Kolumna Dragutina Matanovića: Nemački genocid u Namibiji je pravi, za razliku od izmišljenog „srebreničkog“

Kolumna Dragutina Matanovića o nemačkom genocidu u Namibiji.

Nemačka, vekovima zauzeta unutrašnjim trvenjima, dinastičkim i verskim ratovima, kasno se uključila u osvajanje prekomorskih kolonija. Druge evropske sile grabile su brže i uspešnije. Međutim, kada su u nemačke ruke konačno dospele afričke teritorije, Nemci su se potrudili da u brutalnosti ne zaostaju za svojim kolonijalnim suparnicima. Na teritoriji današnje Namibije su 1884. proglasili „Nemačku jugozapadnu Afriku“, gde su nastanili 12.000 kolonista i započeli surovu eksploataciju.

Po uzoru na Amerikance, Nemci su od samog početka želeli da stvore „novu afričku Nemačku“, u kojoj će starosedeoci, kao niža rasa, biti proterani u rezervate, a njihova zemlja raspodeljena višoj rasi – nemačkim kolonistima i njihovim kompanijama. Teror je započeo prvi kolonijalni guverner Hajnrih Ernst Gering, otac jednog od vodećih nacista Hermana Geringa. Na udaru su najviše bila plemena Herero i Nama, čiju su zemlju i stoku silom otimali, a žene odvodili na svoje farme gde su ih surovo eksploatisali.

Nemci su zlodela pokušali da maskiraju širenjem moderne infrastrukture i tehnologije, ali plemena Herero i Nama više nisu mogla da trpe ponižavanja. Pobunili su se početkom 1904. godine i pobili preko stotinu nemačkih kolonista koji su ih godinama tlačili i nazivali „babunima“.

Nemci su pobunu „svojih afričkih plemena“ protiv ugnjetavanja i ponižavanja iskoristili kao povod za „konačno rešenje“ i uništenje nepokornih. Kajzer Vilhelm II je ovaj ustanak starosedelaca na okupiranim teritorijama doživeo kao „ličnu uvredu“, a jedan misionar je kasnije svedočio da su Nemci bili ispunjeni mržnjom i ogorčeni što su „babuni“ pomislili da imaju pravo da se pobune. Iz Berlina je poslata ekspedicija od 10.000 kolonijalnih šuc-trupa. Predvodio ih je general Lotar fon Trota, sa titulom „glavnog komandanta Nemačke jugozapadne Afrike“. Avgusta 1904. skršili su otpor plemena Herero u bici kod Vaterberga, a nakon ove bitke usledio je prvi genocid u 20. veku.

Uz odobrenje kajzera Vilhelma II, general fon Trota je izdao naredbu da se pobiju svi Herero muškarci koji se zateknu na teritoriji Nemačke jugozapadne Afrike, dok su žene i decu proterani u pustinju Omaheke da umru od žeđi jer su im Nemci neposredno pre toga zatrovali sve bunare. Preostali Hereri su, zajedno sa onima iz plemena Nama, pozatvarani u nemačke kocentracione logore. Bili su to klasični logori smrti, među kojima se najzloglasniji nalazio na Ostrvu ajkula. Logoraši su radili kao robovi za potrebe nemačkih kompanija i kolonijalnih trupa, sve dok su mogli i dok vremenom nisu pomrli od gladi, žeđi, bolesti i iscrpljenosti.

Prema delu žena su postupali sa posebnom okrutnošću, primoravajući ih na seksualno ropstvo da bi njihova deca imali bar teoretsku mogućnost da se spasu. Genocid u Namibiji je sistematski sprovođen između 1904. i 1908. i do tada je ubijeno oko 80.000 domorodaca, odnosno 80 odsto pripadnika plemena Herero i Nama, prema navodima američkog Memorijalnog muzeja holokausta.

Više od 100 godina nakon zločina počinjenih u današnjoj Namibiji, 2015, Norbert Lamert, tadašnji predsednik Bundestaga, načelno se složio da je suzbijanje ustanka plemena Herero bio genocid. A 2021. nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas je rekao da će Nemačka podržati Namibiju i potomke žrtava sa 1.1 milijardu evra i zatražiti oproštaj za „zločine nemačke kolonijalne vladavine“.

Genocid u Namibiji pokazuje da sve ono što su Nemci radili pod Hitlerom nije samo neki eksces u nemačkoj istoriji. I pored svega, Nemačka i njen narod nikada nisu označeni kao genocidni, niti postoji „dan genocida u Namibiji“.

Da se ne zaboravi, u maju 2024. Nemačka je bila glavni sponzor rezolucije o tzv. genocidu u Srebrenici, znajući da je ona sračunata na rušenje Dejtonskog sporazuma. Za rezoluciju o Srebrenici su glasale 84 zemlje, 87 prisutnih zemalja nisu glasale za, a 19 zemalja nije glasalo. Nelegitimna i Pirova pobeda Zapada, jer su se rezolucije po pitanju genocida u Generalnoj skupštini UN uvek donosile jednoglasno. Neverovatan trenutak istorije gde dželat proglašava svoju žrtvu za dželata.

P.S. Aleksandar Vučić: „Mi jesmo jedinstven narod i to nam nikada neće moći da oduzmu. Više od 200 godina to pokušavaju i nisu uspeli da promene“.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.