Slaviša Mićanović: Zašto se studentska lista ne krije od Vučića, nego od svojih?

U politici postoji jedno vrlo jednostavno pravilo: ako tražiš poverenje građana, moraš da staneš pred građane. Imenom, prezimenom, biografijom, stavom i odgovornošću.

Sve drugo je magla.

Zato priča o tome da se neka buduća studentska ili blokaderska lista “krije od Vučića” zvuči zgodno za internu mobilizaciju, ali politički ne pije vodu. Vlast svakako ima mehanizme da sazna mnogo više nego prosečan birač. Ako neko zaista misli da se politička lista može sakriti od države, službi, stranaka, medija i protivnika, onda ili ne razume politiku ili se pravi da ne razume.

Mnogo je verovatnije nešto drugo: lista se ne krije od Vučića. Lista se krije od birača. A još preciznije - krije se od sopstvene baze.

Jer pravi problem ne nastaje onda kada Vučić vidi ko je na listi. Pravi problem nastaje onda kada njihovi simpatizeri vide ko je na listi.

Tada prestaje romantika, a počinje politika.

Dok su svi “studenti”, “blokaderi”, “mladi”, “pobunjeni” i “neukaljani”, svako u tu maglu može da učita ono što želi. Jedan misli da su građanska i proevropska opcija. Drugi misli da su nacionalno odgovorna alternativa. Treći misli da su levičari. Četvrti da su liberali. Peti da su samo pristojni ljudi protiv bahatosti. Šesti da su revolucionarna avangarda.

Magla je korisna dok se ne postavi najjednostavnije pitanje: dobro, ko ste vi tačno?

Tu nastaje problem.

Jer onog trenutka kada objaviš listu, više nema kolektivne aure. Nema anonimnog morala. Nema “mi smo narod”. Imaš konkretne ljude. Sa prošlošću, izjavama, stavovima, ambicijama, vezama, sujetama, biografijama i političkim opredeljenjima.

A onda tvoji počinju da pitaju.

Ko je ovaj?

Zašto je ona tu?

Ko je njih predložio?

Koga oni predstavljaju?

Šta misle o Kosovu i Metohiji?

Šta misle o EU?

Šta misle o NATO?

Šta misle o sankcijama Rusiji?

Šta misle o Republici Srpskoj?

Šta misle o litijumu?

Šta misle o porezima, privredi, javnom sektoru, školstvu, zdravstvu?

I tu se vidi razlika između protesta i politike.

Foto: Društvene mreže

Protest može da počiva na nezadovoljstvu. Politika ne može. Protest može da kaže “ovo ne valja”. Politika mora da kaže “uradićemo ovo umesto toga”. Protest može da živi od energije. Politika mora da živi od programa, ljudi i odgovornosti.

Ono što blokaderska scena trenutno nudi uglavnom je politička higijena: pravna država, institucije, borba protiv korupcije, odgovornost, slobodni mediji. Sve je to lepo, ali to nije program. To je minimum. To bi svaka normalna politička opcija morala da podrazumeva.

Program počinje tamo gde počinju teška pitanja.

Kosovo i Metohija nisu fusnota. EU nije ukras u govoru. NATO nije tema za kasnije. Republika Srpska nije neprijatnost koju ćeš preskočiti. Sankcije Rusiji nisu detalj. Ekonomija nije opšta fraza. Litijum nije samo transparent. Porezi nisu stvar koju neko drugi rešava.

Tu se vidi ko je šta.

I zato je sakrivanje liste politički korisno. Ne zato što ih štiti od Vučića, nego zato što ih štiti od međusobnog raspada. Dok nema imena, nema ni sukoba oko imena. Dok nema programa, nema ni sukoba oko programa. Dok nema jasnih stavova, svako može da veruje da su baš “njegovi”.

Ali to nije ozbiljna politika. To je odlaganje razočaranja.

Ako hoćeš izbore, moraš da prihvatiš osnovnu stvar: birač ima pravo da zna za koga glasa. Ne za simbol. Ne za atmosferu. Ne za moralnu ucenu. Ne za “verujte nam, objasnićemo posle”. Nego za konkretne ljude koji traže mandat da odlučuju o državi.

Ne možeš istovremeno da tražiš vlast i da se kriješ od javnosti. Ne možeš da tražiš poverenje, a da ne ponudiš identitet. Ne možeš da govoriš o odgovornosti, a da izbegavaš sopstvenu.

Zato je priča o skrivanju liste od Vučića samo zgodan narativ. Zvuči herojski. Zvuči opasno. Zvuči kao otpor.

Ali suština je mnogo jednostavnija i mnogo neprijatnija.

Ne plaše se oni Vučića. Plaše se trenutka kada će njihovi shvatiti da iza velike reči “lista” stoje konkretni ljudi, konkretni interesi i konkretne političke razlike.

A to je trenutak kada prestaje blokada kao mit i počinje politika kao odgovornost.

Ako tražiš glasove - izađi pred birače.

Imenom i prezimenom.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.