LAZANSKI: BITKA ZA BOSNU I MAKEDONIJU JE BITKA ZA BALKAN IZMEĐU SAD I RUSIJE!

Nazovimo stvari pravim imenom, mešanje zapadnih ambasada u Sarajevu u izborni proces u BiH, stampedo zapadnih političara u Skoplju pred referendum, da bi objasnili Makedoncima „šta je za njih najbolje”, samo su nastavak višegodišnje „bitke za Balkan” između SAD i Rusije, iako pošteno govoreći Rusija u toj borbi skoro da i ne učestvuje. Osim, naravno, što je Vladimir Putin pozvao Aleksandra Vučića i Milorada Dodika da dođu ovih dana na sastanak u Moskvu, piše Miroslav Lazanski, čiju kolumnu za Politika.rs prenosimo u celosti:

 

Nazovimo stvari pravim imenom, mešanje zapadnih ambasada u Sarajevu u izborni proces u BiH, stampedo zapadnih političara u Skoplju pred referendum, da bi objasnili Makedoncima „šta je za njih najbolje”, samo su nastavak višegodišnje „bitke za Balkan” između SAD i Rusije, iako pošteno govoreći Rusija u toj borbi skoro da i ne učestvuje. Osim, naravno, što je Vladimir Putin pozvao Aleksandra Vučića i Milorada Dodika da dođu ovih dana na sastanak u Moskvu.

Pri čemu niko nije branio Donaldu Trampu da i on pozove Vučića i Dodika na sastanak u Vašingtonu. Baš me čudi da niko u Beloj kući nije došao na tu ideju, Vučić i Dodik lepo bi otišli u Vašington, mogli bi tamo da ostanu barem dan duže nego u Moskvi i priča o nekakvom ruskom malignom uticaju na Balkanu pokazala bi se još jednom kao glupost. 

Ali ne, fantazmagorija o ruskom malignom uticaju na Balkanu samo je nastavak politike pokušaja totalnog opkoljavanja Rusije i stvaranja sanitarnog kordona oko nje. Pošto niko ne može da me ubedi kako je političarima iz EU i SAD stalo do boljeg života naroda na balkanski prostorima, do ljudskih prava i demokratije. Da im je stalo ne bi EU svojevremeno, dok neke jugorepublike još nisu bile ušle u EU, finansirala izgradnju graničnih prelaza upravo između bivših jugorepublika. Pa sada, kada vidim ljude kako na granici izlaze iz autobusa i u koloni po jedan skrušeno prilaze pasoškim šalterima, onda se upitam: gde nestade ponos naših građana. Jer, ta ista EU je granice između svojih članica srušila.

Dakle, ako je altruizam ideja vodilja u ponašanju EU i SAD prema Balkanu zašto EU ne ponudi i Rusiji  sporazum o stabilizaciji i pridruživanju? Da i ruski narod živi bolje. Ili, zašto NATO u svom pohodu na istok ne ponudi članstvo u savezu i Rusiji? Može li mi neko objasniti zašto NATO i posle završetka hladnog rata i propasti Varšavskog ugovora i Sovjetskog Saveza nikada nije ponudio Rusiji članstvo u NATO-u? Pa da zajedno sa Rusijom u NATO uđe i Srbija.

Ali ne, to se Moskvi ne nudi, jer Rusija je krajnji cilj i  meta širenja NATO-a na istok. S druge strane, koliko je to demokratski da nekoga, pod pretnjom sankcija, praktično na silu zovete u svoj klub, koji je eto oličenje demokratije i ravnopravnosti? Ili mu menjate ime? I zašto i danas, u eri borbe protiv svetskog terorizma, 80 odsto vojnih vežbi NATO-a na godišnjem nivou, predstavljaju manevri oklopno-mehanizovanih snaga i desantne operacije mornaričke pešadije i padobranaca? Protiv koga vežbaju te snage? Protiv talibana? Ako su nekadašnje NATO vežbe tipa „Rifordžer” premeštene sa obala Holandije, Belgije i Francuske na obale baltičkih država onda se zna za koga se spremaju te jedinice. I sve zemlje koje uđu u NATO moraju da budu svesne da su od tog trenutka potpuno legitimne mete ruskih oružanih snaga.

Ili, kako to da se priča o američkom protivraketnom štitu u Rumuniji skoro više i ne spominje. Pošto su Vašington i Brisel godinama tvrdili da je taj protivraketni štit namenjen odbrani od severnokorejskih i iranskih raketa sa nuklearnim bojevim glavama, dok je Moskva od prvog časa upozoravala da je reč o delu ofanzivnog raketnog potencijala SAD blizu ruskih granica. 

Da li su SAD sada odustale od baze u Rumuniji sa antiraketnim štitom? Naravno da nisu, samo su Ameri odustali od sporazuma s Iranom oko nuklearnog programa Teherana. Ali EU nije odustala od sporazuma s Iranom, ali ta ista EU ćuti o instaliranju antiraketnog američkog štita u Poljskoj i u Rumuniji. Gde je tu samostalna spoljna politika EU? Nema je gospodo, EU je još uvek sluga SAD.

Možda treba pitati Rumune protiv koga je sada taj štit na njihovoj teritoriji. Protiv Irana više nije, a Severna Koreja je daleko. Biće ipak da je sada aktuelno Pridnjestrovlje. To je deo Moldavije gde je većinsko stanovništvo rusko, ima tu i ruske vojske, a Bukurešt očito želi da priključi Moldaviju Rumuniji.

Umesto velike Srbije imaćemo uskoro veliku Rumuniju. Ako, tako i treba, oni su naši prijatelji i još nisu priznali Kosovo. Svako ko nije priznao Kosovo automatski je naš prijatelj, onaj ko je priznao Kosovo automatski nam nije prijatelj. Osim ako nema puno para, ili ako je velika ili srednja sila, ili ako je bivša jugorepublika. Pa nećemo se valjda inatiti sa bivšom braćom.     

Dakle, Balkan je za EU samo jedno novo veliko tržište i mogućnost da se još više, NATO, geografski priđe Moskvi. Na Balkanu Zapad ne želi nekakvu „sivu zonu”, jer Zapad želi sve dividende raspada velike Jugoslavije. Zato su Zapadu sada važne i BiH i Makedonija, Crna Gora je već „usisana”, no Srbija je najveći i najslađi zalogaj. Zapravo, na Balkanu nije reč o geopolitičkom sukobu Rusije i SAD, radi se o istorijskom i tradicionalnom otporu nekih naroda da im se oduzme pravo na samostalno odlučivanje o svojoj sudbini. Jer, kada pristanete da o vama odlučuju samo „veliki”, to je put bez povratka...

Pišući u „Gardijanu” u jesen 2004. novinar Džonatan Stil je taksativno naveo ko je sve učestvovao u naporima da Janukovič izgubi, a Juščenko dobije izbore u Ukrajini: Američka nacionalna fondacija za demokratiju, USAID, „Fridom haus”, Karnegi fondacija, Institut za otvoreno društvo Džordža Sorosa, zapadne ambasade u Kijevu.

Umesto Ukrajina stavite sada samo BiH, umestio Kijeva stavite Sarajevo i imate sliku mešanja Zapada u izbore u BiH...