Skandal! Ko je Građanskim inicijativama i Nacionalnom konventu dao mandat da pregovaraju u ime građana Srbije?

Dok se građani Srbije pitaju zašto evropski put zemlje godinama stoji u mestu, iza zavese se vode ozbiljni razgovori o ključnim državnim pitanjima, poput izbora članova Saveta REM, a za pregovaračkim stolom, prema saznanjima iz izvora bliskih pregovorima, sede predstavnici Građanskih inicijativa i Nacionalnog konventa o EU.

Sagovornici tvrde da se u pojedinim momentima sticao utisak da su upravo ove NVO tretirane kao ravnopravni politički akteri, iako za to, formalno gledano, nemaju nikakav demokratski mandat.

- Niko ih nikada nije izabrao, niko ih nije delegirao, ali se ponašaju kao da govore u ime celog civilnog društva - kaže sagovornik Kurira upoznat sa sastancima i njihovim sadržajem.

Za ovu vrstu aktivnosti ne postoji zakon koji im daje mandat, odluka parlamenta, javni konkurs države, niti jasno definisani kriterijumi reprezentativnosti. Pa ipak, predstavnici Građanskih inicijativa i Nacionalnog konventa uvek su za pregovaračkim stolom.

Prema tvrdnjama više sagovornika, njihov legitimitet ne proizlazi iz podrške građana, već iz dugogodišnje bliskosti sa međunarodnim donatorima i institucijama EU, kao i iz činjenice da su "uvek dostupni" za pregovore.

Kako navode izvori bliski institucijama, ove organizacije su "legitimne" zato što ih EU prepoznaje kao sagovornike, a ne zato što zaista predstavljaju pluralizam civilnog društva Srbije. Zli jezici čak tvrde da je reč o zatvorenom krugu istih NVO koje godinama rotiraju uloge, projekte i donacije, dok se novi akteri teško probijaju.

- To je legitimitet odozgo, a ne odozdo - kaže jedan od sagovornika, ukazujući da je to suštinski problem u ovom procesu.

Odakle novac?

Posebnu pažnju izaziva i pitanje novca. Građanske inicijative i Nacionalni konvent godinama dobijaju znatna sredstva iz međunarodnih fondova, uz obrazloženje da rade na ubrzanju evropskih integracija i jačanju demokratije.

Međutim, prema rečima sagovornika iz državne administracije, pregovori sa EU stagniraju, reformski zakoni se razvlače usled nepostojanja konsenzusa za njihovo ubrzano donošenje, dok ključni klasteri i dalje ostaju zatvoreni.

- Ako su oni ključni čuvari evropskog puta Srbije, rezultati su u najmanju ruku mršavi - ukazuje izvor.

Da li je stalna kriza poželjna?

Dobro upućeni učesnici u pregovorima idu i korak dalje, pa se pitaju da li je stalna kriza zapravo poželjna, jer ona pojedinim najmoćnijim nevladinim organizacijama garantuje kontinuitet projekata i donacija.

Još jedno pitanje koje visi u vazduhu jeste kome ove NVO polažu račune. One ne odgovaraju građanima, ne polažu račune parlamentu, ne podnose javne izveštaje o tome koga zastupaju u pregovorima, a nemaju ni ograničene mandate, što je jedna od suštinskih karakteristika demokratije.

Njihova stvarna odgovornost, kako tvrde naši sagovornici, postoji samo prema donatorima, institucijama EU i sopstvenim upravljačkim telima. Građani Srbije, koji bi trebalo da budu krajnji korisnici evropskih integracija, u tom lancu odgovornosti ne postoje.

Sagovornici podsećaju da je u Hrvatskoj uloga NVO u procesu pristupanja EU bila jasno ograničena i konsultativna, dok su političku odgovornost nosile izabrane institucije.

- Kod nas se, izgleda, stvara paralelna struktura NVO koje nisu izabrane, ali imaju uticaj na proces donošenja ključnih političkih odluka - kaže izvor i dodaje da postojanje uticaja bez kontrole predstavlja opasan presedan i opasnost za demokratski proces.

Građani i javnost Srbije sve više postavljaju pitanje da li je naša zemlja dobila NVO elitu koja nesrazmerno utiče na reformske prioritete, učestvuje u osetljivim institucionalnim dogovorima, a da pritom niko ne može da ih smeni, sankcioniše ili pozove na odgovornost.

Kako na kraju zaključuje jedan od sagovornika:

- To više nije civilno društvo, to je uticaj bez ikakve odgovornosti! - istakao je on. 

Odgovor Nacionalnog konventa

Na pitanja o broju organizacija koje je Nacionalni konvent zastupao u razgovorima sa rukovodstvom Skupštine Srbije i delegacijom OEBS, procesu izbora, postojanju pisanog mandata ili platforme za zastupanje, konkretnim ciljevima zastupanja u vezi sa procesom izbora članova Saveta REM, te postojanju evaluacije o rezultatima aktivnosti Nacionalnog konventa koje smo uputili toj organizaciji, poslali su sledeći odgovor mediju:

"Aktivnosti koje je Nacionalni konvent sprovodio u vezi sa praćenjem izbora za Savet REM, u koordinaciji sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji, proizlaze isključivo iz njegove uloge praćenja sprovođenja Reformske agende, u kojoj je izbor Saveta REM jedna od preuzetih obaveza Republike Srbije. Shodno zakonskim kriterijumima, Konvent nije mogao biti predlagač niti zastupnik predlagača i kandidata ni u jednoj oblasti iz kojih su se birali kandidati za Savet REM. U ovom svojstvu, Nacionalni konvent učestvuje i kao treći, ravnopravni član Odbora za praćenje Instrumenta za reforme i rast, zajedničkog mehanizma Evropske unije i Vlade Srbije koji prati ispunjenje obaveza iz Reformske agende", navodi se u odgovoru Konventa.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.