Skandal! Ko je Građanskim inicijativama i Nacionalnom konventu dao mandat da pregovaraju u ime građana Srbije?

Dok se građani Srbije pitaju zašto evropski put zemlje godinama stoji u mestu, iza zavese se vode ozbiljni razgovori o ključnim državnim pitanjima, poput izbora članova Saveta REM, a za pregovaračkim stolom, prema saznanjima iz izvora bliskih pregovorima, sede predstavnici Građanskih inicijativa i Nacionalnog konventa o EU.

Sagovornici tvrde da se u pojedinim momentima sticao utisak da su upravo ove NVO tretirane kao ravnopravni politički akteri, iako za to, formalno gledano, nemaju nikakav demokratski mandat.

- Niko ih nikada nije izabrao, niko ih nije delegirao, ali se ponašaju kao da govore u ime celog civilnog društva - kaže sagovornik Kurira upoznat sa sastancima i njihovim sadržajem.

Za ovu vrstu aktivnosti ne postoji zakon koji im daje mandat, odluka parlamenta, javni konkurs države, niti jasno definisani kriterijumi reprezentativnosti. Pa ipak, predstavnici Građanskih inicijativa i Nacionalnog konventa uvek su za pregovaračkim stolom.

Prema tvrdnjama više sagovornika, njihov legitimitet ne proizlazi iz podrške građana, već iz dugogodišnje bliskosti sa međunarodnim donatorima i institucijama EU, kao i iz činjenice da su "uvek dostupni" za pregovore.

Kako navode izvori bliski institucijama, ove organizacije su "legitimne" zato što ih EU prepoznaje kao sagovornike, a ne zato što zaista predstavljaju pluralizam civilnog društva Srbije. Zli jezici čak tvrde da je reč o zatvorenom krugu istih NVO koje godinama rotiraju uloge, projekte i donacije, dok se novi akteri teško probijaju.

- To je legitimitet odozgo, a ne odozdo - kaže jedan od sagovornika, ukazujući da je to suštinski problem u ovom procesu.

Odakle novac?

Posebnu pažnju izaziva i pitanje novca. Građanske inicijative i Nacionalni konvent godinama dobijaju znatna sredstva iz međunarodnih fondova, uz obrazloženje da rade na ubrzanju evropskih integracija i jačanju demokratije.

Međutim, prema rečima sagovornika iz državne administracije, pregovori sa EU stagniraju, reformski zakoni se razvlače usled nepostojanja konsenzusa za njihovo ubrzano donošenje, dok ključni klasteri i dalje ostaju zatvoreni.

- Ako su oni ključni čuvari evropskog puta Srbije, rezultati su u najmanju ruku mršavi - ukazuje izvor.

Da li je stalna kriza poželjna?

Dobro upućeni učesnici u pregovorima idu i korak dalje, pa se pitaju da li je stalna kriza zapravo poželjna, jer ona pojedinim najmoćnijim nevladinim organizacijama garantuje kontinuitet projekata i donacija.

Još jedno pitanje koje visi u vazduhu jeste kome ove NVO polažu račune. One ne odgovaraju građanima, ne polažu račune parlamentu, ne podnose javne izveštaje o tome koga zastupaju u pregovorima, a nemaju ni ograničene mandate, što je jedna od suštinskih karakteristika demokratije.

Njihova stvarna odgovornost, kako tvrde naši sagovornici, postoji samo prema donatorima, institucijama EU i sopstvenim upravljačkim telima. Građani Srbije, koji bi trebalo da budu krajnji korisnici evropskih integracija, u tom lancu odgovornosti ne postoje.

Sagovornici podsećaju da je u Hrvatskoj uloga NVO u procesu pristupanja EU bila jasno ograničena i konsultativna, dok su političku odgovornost nosile izabrane institucije.

- Kod nas se, izgleda, stvara paralelna struktura NVO koje nisu izabrane, ali imaju uticaj na proces donošenja ključnih političkih odluka - kaže izvor i dodaje da postojanje uticaja bez kontrole predstavlja opasan presedan i opasnost za demokratski proces.

Građani i javnost Srbije sve više postavljaju pitanje da li je naša zemlja dobila NVO elitu koja nesrazmerno utiče na reformske prioritete, učestvuje u osetljivim institucionalnim dogovorima, a da pritom niko ne može da ih smeni, sankcioniše ili pozove na odgovornost.

Kako na kraju zaključuje jedan od sagovornika:

- To više nije civilno društvo, to je uticaj bez ikakve odgovornosti! - istakao je on. 

Odgovor Nacionalnog konventa

Na pitanja o broju organizacija koje je Nacionalni konvent zastupao u razgovorima sa rukovodstvom Skupštine Srbije i delegacijom OEBS, procesu izbora, postojanju pisanog mandata ili platforme za zastupanje, konkretnim ciljevima zastupanja u vezi sa procesom izbora članova Saveta REM, te postojanju evaluacije o rezultatima aktivnosti Nacionalnog konventa koje smo uputili toj organizaciji, poslali su sledeći odgovor mediju:

"Aktivnosti koje je Nacionalni konvent sprovodio u vezi sa praćenjem izbora za Savet REM, u koordinaciji sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji, proizlaze isključivo iz njegove uloge praćenja sprovođenja Reformske agende, u kojoj je izbor Saveta REM jedna od preuzetih obaveza Republike Srbije. Shodno zakonskim kriterijumima, Konvent nije mogao biti predlagač niti zastupnik predlagača i kandidata ni u jednoj oblasti iz kojih su se birali kandidati za Savet REM. U ovom svojstvu, Nacionalni konvent učestvuje i kao treći, ravnopravni član Odbora za praćenje Instrumenta za reforme i rast, zajedničkog mehanizma Evropske unije i Vlade Srbije koji prati ispunjenje obaveza iz Reformske agende", navodi se u odgovoru Konventa.

                                BONUS VIDEO