Svečanost u Palati Srbija! Obraća se Vučić: Danas slavimo naše vaskrsnuće i našu slobodu

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave -15. septembar obeležava se danas, a tim povodom predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručiće odlikovanja.

Sve detalje možete pratiti na našem portalu i na našoj televiziji.

Iz minuta u minut

--- 

Ko je odlikovan?

Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici odlikovan je Kasim Žomart Tokajev, predsednik Republike Kazahstan - za izuzetne zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Kazahstan.

Ordenom srpske zastave trećeg stepena odlikovan je Angus Makfadijen, istaknuti škotski filmski, televizijski i pozorišni glumac - za istaknute zasluge, umetnički i moralni doprinos očuvanju istine o stradanju srpskog naroda na području Autonomne pokrajine Kosova i Metohije.

Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovani su Petar Božović, jedan od najistaknutijih dramskih umetnika - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume, Predrag Đaković, akademski slikar - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti slikarstva i Veselin Vesko Grozdanić, televizijski reditelj, režirao više od 5.500 prenosa najznačajnih događaja- za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti televizijske režije.

 

Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima odlikovana je posthumno prof. dr Milica Bajčetić, redovni profesor na Katedri za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju, dobitnica najprestižnije regionalne nagrade u medicini - „Medis“ za prvu inovativnu formulaciju enalaprila u obliku mini-tablete, namenjene deci uzrasta od rođenja do šest godina koja boluju od srčane slabosti. Orden je primio suprug Zlatko Bajčetić.

Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena odlikovani su: Veselin Dželetović, književnik i novinar - za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima, prof. dr Svetlana Popadić, specijalista dermatovenerologije i subspecijalista pedijatrijske dermatologije, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodilac Klinike za dermatovenerologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije – za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima, posebno u oblasti dermatovenerologije.

Prof. dr Milan Stojičić, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije i subspecijalista onkolog, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodilac Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije - za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima, posebno u oblasti plastične hirurgije.

Prof. dr Tatjana Trajković, profesor Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu - za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i prosvetnim delatnostima, posebno u oblasti srbistike. Nebojša Jevrić, književnik, novinar i ratni izveštač - za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti književnosti.

Ivana Žigon, glumica, prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, reditelj, scenarista i humanitarac - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume i humanitarnog rada.

 

Vučićeva poruka laueratima: Vaš trud nije neprimećen

Predsednik Srbije obratio se i laueratima i poručio da njihov trud nije ostao neprimećen.

Foto: Nemanja IvšIć

 

Obraća se predsednik Srbije

- Dragi prijatelji, u dnevniku Arčibalda Rajsa stoji zapisano da su na Solunskom frontu septembra 1918. neprijateljske linije pale pred naletom onih koji su nosili slobodu u srcu. Slobodan Jovanović o ovom događaju piše: "Ova ofanziva nije bila samo vojni manevar, već vaskrs jedne države iz pepela stradanja". 

Foto: Tanjug

 

- Danas smo se okupili da proslavimo naše uskrsnuće i našu slobodu, poručio je predsednik dodavši da danas nije običan dan.

Za govornicom je rekao i da je ovo poslednji put da kao predsednik Republike uručuje odlikovanja na ovaj dan.

Foto: Nemanja IvšIć

 

- Dragi prijatelji, mi smo se danas, pre svega, okupili da proslavimo upravo naše uskrsnuće i našu slobodu. Okupili smo se, sabrali smo se, da naše slavne pretke opet pomenemo i da im kažemo da njihova žrtva nije bila uzaludna.

- Ma gde trenutno živeli, u Beogradu ili Banjaluci, u Novom Sadu ili Trebinju, u Nišu ili Bijeljini, u Parizu ili Njujorku, u otadžbini ili rasuti širom sveta, pod nebom koje nije srpsko, a srce im kuca u našem ritmu, ono kuca srpski. Ovaj dan nije običan dan, i nije samo broj u kalendaru. Ovo je dan kada se zaustavljamo, skidamo kape, gledamo u nebo iznad sebe i pitamo se: odakle smo došli, kroz šta smo prošli, i zašto i kako smo, uprkos svemu, još uvek tu, i još uvek, svoj na svome, i dalje jedan narod.

Foto: Tanjug

 

- Danas je dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Želeo bih, pre nego što nastavim svoje obraćanje, da se zahvalim rukovodstvu Republike Srpske i predsedniku Dodiku što obeležavamo ovaj dan.

Foto: Nemanja IvšIć

 

- Da se zahvalim na tome, ovo mi je poslednji put da kao predsednik Republike držim ovakav govor na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ali sam zahvalan što smo u prethodnim godinama ispunili nešto što je obećano. Između Srbije i Srpske nije bilo nikakvih trzavica, čak i kada nismo isto mislili, ni kada to niste mogli ni da čujete, ni da vidite, pa čak ni da osetite. Uvek smo morali da budemo jedni za druge tu, i jedni uz druge kada je bilo najteže. Nemojte da vas podsećam da to nije uvek bilo tako, i nije bilo lako. Nekada smo imali blokade na Drini, nekada su pljuštale optužbe jednih na račun drugih, drugih na račun prvih, a srpski narod je samo gubio. Onako kako smo se dogovorili prvog dana, tako smo tu reč održali do današnjeg dana. I to je nešto što verujem da će učiniti i oni koji dolaze posle - rekao je predsednik.

Foto: Nemanja IvšIć

 

- Želeo bih, i makar na trenutak, da sklopimo oči i vratimo se u jednu zoru, zoru koja je pre više od stotinu godina odlučila da li će srpski narod postojati ili ne. Te zore desilo se uskrsnuće o kojem priča Slobodan Jovanović. A da bismo razumeli veličinu tog dana, moramo se vratiti na put koji mu je prethodio, put koji je po patnji i žrtvi bez premca u istoriji Evrope.

- Krajem 1915. Srbija, pritisnuta udruženim snagama Nemačke, Austrougarske i Bugarske, doživela ono što niko pre nje nije doživeo u tolikoj meri: pokušaj potpunog brisanja jednog naroda sa lica zemlje. Ono što je usledilo mi nazivamo albanskom Golgotom, i ta reč, Golgota, nije nikakva metafora. Vojska i narod, starci i deca, ministri i seljaci, kretali su se preko ledenog albanskog kamenja, kroz sneg do pasa, bez hrane, bez lekova, gonjeni samo jednom mišlju: da ostanu živi, ali i da ostanu slobodni, i da ostanu Srbi. Hiljade je ostalo zauvek na tom putu, pod snegom Prokletija, u vodama Drima i Jadrana. Oni koji su preživeli, nisu preživeli zato da bi se odmorili.

Predah na Krfu, pa reorganizacija, pa poslednja bitka za opstanak naroda: Solunski front.|

Dve duge, nemilosrdne godine srpski vojnik je držao rovovski položaj, rame uz rame sa francuskim, britanskim, grčkim i italijanskim saveznicima, ne odstupajući, ne predajući se, i čekajući svoj čas. I taj čas je došao, 15. septembra 1918. godine.

Tog jutra, u zoru, srpska artiljerija je otvorila vatru kakva se pamti vekovima. Pod vođstvom vojvode Živojina Mišića, srpska vojska je napadala na najtežem terenu, na Kajmakčalanu i Dobrom polju, tamo gde je neprijatelj verovao da je proboj nemoguć. Uz njihova srca, hrabra srca srpskih vitezova, proboj je bio moguć. Srpska pešadija, gonjena nečim što ne može u potpunosti da se opiše vojnom tehnologijom: željom da se vrati kući, željom da se donese sloboda porodicama koje strepe, željom da se dokaže da mali narod može da bude veći od svoje veličine. Probila je bugarsko-nemačku odbranu na frontu širokom desetak kilometara, i to istog dana.

- Ono što je usledilo ušlo je u udžbenike vojne istorije celog sveta, kao primer brzine i odlučnosti kakva se retko viđa. Srpska vojska je napredovala zapanjujućom brzinom, presecajući neprijateljske snage na pola, rasturajući čitav jedan front koji je dve godine izgledao neprobojan.

- Već 1. novembra srpska vojska, ona ista vojska koja je umirala u albanskom snegu, slavno je ušla u oslobođeni Beograd.

- Sestre i braćo, ne slavimo mi danas samo vojnu pobedu, mi slavimo biološki opstanak našeg naroda. Naša generacija potrudila se da taj njihov zavet postane zakon. Upravo zato, u avgustu 2020. godine je rođena ta ideja koja je ovom sećanju dala novo institucionalno telo.

- Republika Srbija i Srpska dogovorile su se da imaju nešto što je preko potrebno: zajednički dan, obeležen na isti način, sa istim ponosom, i u Srbiji i u Srpskoj. Iz preke potrebe naroda rođen je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Ovaj praznik ima svoje mesto u zvaničnim državnim kalendarima obe naše republike. 

 

 

Emitovan kratak film

Na samom početku emitovan je kratak film sa podsećanjem na Solunski front i njegov proboj te herojski put srpske vojske.

Foto: Nemanja IvšIć

 

Vučićeva objava na Instagramu

 

 

Intonirana himna Srbije

Na početku svečanosti intonirana je himna Srbije "Bože pravde".

Prve fotografije

 

 

Šta obeležavamo?

Srbija i Republika Srpska obeležavaju Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u znak sećanja na 15. septembar 1918. godine, kada je srpska vojska probila Solunski front, što je dovelo do raspada saveza Centralnih sila i okončanja Prvog svetskog rata.

Centralna svečanost povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, datuma koji zajedno obežavaju Srbija i Republika Srpska, održana je sinoć u Sportskoj dvorani "Borik" u Banjaluci, u organizaciji vlada RS i Srbije.

Delegaciju Srbije u Banjaluci predvodio je predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut. Svečanosti su prisustvovali patrijarh srpski Porfirije, premijer Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut, predsednik Srpske Siniša Karan, premijer RS Savo Minić, predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik SNSD Milorad Dodik.

Prisutni su i ministri u vladama Republike Srpske i Srbije, predstavnici Srpske u zajedničkim institucijama, narodni poslanici, kao i nekoliko hiljada građana.

 

BONUS VIDEO