(VIDEO) Veran Matić i američki faktor: Kako je građena medijska propagandna mreža u Srbiji

Poslednjih dana javnost je svedok orkestrirane medijske kampanje u kojoj se pažnja sistematski skreće sa suštine na formu i sa konkretnih podataka na dramatizaciju. Umesto da se govori o onome što je prikazano u dokumentarnom filmu "Zlo doba 2" u produkciji Centra za društvenu stabilnost, deo opozicione medijske scene pokušava da raspravu svede na emocionalne interpretacije i samoviktimizaciju.

Zato je neophodno jasno i bez uvijanja izneti šta je Veran Matić radio, sa kim je sarađivao i kako je građen njegov uticaj.

Soroš, "Otvoreno društvo" i početak stranog finansiranja

Veran Matić je još početkom devedesetih godina uspostavio kontakte sa izuzetno uticajnim predstavnicima američkog, pre svega levo-liberalnog faktora. U samom središtu te mreže nalazi se Fondacija za otvoreno društvo američkog milijardera Džordža Soroša, sa kojim se Matić više puta lično sastajao.

Ti kontakti nisu bili protokolarni, niti sporadični. Upravo su strane donacije, pre svega Soroševe, predstavljale ključni motor naglog razvoja Matićeve "medijske karijere". Kako je moguće da ulični prodavac knjiga sa četničkom tematikom, postane medijski guru opozicione scene u našoj zemlji, podržan od strane stranih službi i ambasada? Njegov uspon nije počivao na novinarskom radu, već na sposobnosti da postane pouzdan partner stranog faktora u Srbiji.

S razlogom se danas postavlja i pitanje da li Matić sa nelagodom prati najave istraga koje se u Sjedinjenim Američkim Državama odnose na nelegalne aktivnosti Soroševog fonda širom sveta – jer je upravo ta mreža bila temelj njegovog delovanja.

Holbruk, Olbrajt i krug ljudi odgovornih za stradanje Srba

Početkom poslednje decenije prošlog veka, Veran Matić je intenzivno gradio odnose sa pojedincima koji su u srpskoj javnosti simboli pritisaka, sankcija i agresije. U tom periodu Kati Marton i njen suprug Ričard Holbruk postaju njegovi bliski saradnici i prijatelji.

Time se taj krug ne završava. Matić je uživao i podršku Medlin Olbrajt, kao i bivših američkih senatora Karla Levina i Džeka Rida. Kao što je već opštepoznato, politička delatnost ovih ljudi ostavila je duboke i krvave posledice po srpski narod tokom devedesetih.

Tragovi te saradnje vide se u realnim posledicama: od razorenih kuća Kninske krajine, preko opustelih sela Republike Srpske, do stradanja na Kosovu i Metohiji i simbola poput spomenika Milice Rakić u Beogradu.

Kako je stvorena mreža "nezavisnih" medija

Zahvaljujući razvijenoj saradnji sa američkim faktorom, Veran Matić je sredinom devedesetih postao ključni posrednik za distribuciju stranog novca, opreme i programskih sadržaja. Ta sredstva su korišćena za formiranje i održavanje malih lokalnih radio i TV stanica, koje su vremenom povezane u mrežu tzv. nezavisnih medija.

Ta mreža nije imala za cilj informisanje javnosti, već ograničavanje suvereniteta države Srbije i disciplinovanje javnog mnjenja. Upravo u tom periodu postavljeni su temelji onoga što danas prepoznajemo kao kompleksnu medijsko-propagandnu infrastrukturu.

U tom procesu Matić je uživao snažnu podršku američke organizacije IREX, koja mu je za taj deo aktivnosti obezbedila čak 8 miliona američkih dolara.

USAID, "Udružene radio stanice B92" i direktna uloga Ambasade SAD

Matić je finansijska sredstva dobijao i od Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), koja je imala ključnu ulogu u projektu stvaranja mreže pod nazivom „Udružene radio stanice B92“. Cilj tog projekta bio je preuzimanje lokalne medijske scene u Srbiji.

U tom kontekstu, Matić je u više navrata povezivao predstavnike lokalnih medija sa službenicima Ambasade SAD u Beogradu, od kojih su dobijali gotove programske sadržaje namenjene domaćem govornom području. Posebno mesto zauzima saradnja sa Glasom Amerike, odakle je emitovan program pod nazivom "Amerika zove Srbiju".

Sateliti, tehnika i preteča N1

Početkom 1997. godine, uz američku pomoć i Soroševo finansiranje, Matić pokreće osnivanje "Centra za tehničku pomoć i usluge", sa ciljem izgradnje zemaljske satelitske stanice. Ta infrastruktura je omogućavala da lokalne televizije emituju program putem satelita, zaobilazeći klasične zemaljske veze.

Dve decenije kasnije, isti efekat je postignut osnivanjem platforme N1. To nije slučajnost, već kontinuitet istog modela: druga tehnologija, ali isti cilj.

Donacije, BBC i diskreciono pravo Verana Matića

Sredinom 1997. godine, za projekat "Širenje mreže nezavisne radio stanice B92", Soroš i Kongres SAD obezbeđuju 600.000 dolara, dok je emitovanje programa trebalo da se obezbedi ustupanjem satelita britanskog BBC-a.

Istovremeno, USAID sa firmom K.V.S. iz Beograda potpisuje ugovor o nabavci opreme vredan 200.000 dolara, pri čemu je kao zastupnik firme naveden upravo Veran Matić.

Međutim, brojni lokalni mediji su iskazivali nezadovoljstvo zbog Matićevog diskrecionog prava da odlučuje o raspodeli donacija, jer je time stvoren prostor za finansijske zloupotrebe i kontrolu medijske scene.

Ovo je samo jedan segment šire slike delovanja Verana Matića.

O finansijskim aferama, nestanku miliona, ulozi stranih ambasada, medijskim zakonima i postoktobarskom periodu, detaljno je rečeno u dokumentarnom filmu Zlo doba 2 u produkciji Centra za društvenu stabilnost.

Ceo film "Zlo doba 2" možete pogledajte na "YouTube" kanalu Dokumentarna TV:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.