Ivan Radovanović još jednom rasturio "intelektualce": Ne zameri, ovoj zveri

Ovaj tekst treba čitati isključivo uz Ranjenu zver Željka Joksimovića.

No, da počnem:

Iz'ede mi ovaj Vučić džigericu, nisam ni primetio.

Bar dok nisam pročitao na portalu N1, koji se priključio dosadnom, a neophodnom objašnjavanju ProGlasa grupe intelektualaca, i promociji novog izraza u srpskoj politici - zverinjak.

A pročitao sam da je situacija strašna. I da je "zverinjak uzdrman". Da se "zveri plaše (a nije jasno ovima sa N1 zašto), onih koji im neće servirati sopstveni mozak u sosu od rendane džigerice". Pa drmaju kavez. Ne daju žrtvama da se udalje. Glođu kosti.

Vrhunac ovog Otkrivenja je jedno, biblijsko: "I uznemiriše se! (Zveri)". Stvarno, kao propoved, u crkvi, kada to pročitaš dođe ti da se prekrstiš i kažeš: "Amin". I Slava Bogu.

No, šalu na stranu, kako smo došli u ove religijske prostore, u borbu dobra i zla, Boga i Sotone, anđela nebeskih i zveri. Zašto su izbori Armagedon, poslednja prilika da se zveri pobede?

Odgovor na to pitanje, na žalost 14 veličanstvenih, jeste u onome što akademik Vladica Cvetković u subotnjem Danasu pokušava da opovrgne, mada mu priznaje "makar neki smisao".

Gospoda intelektualci jesu, po ko zna koji put, zaseli na 14 nebeskih prestola (U Jovanovom Otkrivenju ih je 24), na najuzvišenija mesta, i sa samog vrha obznanili da je došao čas konačnog obračuna.

Njihov čin, pri tom, mora da bude u skladu sa njihovom veličinom, pameću, znanjem (koji ih, ubeđeni su, i čine elitom), pa, samim tim, i protivnik mora da bude ništa manje grandiozan.

Niko drugi nego Zver. I to ne ona koja se može naći na wikipediji - iz reda carnivora (mesoždera), koja se deli na mačkolike i psolike zveri, i ima nekih 280 vrsta, od malih lasica do morskih slonova - nego baš ona biblijska, o kojoj je Zlatousti govorio:

"I videh zver gde izlazi iz mora, koja imaše sedam glava, i rogova deset, i na rogovima njenim deset kruna, a na glavama njenim imena hulna."

Bolje opravdanje, od veličine protivnika, za ProGlas ne postoji. Šta bi taj spis značio u bilo kom drugom okruženju, koje nije "zverinjak", kojim ne upravlja "Zver".

Da li bi, sam Cvetković, na primer, imao ovu vrstu pažnje da je napisao proglas u kojem, kao u Danasu, kaže da imamo ogroman broj nepismenih, mali broj gimnazija, loše fakultete, ali i da je to problem koji nije lako rešiti, ni brzo, niti je rešenje prijatno. N1 bi, posle toga, pisao o "obrazovnom zverinjaku"?

I dalje, osim što bi takvo obraćanje, uglednog naučnika, bilo sasvim opravdano, i društveno korisno (svi želimo bolji obrazovni sistem), da li bi moglo da posluži kao platforma za onu vrstu političke borbe u koju se 14 veličanstvenih upustilo - poziv da se promeni "režim"? Teško, pošto nema vlasti koja je promenjena zbog školstva, nigde u svetu.

I to jeste osnovni problem. Cvetkovićev stav o obrazovanju, pretočen u ni najmanje lak, niti prijatan, predlog promena u toj oblasti, bio bi sjajan kao deo političkog programa neke stranke, ali, njega to očigledno ne zanima.

On se odlučio, a i ostali iz grupe 14 biblijskih starešina, da strankama pomogne tako što će, sa visina, pozvati u borbu protiv Zveri, što čitavom tom kolegijumu svetih omogućava dve važne stvari:

Prva, biće predstavljeni (u delu javnosti, onom koji im je bitan), kao najpametniji i najbolji, kao nacionalni paterfamilijasi, presveta i presvetla elita u čije stavove, moralnu veličinu i mudrost se ne sumnja, kao čuvari tajne formule, što će, sve zajedno, još doprineti njihovom ugledu, a to je nešto do čega im je, očigledno, najviše stalo.

Da nije tako, ne bi se ni Cvetković toliko žestio što su "o nekim članovima ProGlasa, a pre svega javnim i poznatim ličnostima (ovo kao da je titula, prim. aut.), koje su i ranije klevetane, izrečene zaista ružne stvari", niti bi, u besu, pominjao "naprednjački kavez", "medijske zveri" i "zverinjak.

Ne bi, jer bi mu bilo savršeno jasno da, kada uđeš u političku arenu (a ProGlasom su ušli), kada protivnika, u startu, proglasiš za Zver, kada hoćeš da promeniš one koji su na vlasti, možeš da očekuješ odgovor, i da on uopšte ne mora da bude prijatan. Uostalom, ako su za tebe protivnici - zveri, šta bi ti da budeš za njih? Anđeo nebeski? Treba da ti se poklone i kažu - izvini, molim te. Može i to, ali samo kada misliš da si toliko veliki da ništa drugo i ne zaslužuješ.

Druga prednost ovakvog nastupa jeste u onome što se, već sada, Cvetkoviću ne sviđa. U posledicama. I, da ga umirimo, ne treba o njima da brine, bar ne dalje od ružnih reči u medijima. Posledice, ovih izbora, i svakih drugih, trpeće oni koji na njima zaista i učestvuju. Vučić, Đilas, Jeremić, Ćuta...

Rezultat će njima ili da se obije o glavu, ili da ih vine u visine. Njihove karijere, egzistencije u mnogim slučajevima, zavise od toga. 

Cvetković će i dalje da bude akademik, mnogi sadašnji poslanici, ministri, stranački prvaci, više neće to da budu.

I to jeste nepošteno, kao što je bilo nepošteno i to što niko od onih koji su potpisali čuveni Apel 100, kojim je podržavana kandidatura Saše Jankovića, nije posle podelio njegovu sudbinu. Sam se čovek grčio u Beču, apelaši su ga pljunuli i krenuli da traže novog Mesiju.

No, da čak i donekle prihvatimo Cvetkovićevu tezu da je ProGlas sastavila grupa onih koji su se "i do sada oglašavali i iznosili svoje mišljenje u javnosti, bilo da im je to mišljenje neko tražio ili nije", i da je, zbog toga on (ProGlas), "logičan spoj tih individualnih aktivizama", ostaje ono pitanje na koje ni on, ni ostali, još nikako nisu uspeli da odgovore.

Mislim, meni je drago što vi imate mišljenje, podržavam to, zdravo je, korisno, šta god da mislite, samo i dalje ne razumem, odakle vam ideja da od tog mišljenja napravite biblijsku predstavu, sve sa Armagedonom u centru?

Malo je to, em pretenciozno, em nesuvislo, u velikoj meri nepristojno (vređate one koji ne misle kao vi, proglašavate ih za glupe, loše, zveri), a najviše sasvim neracionalno i neefikasno.

Zato što ste, pored sveg znanja i intelekta, pali na kafansku priču o tome da samo treba aktivirati "apstinente" i "apatične", pa će svih sedam pečata da se otvori, sedam anđela u trube zasvira, neprijatelji budu pokošeni, zver pobeđena, aždaja bačena u ambis na hiljadu godina, i jagnje (Đilas!? Ili Boško?!), pobedi. 

Teško, gospodo. Podaci, koje ste u svojoj veličini prevideli, kažu da su oni koji apstiniraju jer su ljuti, podjednako ljuti na sve političare, pa i na vas koji im godinama drobite kako treba da vas cene i slušaju. Ništa više nisu, dakle, ljuti na Vučića, nego na Đilasa i Mariniku.

Takođe, među onima koji nisu izašli na prošle izbore, a na ove hoće, velik je broj onih koji hoće baš za Vučića da glasaju. I nemojte u to da sumnjate, pozovite logiku u pomoć, i brojke sa ranijih izbora. Malo bi čudno bilo, zar ne, da baš svi koji nisu izlazili na izbore, samo njega mrze i samo za njega neće da glasaju.

A hoće. Ne brinite. Između ostalog i zato što mu baš vi, upornim dokazivanjem (kroz apokaliptične slike i zoološke metafore), sopstvene važnosti i veličine, u tome pomažete.

Toliko, da sada može mirno da se zavali, i pevuši onu Željkovu:

"Ne zameri, ovoj zveri, što svi su meni, baš po meri".

Retko ko je bolje objasnio šta ste uradili, ubeđeni da će velike reči da vam obezbede istu takvu slavu.