Dragutin Matanović: Pionirski park – bedem odbrane srpske države

Kolumna Dragutina Matanovića koja govori o Pionirskom parku kao bedemu odbrane srpske države!

U Pionirskom parku, neposredno ispred Predsedništva Srbije i preko puta Narodne skupštine, nalazi se usamljen i neuobičajen spomenik. Malo ljudi zna da ova „gomila kamenja“ predstavlja veliku srpsku svetinju – osmatračnicu sa Kajmakčalana, gde je 1916. izvojevana prva pobeda srpske vojske posle povlačenja preko Albanije. Dobijena bitka je omogućila Srbima povratak svojim domovima i porodicama. I svojoj otadžbini. Zato je Vrhovna komanda odlučila da ovu osmatračnicu, kamen po kamen, u celosti prenese u Srbiju.

Danas će ovaj sveti spomenik srpske istorije biti svedok nove bitke za Srbiju.

Bitke drugačijeg karaktera – ali koja takođe ne sme da se izgubi. Danas su u Pionirskom parku šatori u kojima već danima žive studenti koji imaju samo jednu, najprirodniju želju na svetu – da im se dozvoli da slobodno uče i studiraju.

Oni su zbog toga progonjeni od pojedinih svojih kolega blokadera preko društvenih mreža. Iako su od mnogih provokatora zasipani salvama zvižduka, urlika i neprestanim fizičkim napadima, ostali su mirni i uvereni u pravednost svoje borbe. Ta naša ponosna deca danas brane Srbiju, koju oličava predsednik Vučić, od svih srpskih neprijatelja i mrzitelja, od drugosrbijanaca i antisrba. Od onih najmračnijih sila koje bi da nam otmu državu.

Sve je počelo pre četiri meseca tragedijom u Novom Sadu, koja je očigledno bila signal za početak obojene revolucije u Srbiji. Blokaderi i građani koji protestuju skoro da više i ne pominju studentske zahteve. Zahteve koji su ispunjeni, ali to niko od njih neće reći i priznati. I roditelji koji su izgubili članove porodice, i Firići i Race i Milosavljevići, javno se protive korišćenju ove tragedije za izazivanje nereda širom Srbije. I kažu da se ne slažu sa bojkotom škola i fakulteta. Oni traže pravdu tamo gde je jedino mogu naći – preko institucija države. Uzalud. Ne daju im blokaderi. To su pravila obojene revolucije.

U jezgru obojene revolucije je dobar deo nastavnika i profesora, godinama finansiranih stotinama miliona evra preko mreže zapadnih NVO i njihovih poslušnika i „partnera“ u Srbiji. I zato je tako sramno i drsko ponašanje rektora Đokića, pod čijim se rukovodstvom Univerzitet u Beogradu predao u ruke nekakvim anarhističkim plenumima. Potpuno je jasno zašto su se rektor i značajna grupa profesora stavili na stranu blokadera, a ne onih studenata koji javno kažu da žele da uče.

Zato što njima komanduje Brisel! Za sve njih nije važna ova školska godina i zabole ih briga za sudbinu 230.000 studenata, od kojih ogromna većina ćuti plašeći se sutrašnjice i osvete svojih profesora na ispitima. Onih profesora koji su većinom obični korisni idioti obojene revolucije. Ali koji razumeju sasvim dobro da su blokade saobraćaja, trgova i RTS-a nasilje. Da je sprečavanje nastave takođe nasilje manjine nad većinom.

U šokantnim svedočenjima koja smo preksinoć videli preko televizijskih ekrana i čiji su akteri pojedini studenti i članovi opozicionih partija, čak šest puta se pominje građanski rat. Nasilje koje planiraju izvire iz svake njihove reči, govori se o 100 čekića, Molotovljevim koktelima, gas maskama, bombama...

Smišljaju se instrukcije kako da se što veća masa ljudi povede u nasilno preuzimanje institucija. Da se srpska krv prolije ulicama Beograda i da se ispuni izmenjeno geslo hrvatskih ustaša – „Srbe na Srbe“, umesto „Srbe na vrbe“. Ovi „miroljubivi“ studenti jasno poručuju da jedino što može Vučiću da se desi je da ode ili da ga ubiju.

Danas dok Srbi, učesnici obojene revolucije u Srbiji, uzaludno najavljuju dan D, i otvoreno prete nasiljem, građanskim ratom i rušenjem države, studenti, stisnuti među šatorima u Pionirskom parku, odlučni su i jedinstveni da čuvaju svoje fakultete i svoju državu. Da ne dozvole da sudbina srpskog naroda pređe u ruke najgorih drugosrbijanaca, koji bi veru prodali za večeru stranim gospodarima. Koji bi Kosovu omogućili državu, koji bi se odrekli Republike Srpske, koji bi proglasili Srbe za genocidan narod.

Zato je Pionirski park danas bedem odbrane Srbije i srpskog naroda. Tamo gde je grupa postavljenih šatora i gde je osmatračnica slavne Srpske vojske, doneta sa Kajmakčalana. Tamo, gde se nalaze studenti koji samo žele da uče. 

I budite uvereni da će nad njima bdeti i čuvati ih i Sveti Sava i sveti knez Lazar. I svi srpski junaci koji su branili slobodu Srbije iz Kosovskog boja, iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, iz Prvog svetskog rata, sve do heroja sa Košara. I knez Miloš Obrenović i Karađorđe, i Tanasko Rajić i hajduk Veljko, i Živojin Mišić i Milunka Savić. I naši Tibor Cerna i major Miloš Tepić, i mladi, skromni i veličanstveni Spomenko Gostić.  

P.S. Aleksandar Vučić: „Studenti koji žele da uče naši su junaci. Želja mi je da ujedinjeni sa blokaderima učine Srbiju boljom“.