U poslednje vreme smo svedoci da mediji bliski opoziciji uporno pokušavaju da ospore naše ekonomske rezultate, pa svakodnevno imamo priliku da čitamo razna poređenja, koja pokazuju kako navodno Srbija nije baš toliko uspešna u ekonomiji i kako je neko prethodno rukovodstvo imalo bolje rezultate u vođenju ekonomske politike, izjavio je ministar finansija Siniša Mali
- Mene neretko raduju ovakvi tekstovi, jer su naše izjave o ekonomskim rezultatima uvek dobro potkrepljene činjenicama, tako da sa zadovoljstvom iznosim i argumente u korist naših tvrdnji - rekao je Mali komentarišući navode bivšeg guvernera Dejana Šoškića.
Mali je, naime, naveo da je u nizu tih pokušaja izašao i tekst pod naslovom "Pre nego što je SNS došao na vlast privreda je rasla tri puta brže", a u kojem se iznose poređenja o rastu privrede od 2001. do 2011. godine i od 2011. godine do danas.
Ocenivši da je interesantno da se i sam autor, nakon što je na početku izneo tu tezu, kasnije ogradio od te konstatacije i naveo kako je rast u tim godinama bio neodrživ i na “staklenim nogama”.
- O ovoj temi sam pisao u publikaciji pod nazivom ''Dve decenije ekonomske politike Republike Srbije – od finansijskog kraha do stabilizacije i ubrzanog rasta'', gde na samom početku detaljno obrazlažem kakva je bila ekonomska politika do izbijanja svetske ekonomske i finansijske krize - rekao je Mali.
Ocenio je da period do početka svetske ekonomske krize 2008. godine karakterišu izuzetno povoljne međunarodne ekonomske okolnosti i ekspanzivna putanja globalnog rasta.
- Rast naše privrede je bio zasnovan pre svega na potrošnji, a ne na investicijama i izvozu, kao što je to slučaj danas. Imali smo i izuzetno visoku, dvocifrenu stopu inflacije, dvocifrenu stopu nezaposlenosti i potpuno urušavanje tržišta rada. Na tržištu rada je bilo evidentno i da dolazi do povećanja sive ekonomije i do poreske evazije. Prihodi od privatizacije su bili izvor finansiranja neproduktivnih državnih rashoda, što je kasnije dovelo do spirale rasta deficita i duga - naveo je ministar finasija.
Dodao je da je finansiranje potrošnje generisalo snažan rast uvoza i visok dvocifren deficit tekućeg računa koji je dostigao 20 pricenata, dojk je izvoz bio destimulisan jakom aprecijacijom kursa koja je značajno umanjivala konkurentnost privrede.
- Najveći doprinos BDP-u dolazio je od sektora usluga, pre svega trgovine, saobraćaja i komunikacija, dok je industrija beležila smanjenje učešća u BDP-u i davala znatno skromniji doprinos njegovom rastu. Dakle, suština je da su u tom periodu generisane spoljne i unutrašnje neravnoteže i da je rast ekonomije bio poptuno neodrživ, kao što i sam autor teksta kaže. Svi drugi makroekonomski pokazatelji su bili izuzetno nepovoljni, za razliku od situacije koju imate danas - ocenio je Mali.
Naveo je i da je upravo ekonomski rast, uz prisutne brojne spoljnotrgovinske i unutrašnje neravnoteže, predstavljao ozbiljnu pretnju makroekonomskoj održivosti.
- Model rasta privrede koji je bio zasnovan na povećanju neproduktivne potrošnje i uvoza, u uslovima smanjenog priliva kapitala i intenzivnih eksternih globalnih šokova, imao je za posledicu neuravnoteženu spoljnotrgovinsku poziciju zemlje. Sve navedeno dovelo je zemlju u izuzetno tešku poziciju, pa ste tako 2012. godine, pored krize javnog duga, imali i krizu likvidnosti. Na računima države krajem jula 2012. godine bilo je svega 8,4 milijardi dinara - ističe ministar Mali.
Foto: Beta
Bivši guverner Dejan Šoškić
Dodaje da je samo za isplatu mesečnog fonda za penzije u tom periodu bilo potrebno 40 milijardi dinara, od čega je budžet Republike dotirao 22 milijarde dinara, što znaci da sredstva na računu nisu bila dovoljna čak ni za penzije, dok danas na računu Vlade imamo 263,9 milijardi dinara.
- Osim toga, danas imate rekordno nisku nezaposlenost, a ne zaboravite da je 2012. godine iznosila 25,9 odsto, zatim nisku inflaciju od 3,3 procenta međugodišnje, stabilan kurs već godinama unazad, nivo javnog duga u potpunosti pod kontrolom, čak i u uslovima pandemije korona virusa, a koji danas iznosi 55,4 procenta BDP-a - navodi Mali.
On ističe da je rast našeg BDP-a danas održiv, zasnovan na realnim osnovama, na rastu industrije, na proizvodnji u fabrikama koje se gotovo svakodnevno otvaraju.
- Srbija danas nije zemlja kao što je nekad bila, a iskreno sumnjam da će neki građanin reći da je živeo bolje nakon 2000. godine nego što živi danas. Mi danas gradimo auto-puteve i brze saobraćajnice, gradimo bolnice i škole, otvaramo nove fabrike i nova radna mesta, povećavamo plate i penzije… Radimo sve kako bi naši građani živeli bolje i tome ostajemo posvećeni, uprkos svakodnevnim kritikama i mržnji kojima smo izloženi - rekao je Siniša Mali.
Profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić rekao je danas za televiziju N1 da je Srbija imala malo bolje stope privrednog rasta 2018. i 2019. ali da je od 2000. do 2008. godine bilo godina kada je imala i duplo veće stope rasta o čemu niko ne govori i da ni izbliza nismo "tu gde se vrlo često po ocenama nekih političara nalazimo“.
Ministar finansija u Vladi Republike Srbije i član Predsedništva Srpske napredne stranke Siniša Mali danas je reagovao na najnovije saopštenje Stranke slobode i pravde i ocenio da Đilasov portparol i navodni ekonomski stručnjak Dušan Nikezić ponovo nastavlja da obmanjuje javnost, jer je kritikovanje ekonomskih uspeha Srbije još jedan u nizu pokazatelja da su se namerili da ponovo rovare po javnim finansijama
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ministar finansija u Vladi Republike Srbije i član Predsedništva Srpske napredne stranke Siniša Mali danas je reagovao na najnovije saopštenje Stranke slobode i pravde i ocenio da Đilasov portparol i navodni ekonomski stručnjak Dušan Nikezić ponovo nastavlja da obmanjuje javnost, jer je kritikovanje ekonomskih uspeha Srbije još jedan u nizu pokazatelja da su se namerili da ponovo rovare po javnim finansijama
Srpkinja je tokom letovanja u Kalitei doživela strašnu neprijatnost, kada je grupa tinejdžera tokom noći upala u dvorište smeštaja, a jedan od njih izvršio je veliku nuždu u bazenu.
Grupacija "Stelantis" najavila je povratak malih gradskih električnih automobila na tržište, a najveću pažnju privukla je nova "fiat panda", koja će se proizvoditi u Italiji. Početna cena iznosiće oko 15.000 evra.
Novootvorenom deonicom Moravskog koridora, od Čačka do Kraljeva, od zvaničnog puštanja u saobraćaj, pa do 16:00 sati, prošlo je 7.960 vozila, saopštilo je danas preduzeće "Putevi Srbije".
Ono što se dešava iza zatvorenih vrata izolovanih sredina i pod uticajem bolesnog uma nekada prevazilazi najgore horor filmove. Kada se u četiri zida ili u glavi pojedinca spoje nelečena šizofrenija, paranoja i okultizam, nastaje katastrofa.
Darko Vesković Prika, koji je brutalno likvidiran u ponedeljak 22. juna 2026. godine u kafiću u beogradskom naselju Kumodraž, danas je sahranjen na Centralnom groblju u Beogradu.
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Andrije S. (20) zbog sumnje da je 10. decembra 2025. godine u jednom ugostiteljskom objektu na Vračaru, pokušao da ubije Vuka Bajruševića, i jer je neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju.
Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv četvorice muškaraca zbog postojanja osnova sumnje da su 5. juna 2026. godine izvršenjem različitih krivičnih dela učestvovali u bacanju bombe na porodičnu kuću S.Č. na teritoriji opštine Novi Beograd.
Ugledna agencija Blumberg, pozivajući se na poverljive izvore, prenosi da je kardinalna greška američke obaveštajne službe rezultirala stravičnim napadom na školu za devojčice u iranskom gradu Minabu.
Bitkoin je beskorisna, spekulativna imovina bez unutrašnje vrednosti koja je nestati, upozorio britanski milijarder Džeremi Grentam, suosnivač investicione firme GMO.
Slavni glumac i reditelj Radoš Bajić odlučio je da svoj godišnji odmor provede u Srbiji, tačnije u svom voljenom zavičaju, selu Medveđa kraj Trstenika.
Zaboravite na klasičnu "misionarsku" rutinu od dva minuta, donosimo vam 3 brutalne poze koje garantuju eksploziju u spavaćoj sobi i teraju žene na vrištanje.
Nemačka influenserka Eda Elisa našla se u neprijatnoj situaciji na aerodromu kada joj je, neposredno pred let, rečeno da ne može da uđe u avion zbog odeće koju je nosila.
Tokom jula, Bikove, Vodolije i Jarčeve očekuju povoljne okolnosti koje bi mogle da im donesu dodatne prihode, reše dugove i otvore vrata novim poslovnim prilikama.
Pevačica Elena Kitić na početku svoje karijere negovala je provokativan imidž, a sada su se svi iznenadili novim - smernim izgledom ćerke Mileta Kitića i Marte Savić.
Starleta Atina Ferari oglasila se nakon što je isplivao snimak sa jučerašnjeg koncerta "Južnog vetra" na kojem joj obezbeđenje nije davalo da uđe na ulaz koji je htela, te je objasnila šta se desilo.
Nekadašnja rijaliti učesnica Kristina Spalević nedavno je ponovo prijavila policiji bivšeg partnera Kristijana Golubovića, a sada je otkrila detalje o njihovom odnosu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.