Politički motivisana kvalifikacija: Afera protiv Markovića kao paravan za pristrasnost tužiteljke Belopavlović

Prozapadni mediji poslednjih dana aktivno vode negativnu kampanju koja ima za cilj da u prvi plan gurne lažnu sliku o navodnoj ulozi javnog tužioca Miodraga Markovića u slučaju pomilovanja Milice Stojanović.

Umesto da se pažnja usmeri na suštinsko pitanje, kako je i zašto dežurna tužiteljka Jelena Belopavlović iznela neutemeljene i drastično oštre kvalifikacije dela, mediji poput N1 i nove S, koji su unapred doneli presudu  prvi plan stavljaju tezu da je Marković „ublažio delo“ i čak „pozivao predsednika da pomiluje“ optuženu. Takvo predstavljanje događaja ne samo da je netačno, već je i opasno jer svesno zamagljuje odgovornost onih koji su od prvog dana bili u poziciji da odrede pravni tok slučaja.

Tog dana kada je na Novom Beogradu grupa blokadera nezakonito zaustavila saobraćaj u ulici Jurija Gagarina, čineći time prekršaj, budući da nijedna blokada ulica u Beogradu nije bila prijavljena u vidu javnog skupa, dežurna tužiteljka Jelena Belopavlović nalazila se ispred Palate pravde zajedno sa istim tim blokaderima i drugim tužiocima, poput Bojane Savović i Predraga Milovanovića, blokirajući instituciju u kojoj radi.

Tim činom ne samo da je jasno pokazala kojoj političkoj opciji pripada, već je i prekršila zakon koji je dužna da štiti, čime je dovela u pitanje svoju objektivnost kao tužilac.

Kada se nedugo zatim dogodio incident u kom je povređena studentkinja, upravo je ta pristrasnost postala očigledna, Belopavlović je delo okrivljene Milice Stojanović kvalifikovala kao teško ubistvo u pokušaju, iako nije postojao nijedan zakonski element koji bi takvu kvalifikaciju opravdao.

Ironija je što je istog dana, u drugom predmetu sa smrtnim ishodom, ista ta tužiteljka primenilo pravilnu kvalifikaciju, teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Nije zato čudo što je porodica okrivljene Stojanović zatražila njeno izuzeće iz postupka, jer je očigledno da je odluka o kvalifikaciji u ovom slučaju bila zasnovana na političkom osećaju, a ne po zakonu.

Dakle, suština ovog medijskog spinovanja i agresivne kampanje je dvostruka, sa jedne strane sakritipolitičku obojenost i pristrasnost tužilaca koji više nisu u stanju da rezonuju po zakonu, kao što je slučaj sa tužiteljkom Jelenom Belopavlović, i ujedno loptu prebaciti na tužioca Markovića kojim apsolutno ničim nije prekršio zakon, nego je postupao tačno po njemu. 

U stvarnosti, Miodrag Marković nije agitovao za ničije pomilovanje, niti ima ovlašćenja da takav proces pokrene. Njegova jedina „krivica“ je u tome što je u dva javna nastupa govorio otvoreno i objektivno o stanju u tužilaštvu, o pritiscima, o zloupotrebama i o političkom uplitanju u rad pravosuđa, posebno kroz pomenute medije.

Upravo ta otvorenost učinila ga je nepoželjnim u očima onih koji žele da održe postojeću atmosferu straha i ćutanja unutar institucija. I ne samo to, napad na njega je i poruka svim drugim tužiocima - da će svako ko progovori o stvarnim problemima biti izložen medijskom linču, konstrukcijama i fabrikovanim optužbama. A pravi razlog zašto se istina o prvobitnoj, pristrasnoj kvalifikaciji ne pominje leži u tome što bi ona razobličila čitavu mrežu ličnih i političkih veza unutar tužilaštva, koje deluju u interesu uličnih blokada i anarhičnog pritiska na institucije.