KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Srpski susret sa Sretenjem 2025. godine

Sretenje je stari hrišćanski praznik i ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima. U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Sretenje je i susret Srbije sa slobodom i državnošću.

Srbija slavi svoj Dan državnosti 15. februara. Srpska revolucija, period oslobođenja od Turaka i postepene izgradnje državnosti, omeđena je 1804. i 1835. godinom. Na Sretenje 14. februara 1804. Karađorđe Petrović je u Orašcu izabran za vođu bune protiv turske uprave u Srbiji. Na isti dan, 1835, svečano je proglašen prvi ustav moderne Srbije, nazvan Sretenjskim ustavom. Više je nego simbolična podudarnost da su se u istom prazniku srela dva tako izuzetna događaja.

Srpska država, koja je poslednja na Balkanu pala pod tursku vlast, prva je pokrenula nacionalne revolucije i oslobodilačke ratove. Karađorđev podvig iz 1804. pokazao je da se u srpskom narodu ideja slobode ne može ugasiti nikakvom silom. Borba da se vaskrsne srpska država bila je junačka i vizionarska. Oživela je kontinuitet i sa srednjovekovnom državom, i unela njene relikvije u temelje ustanka. Ali, borba za slobodu ujedno je bila neodvojiva i od izgradnje institucija: usred velikih bitaka ustanovljena je skupština, uređivano je zakonodavstvo, udareni su temelji univerziteta.

Pogled sa distance od preko dva veka ukazuje da je san i Karađorđa Petrovića i Miloša Obrenovića bio isti: slobodna i nezavisna Srbija. U njoj se Miloševa diplomatska borba oslanjala na Karađorđeve ratne tekovine.

Na Sretenje 1835. pod Milošem je donesen jedan od najmodernijih ustava te epohe, pisan po ugledu na liberalna ustavna rešenja iz Francuske i Belgije. Sretenjski ustav bio je napadan i od Turske i od Austrije i od Rusije. „Velike“ je posebno iritiralo to što su ustavom bili predviđeni i zastava i grb Srbije, što jednoj vazalnoj državi nije bilo dopušteno. Nemačka štampa je pisala da „za Srbiju nisu slobodoumne uredbe“. Pod pritiscima spolja, Miloš je morao da suspenduje ustav.

Sretenje pokazuje iskonsku težnju srpskog naroda da pobedi porobljivače. Težnju da se odbrani svoj rod, vera i nacionalni identitet. Srbija je izgubila trećinu stanovništva u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu, samo u NDH, prema procenama Memorijalnog centra Jad Vašem iz Jerusalima, ubijeno je preko 500.000 Srba, 250.000 je proterano i oko 200.000 nasilno preobraćeno u kataločinstvo. Hitler je bombardovao Beograd 1941, saveznici 1944. godine. A posle opet 1999. godine.

Želje naše države su uvek istovetne. Da Srbija u svojim temeljima objedini najbolje i od Karađorđevog i od Miloševog sretenjskog podviga. Da Srbija sačuva slobodu i političku nezavisnost. I pre svega mir i stabilnost.

Zato su danas tako strahoviti pritisci inostranih agentura, domaćih antisrpskih NVO i „žute“ opozicije. Nezavisna i ekonomski jaka Srbija u očima pojedinih zapadnih centara moći viđena je kao „remetilački faktor“. Na tom istom Zapadu gde se na gromoglasan način „priča o teritorijalnom integritetu kao najvažnijem principu, ali ima jedna tačka na zemaljskoj kugli gde to ne važi – to je Srbija“, kako kaže predsednik Vučić.

Srpski narod nikada nije služio nikome. Nikome nisu pretili, nikada otimali tuđe. Znali smo da smo svoji na svome sve dok smo složni i jedinstveni. Bez obzira na to kolika nam sila preti i kidiše, kao mnogo puta u istoriji. I kao danas, kada nam je država opet napadnuta.

Zato je toliko važan današnji veliki skup na Sretenje u Sremskoj Mitrovici. Da se u miru i slobodi okupimo i pokažemo snagu i sabornost u odbrani naših nacionalnih interesa.

P.S. Aleksandar Vučić: "Donećemo i narodnu Deklaraciju o Vojvodini. I nećemo nikome dozvoliti da se igra sa teritorijom naše zemlje".