NEĆU DA SE IZVINJAVAM ONIMA KOJI SU UBIJALI STOTINE HILJADA SRBA! HOĆU DA ČUVAMO MIR, ALI NEĆU DA GAZIM PO UBIJENIM SRBIMA! Foto/Video

Centralni skup povodom 26. godišnjice progona i stradanja Srba u hrvatskoj akciji "Oluja" održava se u naselju Busije kod Beograda, u kojem danas uglavnom žive izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine

 

21.25 - Ceremonija je završena pesmom "Vostani Serbije"

21.05 - Obraćanje predsednika Vučića

"Hvala vam što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod i što nećemo da zaboravimo ono što su naši Krajišnici morali da prođu. Nečija jasna namera da Srba u Hrvatskoj više nema", rekao je Vučić na početku obraćanja. 

"Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Govorimo o našem identitetu, u koji su, zauvek, ugrađene kolone na traktorima, zbegovi, ubistva na Petrovačkoj cesti, i nečija jasna namera da Srba u Hrvatskoj više nema. Govorimo o onom identitetu, u koji su ugrađeni, večno, i Jasenovac, Jadovno, svaka jama, svaki malj i svaka kama koji su bili posledice iste te politike, istrebljenja Srba, nekih pedeset godina ranije.

I danas obeležavamo jedno od njenih rimovanja, ono u kojem se, posle pola veka, reč malj rimovala sa rečju metak, i reč kama, sa rečju bomba, i reč istrebljenje, sa rečju proterivanje. Obeležavamo rimovanje reči dr Puka, ustaškog ministra pravde, koji je u julu 1941. godine Srbima poručio: "Ili se uklonite milom iz naše domovine, ili ćemo vas iseliti silom", sa rečima dr Tuđmana, iz jula 1995. godine: "Srbe treba tako snažno udariti da praktično nestanu.

"Iseljeni su, prognani, oterani, da ne pričamo o masovnom pokrštavanju i fizičkom istrebljenu tokom Drugog svetskog rata. Republika Hrvatska ovaj datum naziva i proslavlja kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti. Pobede nad kim? Nad dobrim i skromnim ljudima, nad građanima Knina, Otočca, Gračaca, Korenice, Obrovca, Vojnića, Petrinje, Vrginmosta, Dvora, Plaškog i Slunja i nad čestitim domaćinima i zemljoradnicima u selima Like, Dalmacije, Banije i Korduna. Svakako nije ni ona na koju je mislio Nikola Tesla kome su ustaše ubile devedesetjednog člana porodice, od čega je njih 14 zaklano u Jasenovcu, a njegov spomenik u Gospiću raznet eksplozivom 1992. godine."

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih, objašnjava predsednik Srbije.

"Nikada nećemo zaboraviti nepregledne kolone traktora koje voze dečaci jedva izbegli metku, bombi ili kami. Ikone našeg sećanja i večni temelji našeg identiteta su majke koje privijaju svoje bebe, svoje srpske bebe na grudi i unezvereno se osvrću u strahu da horde progonitelja ponovo odnekud ne iskrsnu i dovrše svoj davno isplanirani krvavi posao. Žive su slike sirotinjskog pokućstva na traktorskim prikolicama i ikone krsnih slava ušuškane najlonima i ponjavama da se ne oštete u zbegu. Tako su, kao i uvek kroz istoriju, sa nama putovali Sveti Jovan i Sveti Nikola, Bogorodica i arhangeli, naši nebeski zaštitinici."

Vučić je podsetio na sramne presude Haškog tribunala kojim su oslobođeni Markač i Gotovina.

"Haški tribunal je 2011. godine proglasio hrvatske generale Ante Gotovinu i Mladena Markača krivim za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je predvodio Franjo Tuđman. Gotovina je osuđen na 24 godine zatvora a Markač na 18 godina za krivična dela progona, deportacije, pljačke, razaranja, ubistva, nečovečna dela i okrutno postupanje. Svega godinu dana kasnije, Žalbeno veće tribunala oslobodilo ih je svih optužbi. Toliko o međunarodnoj pravdi", rekao je Vučić.

"Mi nikada nećemo dobiti priznanje sveta za naše žrtve. Nikada niko neće zakukati i zaplakati za srpskom decom. Nikada nam neće reći da su Srbi stradali jer Srbi štrče i Srbi su nepokorni i nepokolebljivi. Dok sam predsednik Republike, neću da se izvinjavam onima koji su ubijali stotine Srba! Neću da se izvinjavam onima koji su ubijali desetine i stotine hiljada Srba, hoću da razgovaramo sa njima u miru, hoću da čuvam mir, ali neću da gazimo po ubijenim Srbima, neću da gazim po Krajišnicima! Istina je jedini temelj na kome se može graditi budućnost. Nažalost, svedoci smo udaljavanja od nepobitnih istina. Nikada više neće biti nove "Oluje". 

"Danas oplakujemo sve naše stradalnike onako kako je to u pesmi („Moja Otadžbina“) opevao veliki Aleksa Šantić:

Ne plačem samo s bolom svoga srca, rad zemlje ove uboge i gole, Mene sve rane moga roda bole, I moja duša s njim pati i grca.

I zato, danas, hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo."

Vučić o Ljubanu Jednaku 

"Drugačije, ni sebi, ni bilo kome drugom ne mogu da objasnim ono što se dogodilo Lubanu Jednaku, Srbinu iz Gline. Čoveku koji je, krajem jula, početkom avgusta 1941. godine, bio jedan od gotovo dve hiljade Srba naguranih u glinsku crkvu. Čoveku koji je bio učesnik, bolje reći, objekt, đavolskog cerimonijala tokom kojeg su, na svetom tlu, ustaše ljude najpre klale, a onda terale da pevaju. Čoveku koji je uspeo da legne među već zaklane, kako i sam ne bi bio zaklan, koji je ležao u krvi, preko kojeg su bacali zaklane, da bi on da sve njih, pa i njega, ubacili u kamione, i zatim, iz kamiona, u jamu. Jedini preživeli masakra u glinskoj crkvi, epskog u svojoj monstruoznosti, bestijalnosti i grozoti, posle rata je nastavio da živi u Glini, sve do avgusta 1995. godine, kada mu je jedan komšija rekao: "Bježi LJubane, tebi će kožu sa leđa da oderu, jer si živ ostao".

I Ljuban je ostavio dve kuće, sve što je imao, ušao u traktor i sa ženom i ćerkom postao deo ogromne kolone, u četiri reda, koja je gonjena ka Srbiji. Dve godine kasnije, u Srbiji, Ljuban Jednak je umro. I Srbija je to prećutala.I dan danas, sramota me je zbog toga. Sramota me je one Srbije, pune velikih reči, a koja jedno malo delo nije umela da uradi. Da kaže, sebi, i svetu, da je umro LJuban Jednak, svedok dva pogroma, dvostruka žrtva iste sumanute politike krvi i tla, i da tog junaka, tog tihog heroja, koji, ni posle svega, za mržnju nije znao, sahrani onako kako dolikuje, ljudski, uz sve počasti, a i to bi, verujte mi, bilo malo. Naš identitet je tada sahranjen sa njim, i to po ko zna koji put, našim besramnim zaboravom.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Nikada više, to ne sme da se ponovi. Nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom, nečim što nije bio samo sunovrat neke bolesne politike, nego sunovrat svake ljudskosti, posle kojeg nije ostala samo Hrvatska bez Srba, nego, ubeđen sam u to, i svaki normalan čovek u njoj, bez velikog dela svoje duše.

Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, ne samo prema Ljubanu kojeg dva puta nisu ubile ustaše, ali jeste naš zaborav, nego je zločin i prema nama samima, prema svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i prema njenoj budućnosti."

U zaboravu, ljudi žive pognuti, plašeći se i sebe i drugih. I tek kada počnu da pamte, mogu i da se usprave, mogu da se otvore, da razumeju, mogu da žive i sa sobom i sa drugima, bez zazora i sumnje.

Mogu i da oproste, samo ako pamte, pošto u zaboravu nema oproštaja, ni sebi, ni drugima. U njemu se, u mraku, krije osveta, potreba da se sve naplati i nastavi taj začarani krug u kojem smo toliko dugo živeli.

Zaborav nas jednom rečju, poništava, briše nas i iz istorije i iz sadašnjosti, oduzima nam pravo na svako sutra.

I Srbija, ova Srbija, koja je jasno rekla da više neće biti Oluja, ova Srbija, koja je posle svega ustala, Srbija koja je našla snagu da raste, da jača, bude poštovana, Srbija koja ponovo ima dostojanstvo - ta Srbija će, i to je moj zavet, ostati Srbija koja pamti.

I biće tu, da ispuni svoj dug prema Ljubanu, prema svakoj žrtvi, prema ljudima iz kolona, prema ubijenima, prognanima, i prema sopstvenom sećanju, prema svom identitetu.

Biće tu, za svoj narod, za njegov jezik, kulturu, veru, tradiciju, jer ne postoji narod koji na to nema pravo, i biće tu da svima, s ponosom pokaže i to svoje lice, lice Ljubana Jednaka, čisto i svetlo, lice bez trunke mržnje, lice koje više niko ne može da izbriše, jer smo mi, zahvaljujući njemu, izbrisali zaborav.

Moramo se boriti za mir. Video sam veliki broj kolevki u Busijama, veoma sam ponosan što su u Busijama hiljade i hiljade ljudi. Ponosnih Krajišnika. I Srbija, ova Srbija koja je jasno rekla i koja ima snage i pameti da jasno i nedvosmisleno potvrdi da više neće biti "Oluja". Da Srbija nema krajiško srce ne bi mogla da ustane. Naš zavet je da će ova Srbija ostati Srbija koma PAMTI - rekao je predsednik i dodao da će država uvek biti tu za svoj narod i da pokaže svoje najlepše lice, lice Ljubana Jednaka.

Vučić je rekao da u zaboravu ljudi žive pognutih glava, plašeći se i sebe i drugih.

"Tek kada počnu da pamte mogu i da se usprave, mogu da se otvore i da žive sa sobom i drugima bez sumnje i straha. Mogu i da oproste, i možemo i moramo da oprostimo, ali to možemo samo ako pamtimo, pošto u zaboravu nema oproštaja ni sebi ni drugima"

Mirno spavajte sokolovi srpski - rekao je predsednik na kraju obraćanja.

Neka je večna slava svim žrtvama. Srbija je majka, a ne maćeha. Srbija pamti. Živela Srbija! - zaključio je Vučić.

 

20.39 - Obraćanje Milorada Dodika

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik poručio je da je u zločinačkoj akciju "Oluja" 250.000 Srba proterano sa svojih vekovnih ognjišta, a 2.000 ljudi je stradalo, pre svega dece i staraca. 

"Okupljeni osmi put da pamtimo šta se desilo našem narodu u zločinačkoj akciji Oluja, a ne samo da se sećamo. Ako se samo sećamo, to mi liči na ponekad. Zato da pamtimo stradanje biblijskih razmera."

Dodik je objasnio da su prostori na kojima su živeli Srbi danas pusti i prazni, a da je iza svega bila ustaška maksima - trećinu Srba pobiti, trećinu pokatoličiti, a trećinu proterati.

"Naš narod je stradalnički. Slušam ovde reči Franje Tuđmana: 'Treba učiniti takav udarac da Srbi nestanu'. Da li bi ijedan srpski političar to mogao da izgovori? Hrvati su bili podržani od američkih struktura. Dokaz da nisu oni uspeli su naši životi, da Jasenovac nije uspeo su dokaz naši logoraši. Mi tamo živimo i imamo Republiku Srpsku koja zajedno sa Srbijom gradi stabilnost i mir na ovim prostorima. Nema većeg garanta od Srbije na ovim prostorima. Srbija, nikada nije pozivala na osvete narod", rekao je Milorad Dodik i istakao da je srpski narod slobodarski, a tu slobodu je uvek delio sa drugima.

Dodik je poručio da ne želi nikakve sukobe, ali da RS ne želi da odustane od svojih političkih prava i da ne želi da se ta prava uskraćuju na način na koji se to vidi ovih dana.

"Mi nećemo da ćutimo i mi ćemo se boriti protiv nepravde koju smo doživeli i doživljavamo u kontinuitetu. Hoćemo snažnu i stabilnu Republiku, ništa ne tražimo nego da Republika Srpska bude ono što je njoj dato u Dejtonskom sporazumu i šta piše u ustavu Bosne i Hercegovine. Oni su davno to nama oteli, a mi želimo da to imamo. Ja mislim da je to legitiman politički cilj. Moj je savet da se okupimo oko politike predsednika Vučića da ne bismo završili u koloni koja ide u zaborav".

Foto: Tanjug/Rade Prelić

"Neka živi srpski narod, gde god bio! Srpski svet je vrednost koji treba da okuplja Srbe!"

20.30 - Minutom ćutanja odata pošta nevinim žrtvama stradalim u "Oluji"

Posle intoniranja himni, pušten je kratak video-snimak i održan je minut ćutanja za nevino stradale žrtve zločinačke akcije "Oluja".

Danu sećanja prisustvuju i logoraši iz Jasenovca. 

Prikazan film o srpskom stradanju u zločinačkoj akciji 

Na video-bimu pušten je video sa strašnim slikama iz 1995, kao i svedočenjem jednog mališana. 

Glumica Biljana Čekić koja je tumačila lik "Dare iz Jasenovca" iz istoimenog filma, obratila se prisutnima potresnim rečima, simbolizujući scenu iz ostvarenja koji je nedavno i prikazan u bioskopima.

"Sve će ovo jednom proći bato moj dobri. Ti si moja duša. Bićemo zauvek zajedno",rekla je Biljana Čekić, glavna glumica filma "Dara iz Jasenovca".

Foto: printscreen

20.25 - Intonirane himne Srbije i Republike Srpske

U prisustvu državnog vrha Srbije i rukovodstva Republike Srpske, intonirane himne RS i Srbije - "Moja republika" i "Bože pravde".

20.10 - Beseda patrijarha Porfirija

"Sabrali smo se ovde u ime Božje, da se pomolimo Isusu Hristu da u svoje naručje primi sve nevino nastradale u avgustu 1995. godine, i ne samo tada, nego i pre toga", poručio je patrijarh Porfirije.

Porfirije je podsetio i na ustaške zločine iz Drugog svetskog rata, od Gline do Jasenovca. Patrijarh je podsetio i na reči svetog Vukašina iz Klepaca: "Samo ti dijete radi svoj posao", te objasnio da je to paradoksalni primer pobede žrtve.

"Bio sam u Dalmaciji. Upoznao sam čestite Srbe, ali i Hrvate. Oni su vekovima upućenu jedni na druge, zajedno živeli, postajali srodnici, ali i imali nesporazume. Siguran sam da i vi delite moje iksustvo zato se pitam - ko je dobitnik vašim progonom? Ostala je pusta zemlja, Bog je izneveren i to kako. Zlo je upisalo samo još jedan dobitak. Znam da ste ovde svili gnezdo, ali da ste srcem i dušom u vašoj Dalmaciji. Malo gde mi je nebo bilo blizu kao tamo", rekao je patrijarh.

"Ne smemo zaboraviti, ali moramo oprostiti", rekao je patrijarh.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Patrijarh je poručio da Bog ne broji čijih je žrtava više, čijih je manje i istakao da su pred Bogom sve žrtve iste, zvali se oni Jovan, Jozo ili Jusuf.

"Pamtimo stradale bližnje, ali nezlopamtimo, osveta i mržnja umanjuju onoga koji su opsednuti njima", rekao je patrijarh. 

"Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani", podsetio je patrijarh Porfirije na reči iz Biblije.

"Kada smo verni Bogu i crkvi Njegovoj, onda ćemo i pored svih poteškoća dati sve od sebe za izgradnju mira. Moleći se danas za stradale, za naše bližnje, ne želimo da zloupotrebljavajući žrtve produbljujemo spiralu sukoba niti da vodimo ratove komemorativnim politikama sećanja. Večna japamjat svoj našoj braći i sestrama postradalim u operaciji koja se zove Oluja". 

20.00 - Počelo opelo u Busijama, služi patrijarh Porfirije

Obeleževanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji "Oluja" je počelo opelom za stradale tokom „Oluje“ koji je služio partijarh SPC Porfirije sa arhijerejima.

19.55 - Stigao predsednik Vučić

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić stigao je u Busije na obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji "Oluja".

Predsednik je stigao zajedno sa Miloradom Dodikom, a dočekani su gromoglasnim aplauzom.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ceremoniji prisustvuju i ministri Vlade Srbije predvođeni premijerkom Anom Brnabić, patrijarh Porfirije i crkveni velikodostojnici.

U Busijama su i lideri Srba iz Crne Gore, vođe Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević, kao i predstavnici Srpske liste sa Kosova i Metohije.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

18.40 - Srbi se okupljaju u Busijama

U Busijama se okupilo više od 15.000 ljudi.

Foto: printscreen

"Oluja"

"Oluja" je počela 4. avgusta 1995. godine napadom hrvatske vojske i Hrvatskog vijeća odbrane na Republiku Srpsku Krajinu, zbog čega se svake godine taj datum obeležava kao dan posvećen stradalim i prognanim Srbima na teritoriji Hrvatske.

Dokumentaciono-informacioni centar "Veritas" na svojoj evidenciji ima 1.877 imena Srba poginulih i nestalih tokom i nakon hrvatske vojne operacije "Oluja".

Od tog broja je 1.228 (65%) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina, ističe se u saopštenju te nevladine organizacije, povodom 26. godišnjice "Oluje".