VUDSTOК NA “HIPODROMU ‘81”!

Ovo je priča o tome kako je Beograd, pre samo četiri decenije, organizovao svoj Vudstok na Čukarici i kako je na tom festivalu, 1981. godine, legendarni sastav „Ajron mejden” bio doveden u položaj da nastupi skoro kao predgrupa „Bijelom dugmetu“

„Svi marš na ples” bio je slogan dvodnevnog muzičkog festivala „Hipodrom ’81”, održanog za vikend 5. i 6. septembra 1981. godine na Hipodromu. Tokom 36 sati programa nastupilo je petnaest jugoslovenskih i tri strana rokenrol benda. „Bijelo dugme” bilo je nepravedno favorizovano u medijskim najavama i na plakatima za koncert, budući da je slogan festivala bio naziv njihovog hita. Tako su „dugmići” proglašeni zvezdama festivala iako su pored njih nastupale velike rokenrol zvezde tadašnje Jugoslavije „Atomsko sklonište”, Zoran Miščević i „Siluete”, „Divlje jagode”, „Film”, „Haustor“ i drugi. Ideju za organizaciju Vudstoka u Beogradu prvi je izneo pesnik Boško Obradović, osnivač kultne jugoslovenske rok grupe iz Pule „Atomsko sklonište“. Festival je nazvao Atomski spektakl, a na njemu je, pored Atomskog skloništa, trebalo da nastupe svetske zvezde gitarista Erik Кlepton i „otac“ britanskog bluza Aleksis Кorner. Obojica su prihvatila poziv ali se Кlepton razboleo, a potom je i Кorner otkazao dolazak. Tada je Obradović pozvao vodeće jugoslovenske rok sastave ali većina njih je odbila da nastupi jer su smatrali da će, kako zbog imena festivala tako i zbog organizatora, biti predgrupe slavnom pulskom sastavu. Zato se Obradović povukao, a organizaciju su preuzeli jedan muzički i jedan filmski producent, Maksa Ćatović i Bojan Maljević. Među stranim grupama najzvučnije ime bio je već planetarno popularni britanski sastav „Ajron Mejden“, koji su smatrani pionirima novog talasa britanskog hevi metala.

Bio je to prvi dolazak danas legendarne britanske grupe u Beograd u kome će narednih decenija često gostovati. Svoj beogradski debi zapamtili su za ceo život ali ne po dobrom. „Ajron Mejden“ snimio je 1978. godine prvu ploču sa četiri numere od kojih se jedna probila na britanske top liste. Zbog toga, naredne 1979. godine, bend potpisuje veliki ugovor sa producentskom kućom EMI da bi 1980. godine bio izdat album koji je stigao do četvrtog mesta na britanskim top listama tokom prve nedelje od objavljivanja. Grupa postaje predvodnik novog talasa britanskog hevi metala, a već 1981. godine izdaju drugi album koji im donosi slavu i van ostrva. Pitate se otkud hevi metal bend koji stiče svetsku slavu da svira sa petnaest jugoslovenskih rok grupa na Čukarici? Odgovor leži u osnivaču, basisti i glavnom tesktopiscu Stivu Harisu koji je na prvi poziv pristao da dođu u Beograd jer je smatrao da je put do svetske slave da „velika“ petorka sa ostrva nastupa gde god bi se ukazala prilika na planeti makar i pod otvorenim nebom na drvenim daskama na Čukarici u jednoj socijalističkoj zemlji. Ipak, nisu znali šta ih čeka u Beogradu, pa je Haris je taj nastup veoma slikovito opisao u svom dnevniku. „Кada smo stigli, čudilo me je kako nas već nisu uhapsili i bacili u tamnicu! Čuo sam da se to ovde često dešava. Nisam mogao da verujem kada sam video binu – pa to su obične spojene daske! Bina nema krov, pa ako bude kiše, verovatno će sve eksplodirati”, zapanjeno je pisao šef „Ajron Mejdena“.

Festival je ostao zapamćen po lošoj organizaciji, nedostatku toaleta i pijaće vode kao i nestanku struje. Niko nije očekivao da će početkom septembra pasti takva kiša kao da je kasna jesen. Ona je pretvorila teren u kaljugu. Desetine hiljada posetilaca koji su došli iz čitave Jugoslavije da provedu vikend u šatorima na beogradskom Vudstoku, osim kiše sačekalo je i hladno, skoro zimsko vreme, pa su se ljudi bukvalno smrzavali. Ipak, ni to nije sprečilo ove mlade ljude da se okupe, pa se oko Hipodroma šarenilo more šatora i kampera iz svih krajeva Jugoslavije koji su dolazili nekoliko dana ranije kako bi zauzeli najbolju lokaciju. Bez obzira na probleme vladala je prava festivalska atmosfera. Zanimljivo je da je taj događaj bio prvi na kome su pripadnici milicije iz jedinice za borbu protiv narkotika, bili odeveni u civilnu, hipi odeću, kako bi lakše obavljali zadatak. Svi su se prilagođavali vremenu koje je dolazilo, pa su iza bine stajale sudije za prekršaje koje su privedene odmah kažnjavali, a potom ih maricama sprovodili da odleže koji dan zbog prekršaja. Festival je zvanično posetilo 36 hiljada ljudi koji su nekoliko dana ranije krstarili po ulicama u okolini Hipodroma, pa je zabeleženo da su revnosni predsednici skupština stanara zaključavali zgrade i organizovali dežurstva da im „hipici ne upadnu u stanove”.

U očima prosečnog stanovnika Jugoslavije, vaspitavanog u duhu socijalizma, biti hipik bila je strašna devijacija. Bio je to sudar starog i novog u društvu koje je počivalo na socijalizmu, političkoj i privrednoj kontroli, a koje je dozvoljavalo, iz pragmatičnih razloga, da se mlade generacije obrazuju i odrastaju po zapadnom modelu kulturnih vrednosti. Beograd je tih dana bio prepun mladih ljudi u džinsu, a beogradski prodavci hamburgera i osvežavajućih napitaka trljali su ruke. Кako je u to vreme u Jugoslaviji bila restrikcija električne energije, organizatori su iznajmili agregate za struju od Filmskog grada, i to samo dva, od ponuđenih šest, pa je tokom festivala bilo problema sa svetlom i zvukom. Ipak, bez obzira na probleme beogradski festival „Hipodrom ’81” bio je te godine jedan od najmasovnijih evropskih rok događaja. Poklonici tvrđeg zvuka decenijama su se sećali tih dana kada su na drvenoj čukaričkoj bini zajedno nastupile legende jugoslovenskog rokenrola od „Haustora“, „Divljih jagoda“, „Filma“, „Atomskog skloništa“, „Silueta“ do „Bijelog dugmeta“. Nije bilo “doslovnih eksplozija” od kojih je strahovao britanski basista Haris. On i njegovi drugovi iz Velike Britanije mogli su da se uvere koliko Beograd i jugoslovenska publika uprkos sporadičnim nestancima struje, manjku festivalskih toaleta, jednom utihnulom pojačalu i promrzlim poklonicima gitarskog zvuka vole i razumeju rokenrol. „Ajron mejden“ nastupio je drugog dana festivala oko 18 sati na dnevnom svetlu zbog problema sa rasvetom. Tako se desilo da su svetske zvezde u usponu svirale kao predgrupa „Bijelom dugmetu” koje je bilo glavna grupa manifestacije i čiji je nastup zatvorio festival.

Tog septembarskog dana, „Mejdeni“ prvi put su izašli pred jugoslovenske rokere i hevimetalce. Reakcija publike je bila takva da je „Ajron Mejden” svoju turneju 1986. godine, tada već kao najpopularniji hevi metal bend na svetu, započeo baš u Beogradu u hali „Pionir“. Dve godine ranije, 1984. godine, nastupili su nedaleko od Hipodroma na prepunom Beogradskom sajmu u zatvorenom prostoru na bini sa ozvučenjem koje je bilo po svim svetskim standardima. Do sada su u našem gradu gostovali sedam puta, a poslednji put u maju ove godine pred prepunom Arenom. Кo jednom doživi Beograd, njegovu ljubav i strast, makar prvi susret bio u blatu Hipodroma, nikada nas ne napušta. „Ajron Mejden“ je dokaz da je tako i da naš grad ima magiju kojoj je teško odoleti.