"Samo se ženska kosa videla u Drini, ljudi su skakali, deca mučki ubijana": Danas je godišnjica zločina, koji je dugo bio u senci

Ustaše su 1942. godine masakrirale civile na obali Drine dok su pokušavali da izbegnu u Srbiju. Danas se obeležava 84 godine od ustaškog masakra 6.000 srpskih civila u Starom Brodu.

U Starom Brodu kod Višegrada obeležena je godišnjica stradanja srpskih civila, jednog od najtežih i najmanje poznatih zločina počinjenih nad Srbima u Drugom svetskom ratu. Tokom proleća 1942. godine, ustaške jedinice izvršile su masakr nad narodom koji je iz istočne Bosne bežao pred progonom i nasiljem, pokušavajući da se domogne spasa prelaskom preko reke Drine u Srbiju.

Prema istorijskim podacima, u ovom zločinu ubijeno je više od 6.000 ljudi, među kojima je bio veliki broj žena, dece i staraca. Zbegovi su danima stizali do obale Drine, ali im prelaz nije bio omogućen, što ih je ostavilo zarobljene između reke i ustaških formacija koje su ih ubrzo sustigle.

Usledila su masovna ubistva, a svedočanstva govore o izuzetnoj surovosti. Suočeni sa sigurnom smrću, mnogi su, u očaju, sami skakali u Drinu kako bi izbegli mučenje. Reka je tih dana postala simbol stradanja i jedan od najpotresnijih svedoka tragedije srpskog naroda u tom kraju.

Nakon rata, ovaj zločin je dugo bio potiskivan i nedovoljno istražen, bez šireg javnog sećanja i obeležavanja. Tek poslednjih decenija počelo je sistematičnije podsećanje na stradale, kao i podizanje spomen-obeležja u Starom Brodu, gde se danas nalazi spomen-kompleks posvećen žrtvama.

Svake godine, na ovom mestu se okupljaju građani, potomci stradalih i predstavnici institucija, gde se služi parastos i odaje pošta nevino ubijenim ljudima. Poruka okupljenih je da se ova tragedija nikada ne zaboravi, kao i da se stradanje nedužnih civila pamti kao opomena za budućnost.

Novim pokolenjima, onima koji za Stari Brod nisu čuli, kao i onima koji brzo zaboravljaju, na spomeniku je i kratko podsećanje šta se 1942. godine dogodilo na tom strašnom istovremeno i svetom mestu:

"U proleće 1942. iz Sarajeva je krenulo deset hiljada ustaša sa namerom da proteraju i pobiju srpsko stanovništvo. Srpski narod sa područja Sarajeva, Pala, Olova, Kladnja, Han Pijeska, Rogatice, Sokoca i Višegrada u zbegovima krenu  niz Drinu da bi spas potražio u Srbiji. U Višegradu, italijanska vojska nije dozvolila narodu da pređe preko ćuprije i zbeg krenu pored Drine ka selima Miloševići i Starom Brodu gde se nalazila skela. Ustaše stigoše ovaj zbeg i mučki ubiše oko 6.000 srpskih žena, dece i staraca. Najveći pokolj na Srbima ustaše učiniše u Starom Brodu na pravoslavni praznik Mladenci 1942. godine".

Čak su i Nemci bili zgroženi...

Neki istorijski izvori navode da su Nemci, koji su bili na drugoj obali Drine, u Srbiji, zgroženi scenama koje su gledali u Starom Brodu prekinuli pokolj, dozvolili preživelim grupicama da pređu u Srbiju... Oni koji su se vratili svojim domovima na prostorima Romanije, Sokoca, prema Sarajevu, stradali su narednih nedelja i meseci u novim pokoljima Crne legije.

- Drinu sam prešla s malim detetom u ruci, jastukom i haljinama na leđima. Bežali smo ispred ustaša, nisu nas stigli, a videla sam da reka nosila leševe ljudi i životinja. Sa Đorđijinog mlina, sa stena kod Miloševića u Drinu su skočile jedna moja rođaka i dve kćerke Sime Radovića. Bojale se da ih ne stignu ustaše… - reči su Mile Popović koja je davno svedočila u dokumentarnom filmu RTRS.

- A Drina puna leševa, među njima samo vidiš, zaplove ženske kose - svedočenje je Miloš Bašovića, iz Borika kod Rogatice.

- Kad su nas opkolili, poznadosmo mnoge muslimane komšije među njima. Jedan ustaša uze moju sestru od tri godine, baci je uvis. U ruci mu puška sa bajonetom, dočeka je i pravo baci u Drinu. Nasta pravo klanje naroda. Mene je negde između Miloševića i Starog Broda zajmio jedan pijani ustaša, gađajući me bajonetom. Uteknem mu nekako i šćućurim se među poubijane. Kriomice gledam kako mi ubiše majku i mlađu braću. Svega i svačega je bilo. Mnoge devojke, gledajući zverstva, ne čekajući da im se približe ustaše masovno su skakale u Drinu - pričao je Miloš, ponavljajući da mu je Bog jedini svedok da je sve tako bilo.

- Narod se razlete, pokušava da skupi stoku pa da krene ka Starom Brodu, a već nas stiže ustaška konjica. Što osta naroda gore u strani i ostade, a što uhvatiše ono dole ka Drini počeše ubijati. Progone nas, prigone Drini. Siluju žene, kolju, odsjecaju ruke, noge, vade oči, bacaju malu decu uvis i dočekuju na bajonete. Bio je to jedan strašan užas i pakao. Narod pomaže i jauka. Ljudi samo skaču u Drinu, cure posebno… A Drina mutna, nadošla, valovita, puna leševa. Donosilo leševe i od Višegrada, to je bio neverovatan i strašan prizor -svedočio je davno Risto Borovčanin, rodom iz Žulja, nastanjen u Pediši, Sokolac.

Matija Bećković za Stari Brod je rekao da je to "Titanik" za koji niko ne zna, iako je, kako je rekao "u Drini podavljeno više nego u Atlantskom okeanu, na brodu za koji zna čitav svet".

BONUS VIDEO: