KULTURA JE ŽENSKOG RODA! Gojković: Ravnopravnost žena je danas moguća i dostižna!

Ministarka kulture i informisanja Srbije Maja Gojković istakla je danas, otvaranju konferencije "Kultura je ženskog roda" koja se danas održava onlajn povodom 8. marta - Dana žena, da je ravnopravnost žena danas veoma moguća i dostižna, a ne samo zamišljeni ideal, kao ranije

Onlajn tribinu organizuje izdavačka kompanija Color Media Communications i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, a predavanja se mogu pratiti na samom sajtu te kompanije i na njenom YouTube kanalu.

Uvodna izlaganja podnele su još i Dragana Milošević, vojvođanska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, i Milana Rikanović, šefica Kancelarije UN Women u Srbiji.

Gojkovićeva je najpre čestitala svim ženama u Srbiji i celom regionu ovaj međunarodni praznik i najavila da će na sva tri panela danas govoriti isključivo žene iz mnogih institucija i ustanova kulture, iz svih sfera umetnosti, od likovne scene, preko književnosti, filma do pozorišta i muzike.

Podsetila je da je ostvaren napredak u zastupljenosti žena u kulturu na rukovodećim mestima, ali da postoje bolne teme, kao što je nasilje nad ženama ili posebno seksualno zlostavljanje, te da je važno da se nastavi borba protiv predrasuda, stereotipa, kao i rad na potpunom suzbijanju rodne diskriminacije.

Ministarka kulture i informisanja je uz to istakla da je cilj Konferencije, koja je okupila žene iz svih oblasti kulture u Srbiji, da učini vidljivijim žene u kulturi, pokaže da su one prisutne i da oblikuju savremene kulturne izraze i doprinose bogatstvu kulturnih sadržaja.

"Žene čine veliki deo zaposlenih u institucijama kulture, u značajnom broju nalaze se na rukovodećim pozicijama, a sve ih je više i u upravnim i nadzornim odborima. Istraživanja pokazuju da najveći procenat žena radi u bibliotekama, a najmanji u pozorištima. I na rukovodećim pozicijama u ustanovama kulture i dalje je manje žena, ali ta razlika nije velika", precizirala je ministarka.

Gojkovićeva je napomenula da su žene najčešće direktori u bibliotekama i galerijama i da joj je posebno zadovoljstvo što su se poslednjim imenovanjima, žene našle na čelu Muzeja savremene umetnosti, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i u upravnim i nadzornim odborima više ustanova.

Ona je ukazala da istraživanja sprovedena u javnim ustanovama kulture pokazuju da se žene u kulturi osećaju ravnopravno sa muškarcima, kao i da je njihov položaj bolji od onog koje imaju žene koje rade u dominantno "muškim“ oblastima, i da u kulturi nema rodne diskriminacije.

"Nešto drugačija situacija je u pozorištima, gde glumice smatraju da su diskriminisane i literaturom koja se obrađuje i manjim brojem ženskih uloga, kao i po osnovu godina", izdvojila je rezultat istraživanja Gojkovićeva.

Ukazala je na to da se žene u kulturi prilikom napredovanja suočavaju sa svim preprekama prisutnim svugde u svetu, a tiču se odluke o rađanju dece i ulogama koje žena ima u porodici i domaćinstvu.

Opterećene tim "dvostrukim ulogama", žene neretko idu linijom manjeg otpora i odustaju od daljeg napredovanja.

Gojkovićeva je izdvojila slavne umetnice - Milicu Stojadinović Srpkinju, Nadeždu Petrović, Milenu Pavlović Barili, Mariju Magu Magazinović, Isidoru Sekulić, kao samo neke od mnogih velikih žena srpske kulture kojima Srbija može slobodno da se ponosi.

"One su svojim delom ne samo ostavile ogroman pečat u našoj kulturi već i pomerale granice svog vremena i promovisale emancipaciju žena. Nastojanjima da pokažu da kultura nije rezervisana samo za takozvani ''jači pol'', dale su više nego dobar primer generacijama umetnica koje su dolazile posle njih", podvukla je ministarka kulture.

Istakla je i tu važnu činjenicu da je važno pomenuti i da su žene većinski deo publike kulturnih dešavanja.

"To je najviše izraženo u posetama pozorišnim programima i muzejima, gde žene čine više od 60 odsto publike, nežniji pol češće čita i posećuje biblioteke, i tako je tipičan konzument književnosti - mlada, visokoobrazovana žena, stanovnica gradskog područja", precizirala je Gojkovićeva.

Ipak, od povratka višestranačkog sistema u Srbiju 1990. godine, samo dve žene su bile na čelu Ministarstva kulture, Nada Popović Perišić i sada ona sama.

Gojkovićeva se osvrnula i na bolne teme, kao što je nasilje nad ženama i posebno seksualno zlostavljanje, što potvrđuju nedavne ispovesti glumica Milene Radulović, Ive Ilinčić i njihovih koleginica, kojima je prethodila teška ispovest Danijele Štajnfeld.

"Njihovi primeri potvrđuju globalni trend da su žene iz sveta kinematografije neretko žrtve seksualnog nasilja", rekla je Gojkovićeva i kao primer navela američkog filmskog producenta Harvija Vajnstajna koji je pokrenuo talas ispovesti o seksualnom uznemiravanju i napadima holivudskih moćnika i drugih uticajnih ljudi, pri čemu mu je karijera usled toga i uništena.

"Zato je važno da ovo ne bude ''tabu tema'' o kojoj se ćuti i šapuće, već glasno govori, kako bi ohrabrili sve žrtve da prijave nasilnike, jer je ono često praćeno manipulacijama, stvaranjem osećaja nesigurnosti, bezizlaznosti, stida i straha", zaključila je Gojkovićeva.

Dragana Milošević je pohvalila Maju Gojković što je na čelu Ministarstva kulture, a onda i otkrila da se takođe žene nalaze na rukovodećim pozicijama Kulturnog centra Vojvodine, Muzeja Vojvodine, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i drugih ustanova te pokrajine.

Moderatorka maratonskog onlajn događaja Vanja Kovačev je u daljem programu predstavila tri panela, diskusije na veoma zanimljive teme, sa istaknutim sagovornicama, o položaju, značaju i ulogama žena u procesima u kulturi.

Na panelu "Ženske teme i univerzalne dileme” učestvuju: likovna umetnica princeza Danica Karađorđević, istoričarka i viši kustos Muzeja Vojvodine Čarna Milinković, istoričarka umetnosti i viši kustos Muzeja grada Beograda Nataša Popovska, grafičarka Jelena Sredanović, arheolog Sanja Crnobrnja Krasić, Jelena Milašinović kao PR menadžer Beogradske filharomije i rediteljka Sonja Petrović.

"Žena za kormilom broda" je naziv drugog panela na kojem će govoriti direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković, upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski, direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov, direktorka Centra za kulturu i biblioteke opštine Knić Marija Kostić, direktorka Narodnog muzeja "Toplice" Ljiljana Krasić i direktorka Narodnog muzeja Užice Slavica Stefanović.

Na poslednjem panelu, "Širom zatvorenih očiju", učestvuju pesnikinja Maja Herman Sekulić, dramski pisac Biljana Srbljanović, operska pevačica Srspskog narodnog pozorišta Nataša Tasić Knežević, pozorišni i filmski producent Milena Garfield Trobožić i slikarka Biljana Cincarević.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.