"Niste nam uveli sankcije i to se visoko ceni u Rusiji, ali...": Ruski ambasador otvoreno o NIS-u, putu Srbije u EU, Grenlandu

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko otkrio je kako pregovori u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) nisu završeni do kraja, ali da ceo proces ide u pravcu koji svima odgovara, odgovorivši i na mnoga druga važna pitanja u vezi sa odnosom na relaciji Beograd-Moskva.

On je najpre tako, između ostalog, u intervjuu za "Novosti" odgovario na pitanje zašto ruska strana nije bila spremna da prihvati ponudu Beograda da otkupi udeo u NIS-u, a koja je, prema tvrdnjama domaćih zvaničnika bila znatno viša od one koja se sada pominje u pregovorima sa mađarskim "Molom".

- Rekao bih da se trenutni rezultati razgovora u potpunosti uklapaju u prijateljski odnos Rusije i Srbije. I ono što je najvažnije, daju mogućnost za nastavak saradnje i na polju energetike i u svakoj drugoj sferi. Kada je reč o detaljima pregovora, to je pitanje za onog ko prodaje, kompaniju "Gasprom njeft", kao i za kupce i akcionare koji su neposredno uključeni u sve faze razgovora. Za mene je najvažnije da smo blizu ključnog konačnog rezultata - istakao je ruski ambasador.

Da li odluku OFAK da produži licencu NIS do 20. februara vidite kao signal da bi američka strana mogla dati zeleno svetlo za konačan dogovor o prodaji ruskog udela "Mola", ili su komplikacije i dalje vrlo moguće?

- Oko ovoga sam veoma suzdržan. Pitanje NIS je veoma komplikovano, tu je i OFAK, i ne možemo isključiti nijednu pretpostavku. Takav je svet u kojem živimo. Odluka OFAK o produženju licence je dosta značajna, pre svega zbog održavanja funkcionalnosti NIS i Rafinerije Pančevo, jer je to industrijski resurs važan za energetsku bezbednost Srbije u širem smislu. Drugim rečima, imamo zračak nade.

Gasni ugovor je produžen Srbiji do kraja marta, šta koči dogovor o dugoročnijem aranžmanu?

- Najvažnija je stabilnost naših odnosa i isporuka. Oko toga je bilo puno razgovora i intriga u medijima, da Rusi nešto žele ili ne žele, vole ili ne vole... Ali je bilo vrlo malo reči o tome šta se zaista dešavalo na terenu, da su i tokom jeseni i zime isporuke bile stabilne i da nije bilo nikakvih primedbi od strane potrošača u Srbiji. Kada je reč o sporazumu o gasu, opet, to je stvar pregovarača, ali ne znam zašto se, kada imamo u vidu stabilnost snabdevanja, toliko priča o rokovima ugovora. Razumeo bih da postoje neke sumnje da je odnos kompanije "Gasprom" drugačiji, ali decenijama unazad imamo potvrde da je reč o najpouzdanijem, najozbiljnijem partneru Srbije.

Znači, snabdevanje će i posle marta biti stabilno i po najpovoljnijoj ceni? 

Foto: NIS

Da, kao što je bilo i do sada, oko toga nema bilo kakve sumnje. To je zasnovano i na principijelnom dogovoru i razumevanju između predsednika Rusije i Srbije. Naravno, sada se situacija mnogo razlikuje od prethodnih puta kada su potpisivani dugoročni ugovori, imali smo stabilnost energetskog i tržišta gasa, transporta. Sada je realnost drugačija. Mi smo veliki prijatelji, ali nemamo zatvorene oči i uši. Opredeljenje Srbije je članstvo u EU, a evo sada je Brisel odlučio da zabrani trgovinu i snabdevanje ruskim gasom. Naravno, mi želimo dugoročne odnose sa Srbijom u svakoj sferi, ukljujući energetiku. Ali ako dođe do pomaka u vašim evropskim integracijama, pa EU od Beograda traži ispunjenje nekih obaveza, a energetika je jedna od ključnih sfera na "evropskom putu", kako to oni zovu, šta ćemo u tom slučaju? Ili, ako Bugarska, preko koje ide snabdevanje gasom, kao članica EU kaže - mi sve zatvaramo? Mislim da su ovakve odluke EU na njihovu štetu, ali to je trenutna realnost.

Koliko je Srbija uštedela za sve ove godine na povoljnijoj ceni ruskog gasa koji joj je isporučivan?

- Moja procena je oko 300 miliona evra godišnje uštede, možda i više, a sada uzmite u obzir ukupan period važenja ugovora. U pojedinim periodima cena gasa na tržištu bila je i do dva puta veća od one po kojoj je, po ugovoru, ruski gas isporučivan Srbiji.

Kako odgovarate na tvrdnje da neizvesnost oko dugoročnog snabdevanja ruskim gasom predstavlja potencijalnu polugu političkog pritiska Moskve na Beograd, posebno u kontekstu zahteva da Srbija uvede sankcije Rusiji?

- Ne koristimo bilo šta, kao što je, recimo, energetika, za bilo kakav pritisak. Srbija nije pristala da nam uvede sankcije i to se poštuje i visoko ceni u Rusiji. Ali, to što se niste pridružili tim merama pre svega odgovara ekonomskim interesima Srbije.

Od Srbije se često traži da bira stranu, ali ni Zapad danas nije jedinstven. Da li je za Moskvu dovoljno da Srbija ne uvede sankcije Rusiji ili se od nje očekuje i da se pozicionira u odnosu na različite struje unutar samog zapadnog političkog bloka?

- Želimo da sarađujemo još više i bolje, naša očekivanja su samo u ovom kontekstu. Naš "uzor" nije EU koja odavno traži da izaberete ili njih ili Rusiju.

Sada i iz Vašingtona poručuju - bolje sledite američki nego evropski put...

- Rekao bih da takav odnos i ponašanje u običnom, ljudskom smislu, ne pokazuje snagu i samo- pouzdanje. Ako je čovek snažan, veruje u sebe, on ne traži: "budi prijatelj samo sa mnom, izbegavaj neka druga društva". Odnosi između država su slični tome. Da se vratim na odnose Rusije i Srbije, naša saradnja odvija se i na međunarodnom planu, u brojnim organizacijama i institucijama, gde se međusobno podržavamo.

Čini se da su Ujedinjene nacije, kao ključni forum međunarodnih odnosa i pravila, "na umoru" i različite države nude svoja viđenja budućih odnosa. Kako gledate na Trampovu inicijativu Odbor za mir?

Foto: instagram/buducnostsrbijeav

- Inicijativa se odnosi na situaciju na Bliskom istoku. Ali, razumem da se ona posmatra i u širem kontekstu. Predsednik Putin je dobio lični poziv da se priključi i rekao je da Rusija ceni i podržava svaki multilateralni napor i slične formate saradnje za rešavanje određenih pitanja, to je u skladu sa našom diplomatskom tradicijom i praksom. Uzgred budi rečeno, uskoro, 10. februara, u Rusiji se obeležava Dan diplomatskog radnika. Dakle, trenutno se razmatra pitanje učešća Rusije u Odboru za mir, a predsednik Putin je rekao da već sada postoji spremnost da se za rad ove inicijative, koja pre svega ima humanitarni karakter kada je reč o Gazi i palestinskom pitanju, pošalje milijarda dolara ruskog novca zamrznutog u Americi.

A da li biste se složili sa onima koji misle da je UN odzvonilo?

- Ne. Naravno UN, kao i svet u celini, svaka institucija, preživljavaju težak period. Puno je izazova, stvara se novi međunarodni poredak, Zapad ne želi da odustane od dominacije koju je imao u prethodnom periodu, iako je umnogome već izgubio taj položaj, pre svih Evropa, čemu su u velikoj meri doprinele i njihove odluke u vezi sa Rusijom i sankcijama. UN, Povelja ove organizacije daje osnov i mogućnost za multipolarnu saradnju još bolje nego ranije. Ali, neophodno je da se opet vratimo na potpuno razumevanje, a ne da jedna ili nekoliko država, koje smatraju da su prve, najvažnije i najdominantnije u svetu, naređuju i diktiraju. UN ima rezultate, koji mo- žda ne donose preokrete odmah, ali su važni. Recimo, u slučaju Srbije, veoma važno je da se u Savetu bezbednosti nastavlja praksa rasprave o situaciji na KiM i Rezoluciji 1244. UN i njihov Savet bezbednosti ima i imaće smisla, za razliku od nekih organizacija koje su u jako lošem stanju zbog Zapada i želje da ih iskoristi za svoje interese, poput OEBS.

Da li bi "slučaj Grenland", u kojem evropske zemlje srčano brane princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta koje su grubo pogazile u slučaju Srbije, mogao da dovede do preispitivanja njihovog stava u vezi sa nezavisnošću KiM?

- Ne znam da li ima bilo koga ko veruje da je ovo moguće. Pogotovo ako se prisetimo razgovora o statusu Kosova, u kojima sam i sam učestvovao. I tada je u Evropi bilo brojnih teritorijalnih pitanja, ima ih i danas, ali su kada je reč o Kosovu uporno insistirali da je to unikatan slučaj. To je, naravno, velika neistina i prevara. Oni bi hteli da se međunarodni poredak bazira na pravilima koje niko ne zna, nisu napisana nigde i izmišljaju se od slučaja. Taj dupli standard vidimo i kada je u pitanju Grenland.

Foto: Informer

Kada se završi ova velika prekompozicija globalnih i evropskih odnosa, kako Moskva vidi buduće odnose sa Srbijom - kao nastavak dosadašnjeg partnerstva, svojevrsni reset ili odnos koji će se graditi po novim pravilima?

- Naša dosadašnja saradnja je uzor produktivnih, pametnih, veoma prijateljskih odnosa. I nema nikakvog razloga da počinjemo od nule. Naravno, međunarodna situacija se menja, sada je teško pretpostaviti šta nas čeka u budućnosti, ali to ne znači da treba da sedimo skrštenih ruku. Moramo da radimo na razvoju i političkih, ali i ekonomskih odnosa, da sarađujemo u humanitarnim aspektima. Naša saradnja treba da još više doprinosi stvaranju multipolarnog sveta, uključujući mogućnost saradnje Srbije sa novim i veoma efikasnim institucijama, koje imaju budućnost, kao što je BRIKS. 

BONUS VIDEO