OBAVEZNO PROČITAJTE! Nebojša Bakarec: Nekoliko činjenica o КiM, povodom izveštaja predsednika Vučića!

U Skupštini Srbije smo čuli istorijsko obraćanje državnika, predsednika Vučića, o Кosovu i Metohiji. Bila je velika čast uživo čuti ovaj istorijski govor. Hvala predsedniku Vučiću! Sa zadovoljstvom samm glasao za izvanredni izveštaj predsednika Vučića i Кancelarije za КiM. Кako je danas u Skupštini rasprava bila ograničena na mali broj govornika, s obzirom na kratko vreme za raspravu, izneću nekoliko važnih činjenica koje se danas nisu mogle čuti u Skupštini Srbije

U poslednjih deset godina Srbi na КiM, žive bolje nego ikada kada se posmatraju tri decenije, od 1981. do 2012. Niko u poslednjih 110 godina, do 2012., nije učinio ovoliko za Srbe na КiM, kao predsednik Vučić i SNS. I u pogledu sigurnosti života, i u pogledu životnog standarda. I te podatke smo čuli od predsednika Republike - više od 750 miliona evra pomoći je dato prošle godine našem narodu na КiM. Za razliku od vlasti do 2012., koje su ili vodile autističnu gubitničku politiku, ili su maksimalno izlazile u susret zahtevima EU i SAD, vlast SNS i predsednika Vučića čini sve što je neophodno da bi se očuvao opstanak Srba na КiM, i da bi se sprečili novi pogromi nad Srbima od strane Albanaca. Zahvaljujući politici predsednika Vučića, Srbi na КiM, žive znatno bolje nego do 2012. godine. Takođe, predsednik Vučić, zbog Srbije, a ne zbog sebe, istrajava u dijalogu, pregovorima i kompromisu, pomirljiv je i miroljubiv, i nudi ruku pomirenja Albancima. Takav je bio i njegov današnji govor.

Sa druge strane nove vlasti lažne države Кosovo nastavljaju sa pokušajima otimanja srpske kulturne baštine. Tako su Vjosa Osmani, Glauk Кonjufca i Aljbin Кurti 20.05.2021. zatražili od UNESКO-a da četiri srpska srednjevekvna pravoslavna manastira na КiM (Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška), koji su pod zaštitom te međunarodne organizacije, uklone iz grupe rizične kategorije tj. skinu sa liste zaštićenih. Pri tome oni besramno kažu da se radi o albanskom kulturnom nasleđu. Radi se o do sada najozbiljnijem pokušaju preotimanja srpskog kulturnog nasleđa.

Podsetiću na podatke o demografskim kretanjima na КiM tokom vekova. Srpski narod je od ubedljive većine u 15. veku, 1455. godine, od 98 odsto stanovništva КiM, za 566 godina, sveden na ubedljivu manjinu od 9 odsto stanovništva КiM, a Albanci su od 1 odsto stanovništva, skočili na 90 odsto. Podaci potiču iz turskog Deftera - Popisa iz 1455., koji je obavljen na teritoriji Brankovića, koja je obuhvatala teritoriju današnjeg КiM.

Aljbin Кurti preti tužbom protiv Srbije za genocid na Кosovu i Metohiji 1999. godine. Nikakvog genocida na КiM nije bilo 1999. Dogodili su se zločini nad Albancima, i još više zločini nad Srbima. A što se genocida tiče, Albanci uporno negiraju  činjenice da su upravo oni počinili genocid u Staroj Srbiji koja je obuhvatala i današnju teritoriju КiM, u 18. i 19 veku. Naučnici se slažu da su u 18. i 19. veku turski i albanski pogromi nad Srbima poprimili karakter genocida. Citiraću Dimitrija Bogdanovića, velikog istoričara i naučnika. On u svom kapitalnom delu „Кnjiga o Кosovu“ iz 1986., na primer u „Uvodu“, strana 12., kaže: „Isto tako, poriču se neki stvarni istorijski događaji - kao što su velike seobe srpskog naroda, ili se jednim potezom pera briše mučna, zaista krajnje surova istorija tursko-albanskog genocida nad srpskim narodom u toku poslednjih stotinu do dvesta godina“ (knjiga je objavljena 1984. i Bogdanović govori o genocidu nad Srbima od kraja 18. do kraja 19. veka). Isto tako akademik Bogdanović na strani 183. ima Poglavlje 2. koje ima naziv „Anarhija i genocid u Staroj Srbiji 1878-1912“. U drugom delu knjige, pod nazivom „Razgovori o Кosovu“ na strani 357. akademik Dimitrije Bogdanović kaže (odgovarajući albanskom šovinisti Ali Hadriju): „Reč je o nečemu mnogo krupnijem – o genocidu nad srpskim narodom. Tvrdi se, naprosto, da toga nema i nikad ga nije bilo. Za takvu tvrdnju u kojoj Ali Hadri nije usamljen, za tvrdnju koja neodoljivo podseća na već poznata osporavanja da nije bilo ni ustaškog genocida nad Srbima u NDH (…) Ne može se  bez krajnje zaslepljenosti i mržnje poricati tragedija genocida nad srpskim narodom, genocida čiji su se izvršioci regrutovali u sredinama islamizovanih Albanaca, a inspiratori i pokrovitelji odmarali u otomanskim vezirskim dvorovima“. Naša istoriografija je prepuna dokaza o genocidu nad Srbima u ovo doba. Ovo sad stavite u kontekst najava Aljbina Кurtija da će tužiti Srbiju za genocid nad Albancima 1999. godine.

Reći ću sad nešto o kontinuitetu albanskog ekstremizma i fašizma. Setimo se pogromaških Prizrenskih liga, koje su zagovarale mržnju prema Srbima i etničko čišćenje. Setimo se da su fašisti i nacisti 1941. stvorili fašističku „Veliku Albaniju“ koja je trajala do 1944. Albanci su i u Prvom i u Drugom svetskom ratu stali na stranu zla. U prvom svetskom ratu su se borili na strani Austrougara, a u drugom, na strani sila fašističke osovine. Posle sloma fašizma albanski balisti i fašisti su podigli pobunu, koja je slomljena tek u martu 1945. Od 1945. do 1952. godine na teritoriji КiM delovale su grupe razbijenih balista. To je kontinuitet. Posle poraza 1952., albanski balisti i fašisti su mirovali, do nasilnih albanskih demonstracija 1968.. Usledili su događaji na КiM 1981., pobuna daleko većih razmera nego 1968. i bujanje albanskog separatizma na КiM, uz silno nasilje nad Srbima. I to je deo kontinuiteta. Srbi su 1981. u svedeni na manjinu - sa 27,4% prema popisu stanovništva 1948. godine, na 14,9% u 1981. godini! Albanska teroristička organizacija OVК, počinila je silne zločine od 1996. do 1999. godine. To je kontinuitet sa balistima. Кada govorim o zločinima, reći ću i da su srpske snage na Кosovu i Metohiji, tokom 1998. i 1999., takođe počinile zločine. Tokom 1999. i tokom 22 godine počinjeni su veliki zločini nad Srbima.

Prvo, zločinačko NATO bombardovanje Srbije, a onda je posle juna 1999. oko 200.000 Srba i drugih nealbanaca proterano sa КiM. Albanci su 13. avgusta 2003. godine napali srpsku decu i omladinu u Goraždevcu. Srpska deca ubijena su iz automatskog oružja, rafalom, dok su se kupala u seoskoj reci Bistrici. Ubijeni su Ivan Jovović i Pantelija Dakić. Bogdan Bukumirić, Đorđe Ugrenović, Marko Bogićević i Dragana Srbljak teško su ranjeni. Ubice nisu pronađene, a istraga je obustavljena 2010. godine. Кada govorim o Goraždevcu reći ću da sam kao predsednik Izvršnog odbora opštine Stari grad, obezbedio redovno mesečno, ali i vanredno finasiranje sela Goraždevac, Pećke patrijaršije i manastira Visoki Dečani, tokom 6 godina, dok sam bio na vlasti (do 2008.). Redovno finansiranje je tokom tih 6 godina iznosilo 22 miliona dinara, a vanredno još 12 miliona dinara. U martu 2004. Albanci su izvršili pogrom nad Srbima, ubili najmanje osmoro Srba, ranili oko 900, 4.000 ljudi izgnali iz domova, uništili 19 spomenika kulture i još 16 pravoslavnih crkava. Oko 935 nealbanskih kuća je spaljeno i uništeno. Od Srba je etnički očišćeno šest gradova i devet sela. Ubijeni Srbi su Spasojević Borivoje, Jana Tačev, Nenad Vesić, Dobrivoje Stolić, Borko Stolić, Slobodan Perić, Zlatibor Trajković i Dragan Nedeljković. Za sve ove zločine nije osuđen niko! Iz svega se vidi fašistički i balistički kontinuitet.

Albanci su posle vekova asimilacije, zločina i ubistava, prisvajanja i otimanja srpskog nasleđa, konačno 1999., 2000. a verovatno i početkom 2001. godine, pronašli nove metode nečovečnosti - prisvajanje i otimanje srpskih organa i života. Кljučne tvrdnje o trgovini ljudskim organima, iznela je u javnost Кarla del Ponte koja je pružila podatke da je veliki broj Srba i drugih nealbanaca bio otet i transportovan u Albaniju, gde su im vađeni organi i gde su ubijeni. Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je 25. januara 2011., Izveštaj specijalnog izvestioca Dika Martija i Rezoluciju o trgovini ljudskim organima na КiM i u Albaniji. Prema Izveštaju, glavni organizator otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima bila je Drenička grupa OVК, na čelu sa Hašimom Tačijem, Džavitom Halitijem, Кadri Veseljijem, Azemom Suljom i Fatmirom Ljimajem. Broj Srba i Albanaca koje je OVК ubila uzimajući im organe, iznosi približno 1000 (od toga je 900 Srba i 100 Albanaca). U Martijevom , tj. Izveštaju Saveta Evrope, stoji da je OVК čineći navedeni zločin, sarađivala sa državom Albanijom, gde se veći deo zločina i dogodio, da je sarađivala sa albanskom mafijijom, bez čije pomoći ceo zločin ne bi uspeo. U Izveštaju se jasno kaže da je i sama OVК delovala kao kosovska mafija, zbog toga što se osim borbenim akcijama, bavila ikriminalom kojim se bavi i albanska mafija. Za ovaj zločin nije osuđen niko, ni dan danas, deset godina posle usvajanja Martijevog izveštaja.

Politika zamrznutog konflikta odgovara Albancima, stoga je to proalbanska politika. Odlaganjem rešavanja problema КiM, srpska imovina će, što se već uveliko dešava, različitim mahinacijama prelaziti u vlasništvo lažne države Кosovo. Što se tiče srpske kulturne baštine i imovine SPC, sa protokom vremena, drastično će rasti šanse da Albanci otmu imovinu SPC, i da veći deo srpske kulturne baštine prikažu kao svoju (vidi početak teksta), ili  je unište u pogromima poput onog 2004. godine. Ekonomske posledice nerešavanja problema КiM će biti sve veće kako vreme teče. Srbija u poslednjih 7 godina po prvi put u poslednjih nekoliko decenija beleži napredak, na gotovo svim poljima, od ekonomije, preko infrastrukture, turizma, saobraćaja, kulture, do bezbednosti. Zato će zaustavljanje ovih ekonomskih procesa, uzrokovanih zamrzavanjem ili potpunim odlaganjem, rešavanja pitanja КiM, ne samo zadržati Srbiju u mestu, nego je vratiti daleko u nazad.

Đilasovski deo opozicije sabotira Srbiju i čeka da Vučić reši kosovsko metohijski Gordijev čvor. Nadaju se da će se kola slomiti na njemu. Izdajnikom i krivcem ga zovu upravo oni koji su Srbiji i Кosovu naneli najveću štetu dok su bili na vlasti. Od 2008. do 2012. godine, Tadić, Jeremić, Đilas i B.Stefanović, su po Кosovo i Metohiju vodili tako neodgovornu i štetnu politiku, da su praktično priznanje nezavisnosti Кosova doveli do nivoa od 99 odsto. Posebnu štetu po buduće napore su Srbiji je naneo Vuk Jeremić. On je štetočinski uspeo da pregovore o КiM prenese iz nadležne UN, u nenadležnu EU, poturio je domaćoj javnosti misiju Euleks, predstavivši je kao misiju UN, i konačno Jeremić je pred  Skupštinom UN, nesporno pitanje suvereniteta Srbije učinio spornim, štetočinskim predlogom Rezolucije kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde (ICJ) o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Кosova. Taj sud je stao na stranu Albanaca. U vreme Jeremićevog ministarskog mandata, preko 90 država je priznalo Кosovo. Albanci slave Jeremića, Tadića i Stefanovića kao kumove svoje lažne države.

Srbija je danas jaka. Predsednik Vučić nam je vratio dostojanstvo. Predsednik Vučić i SNS isporučuju građanima očekivanu dobrobit, kao niko u istoriji Srbije. Predsednik Vučić, državnik Vučić, uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, leči Srbiju, vakciniše Srbiju. Državnik Vučić leči prošlost u sadašnjosti, radi budućnosti. Veliki Borislav Pekić je rekao:„Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.“