika levičarskih soroševaca. Njihov podli plan je: nema Vučića, nema nezavisne Srbije. Srpska država postaje evropska kolonija sa Hrvatskom kao gaulajterom. Poslednja slobodoljubiva evropska oaza pretvara se u novi poligon za borbu ostarele, ekonomski i tehnološke zaostale Evrope protiv Rusije.
Poraz Viktora Orbana nije bio rezultatski katastrofolan. Osvojio je 2,3 miliona glasova, naspram 3,1 miliona pobednika Petera Mađara. Niti je, posle 16 godina vlasti, takav poraz nezamisliv u demokratiji. Problem je u tome što ovo nije bio demokratski proces isključivo građana Mađarske, već „demokratija“ po meri Berlina i Brisela. Njihovo uplitanje je nesporno i suprotno svim demokratskim pravilima.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Moto troje evroposlanika – Tonina Picule, Irene Joveve i Vule Ceci – jeste „Svi za jedno – protiv Srbije i srpskog naroda“. Klasika levičarskih soroševaca. Njihov podli plan je: nema Vučića, nema nezavisne Srbije. Srpska država postaje evropska kolonija sa Hrvatskom kao gaulajterom. Poslednja slobodoljubiva evropska oaza pretvara se u novi poligon za borbu ostarele, ekonomski i tehnološke zaostale Evrope protiv Rusije.
Zapaljiva naprava, takozvana "vatrena lopta" ispaljena je sinoć sa teritorije Kosova i Metohija na centralnu Srbiju sa ciljem izazivanja požara, ekskluzivno otkriva Informer.
Ukrajinska kampanja za vojnu i logističku izolaciju Krima troši ogromne količine dronova i drugih sredstava, a predsednik Volodimir Zelenski sada je priznao da je novac namenjen Ministarstvu odbrane za drugu polovinu 2026. potrošen unapred i da je u vojnom budžetu nastala rupa od čak 27 milijardi dolara.
Bivši saborci na Exatlon poligonu, a sada voditelji najvećeg sportskog rijalitija Tijana Jović i Aleksa Erski razgovarali su o njegovoj ulozi u novoj sezoni.
Pripreme za drugu sezonu Exatlona uveliko su u toku, a sudeći po takmičarima koji su već otputovali u Dominikansku Republiku, publiku očekuje pravi spektakl.
Voditelji druge sezone Exatlona Tijana Jović i Aleksa Erski mnoge su nasmejali simpatičnim i opuštenim razgovorom, koji je već na samom početku nagovestio sjajnu atmosferu i odličnu energiju među njima.
Vatrogasci iz Prokuplja tokom popodneva zaustavili su vatru koja je iz sela Mađare nastavila da se širi ka Bresničiću, ali su spasili i čoveka kome je pretila najstrašnjija smrt.
Najraznorniji požar u istoriji Kalifornije dogodio se 2025. godine, progutao je na hiljade objekata i odneo na desetine ljudskih života, a vatrogasne ekipe Sjedinjenih Američkih Država borile su se protiv vatre gotovo mesec dana.
Za razliku od prošle godine kada je prolećni mraz tokom samo jednog jutra "ubrao" sve šljive u voćnjacima, šljive su su ove godine odlično rodile, što se može videti i na pijacama u Nišu.
Koliko poznajete životinjske vrste u Srbiji? Možda biste mogli da pomognete žiteljima Bačke Palanke ali i ostalima koji nekoliko dana pokušavaju da odgonetnu koji to četvoronožac trčkara po izletištu Tikvara.
Nesvakidašnja i dobro planirana pljačka dogodila se u jednom beogradskom naselju, kada je za sada nepoznati provalnik upao u jednu kuću i iz nje odneo sef sa ogromnom količinom novca i dragocenostima.
Službenici Odeljenja bezbednosti Nikšić su, po nalogu državnog tužioca u Osnovnom državnom tužilaštvu u Nikšiću lišili slobode državljanina Srbije zbog sumnje da je u jednom ugostiteljskom objektu izazvao požar.
Iz policije je saopšteno da je sinoć oko 22.20 časova u akvatorijumu Bokokotorskog zaliva, na delu plovnog puta Stoliv–Prčanj, oko 250 metara od obale, došlo do pomorske nezgode, odnosno sudara dva plovna objekta.
Istraga ubistva zbog kojeg je Robert V. (35) uhapšen pod sumnjom da je 28. jula uveče u okolini Sombora ubio Miloša Damjanovića (54) i dalje je u toku, a prema nezvaničnim informacijama svedoci koji su dali iskaze u istrazi opisali su šta se kobne večeri dogodilo.
Policajke iz Hjustona u Americi uskočile su u Uber koji je slučajno bio zaustavljen na raskrsnici, kako bi nastavile poteru za osumnjičenim koji je bežao peške. Vozač Entoni Bejns isprva nije ni znao šta se događa, ali je, pošto je policija ušla u njegovo vozilo, praktično postao deo potere.
Britanski list "Sandej tajms" ocenjuje da bi 2026. godina mogla da bude najteža godina za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog od početka njegovog mandata.
Nekoliko dana nakon iznenadne i tragične smrti glumice Hejden Penetijer u 36. godini, u javnost isplivavaju sve mračniji detalji o tome šta se zapravo dogodilo u njenim poslednjim satima.
Pitanje koje već godinama potresa svetsku filmsku scenu je ko će naslediti Danijela Krejga i obući odelo najpoznatijeg tajnog agenta na svetu, po svemu sudeći dobija svoj epilog.
Klavir i mikrofon koje je koristio Fredi Merkjuri, kao i rane verzije njegovih pesama, mogli bi na aukciji u oktobru dostići cenu od nekoliko stotina hiljada evra.
Kinematografija je oduvek balansirala između umetnosti i provokacije, a neki filmovi ostali su upamćeni zbog svojih eksplicitnih scena koje su izazivale snažne reakcije publike i kritike.
Jedan od najvećih špijuna svih vremena, dvostruki agent Duško Popov koji je tokom Drugog svetskog rata uživao poverenje i Nemaca i Britanaca, živi i dalje, u banatskom selu Novo Miloševo, u Muzeju "Žeravica".
Helen Finčam je doživela je iznenadnu i tešku promenu života pre tri godine, a sve je počelo jednog jutra kada se probudila sa ukočenim vratom, a čekari su utvrdili da je uzrok tome retko stanje poznato kao transverzalni mijelitis.
Ponekad nije lako primetiti da se nešto promenilo u vezi. Na prvi pogled sve može delovati isto, ali ako primetite pet simptoma znajte da bliskost više nije kao nekada.
Pevačica Dragica Zlatić danas ima poseban razlog za slavlje - njena maca proslavlja punoletstvo, a ponosna vlasnica potrudila se da ovaj dan učini nezaboravnim.
Vlasnik televizije Pink Željko Mitrović potvrdio je da je bivši takmičar Stefan Karić potpisao novi ugovor i tako postao jedan od učesnika predstojeće sezone.
Voditeljka Jovana Jeremić najavila je da njena ćerka Lea sutra, 24. avgusta, slavi rođendan, a tom prilikom progovorila je i o planovima za naredni porođaj.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.