Otvoreno pismo Mihaila Janjića: Pitanje koje odjekuje dva milenijuma, a danas ponovo dobija na težini

Analitičar Mihailo Janjić, u otvorenom pismu ukazuje na progon političkih neistomišljenika, gušenje drugačijeg mišljenja i sve izraženiju netrpeljivost u društvu, pozivajući na pravdu, toleranciju i odgovornost.

"Savle, Savle, zašto me goniš?" - pitanje koje već dva milenijuma odjekuje kao simbol stradanja i nepravde. Danas, gotovo dve hiljade godina kasnije, ono ponovo dobija svoju težinu i aktuelnost u našem društvu.

"Paradoksalno, u vremenu u kojem se gotovo svi zaklinju u demokratiju, slobodu i pravo svakog čoveka da misli drugačije, svedočimo svojevrsnoj golgoti ljudi koji su, kako ocenjujem, izloženi progonu zbog svojih uverenja, političkih stavova i prava da slobodno govore", piše analitičar Janjić.

Mihailo Janjić navodi da je još jedan izborni ciklus u našoj državi je završen.

"Voljom naroda dobijena je nova vlast, vlast koja, kao i svaka zemaljska, postoji s Božjim dopuštenjem, ali koja nikada ne sme sebe da postavi iznad Boga, načela pravde i moralnih zakona. Jer svaka vlast jeste od Boga, ali mandat dobijen od naroda nije dozvola za teror, a izborna pobeda nije pravo na ponižavanje i progon političkih neistomišljenika", poručuje Janjić i nastavlja:

Foto: Nevena Mihajlovic

"Na krilima "revolucionarnog" zanosa, uz obećanja o slobodi, pravdi i novom početku, na političku scenu stupila je vlast koja je, postupcima i porukama koje su obeležile njene prve dane, pokazala, kako smatram, očiglednu sklonost ka linču svih koji ne dele njena uverenja. Pričama o prevazilaženju društvenih podela dopisuje se epilog osvete, toleranciju je zamenila netrpeljivost, a slobodu guši strah. Naravno, svaku smenu vlasti prate neizvesnost, sumnja i bojazan, uvek i svuda".

Ipak, ovih dana u Srbiji svedočimo nečemu što nije uobičajeno za smenu vlasti. Nije reč samo o pojavljivanju rulje i vaninstitucionalnom nasilju. Reč je o višku strasti i naslađivanju u izazivanju teskobe i straha.

"Zapravo, ni ovaj višak sam po sebi nije tako redak u političkom životu, pa ni u demokratskom političkom životu. Ono što jeste neobično jeste cinizam kojim se takvo ponašanje opravdava. Ovde se ne radi o tome da se iza lepih reči o vladavini prava i jednakosti pomalja ružna glava tiranije većine. Ne, ovde se slobodom govora naziva zabranjivanje medija, a demokratijom prezrenje drugačijeg mišljenja. Ovo je jedno malo i možda za svet nebitno, ali za nas poražavajuće ostvarenje Orvelove sive vizije. I upravo tu biblijska priča o Savlu dobija savremeno ruho", ističe analitičar Janjić.

Foto: Privatna arhiva

"Savle iz Tarsa nije bio tek čovek koji se nije slagao sa prvim hrišćanima. On ih je progonio, hapsio, odvodio u tamnice i odobravao njihovo stradanje. Bio je toliko obuzet svojim uverenjima da je u progonu drugih video sopstvenu pravednost. A onda se, na putu za Damask, suočio sa pitanjem koje je nadživelo vekove: "Zašto me goniš?" I zato se danas, umesto jednog, pred savremenim Savlom otvara čitav niz pitanja na koja bi morao da odgovori pred narodom i u ime vrednosti u koje se zaklinje: Zašto, brate, ne dozvoljavaš da se čuje i drugačiji glas? Zašto ne trpiš tuđe mišljenje? Zašto ljude zbog izgovorene reči odvodiš u tamnice, a nevine porodice ostavljaš u strahu i neizvesnosti? Zašto blatiš slavsku trpezu? Zašto svetitelja i pokrovitelja, vladiku Nikolaja Žičkog, porediš sa ustaškim zločincima? Zašto udaraš na sopstvenog pastira, na svoju Crkvu i na duhovne temelje naroda kojem pripadaš?", piše Janjić i dodaje:

"Zašto, brate, sa strašću i uživanjem oduzimaš mir? Zašto od različitosti praviš neprijateljstvo, od neslaganja razlog za podozrenje, a od političke moći sredstvo za tlačenje? Zašto udaraš na brata svoga, na bližnjega svoga, zaboravljajući da je i on čovek, da ima porodicu, dostojanstvo i pravo na sopstveni stav? Zašto toliko mržnje? Zašto toliko netrpeljivosti? Zašto progon, pretnje i nasilje? Zar je moguće da su obećanja o slobodi i pravdi završila u pokušaju da se ućutka svako ko misli drugačije? Zašto?"

Analitičar navodi da progon nije nepoznanica srpskom narodu.

Foto: Privatna arhiva

"Kroz svoju dugu i stradalnu istoriju naučili smo šta znače tamnice, zabrane, poniženja i pokušaji da nam se otmu ime, vera, jezik i pravo na sopstveno postojanje. Trpeli smo osmansku vlast i vekove ropstva, austrougarsku okupaciju, nacistički teror i komunistički progon. Naša istorija ispisana je stradanjem, ali i nepokolebljivom verom da posle svake golgote dolazi vaskrsenje i da posle svakog pokušaja da budemo slomljeni sledi novo uzdizanje. Kroz vekove smo imali svoje Savle. Imali smo one koji su nas gonili sa strane, one koji su nam sudili u ime tuđih ideologija, one koji su pokušavali da nas preoblikuju, ućutkaju i odvoje od sopstvenih korena", ističe on i nastavlja:

"Ali postoji nešto što ovaj trenutak čini posebno bolnim. Ovoga puta, Savle nije došao od tuđinaca, nije stigao sa okupatorskom vojskom, niti je progovorio jezikom strane vlasti. Ovoga puta, Savle govori našim jezikom, nosi naše ime i dolazi iz našeg roda. I upravo zato ovaj progon boli drugačije. Jer najteže rane nisu uvek one koje nam nanesu neprijatelji, već one koje nam nanesu najbliži, oni koje smatramo svojima".

Ipak, vaskrsavao je ovaj narod onda kada su mnogi verovali da je poražen, obnavljao svoje srušene svetinje, podizao iznova svoje spaljene domove i čuvao svoje ime svaki put kada su pokušavali da mu ga oduzmu.

"Nijedna imperija, nijedna ideologija i nijedna vlast nisu uspele da izbrišu ono što je od postanka stvarano u njegovom nacionalnom i duhovnom biću.Zato ni danas ne smemo da zaboravimo da političke pobede prolaze, mandati ističu, funkcije prestaju, a iza svega ostaju čovek i ono što je učinio drugom čoveku. Ostaju savest, odgovornost i pitanje koje nikada ne zastareva: Šta si učinio bratu svome? Jer, Savle, možda si danas moćan, možda odlučuješ o tuđim sudbinama, možda misliš da si na putu preke pravde. Ali ne zaboravi da nijedna zemaljska moć nije večna i da se pred istinom jednoga dana svako od nas nađe sam. I na kraju, ostaje samo jedno pitanje, isto ono koje odjekuje već dva milenijuma: "Savle, Savle, zašto me goniš?", zaključio je Janjić.

Autor: Mihailo Janjić, analitičar

BONUS VIDEO