U poslednje vreme smo svedoci da mediji bliski opoziciji uporno pokušavaju da ospore naše ekonomske rezultate, pa svakodnevno imamo priliku da čitamo razna poređenja, koja pokazuju kako navodno Srbija nije baš toliko uspešna u ekonomiji i kako je neko prethodno rukovodstvo imalo bolje rezultate u vođenju ekonomske politike, izjavio je ministar finansija Siniša Mali
- Mene neretko raduju ovakvi tekstovi, jer su naše izjave o ekonomskim rezultatima uvek dobro potkrepljene činjenicama, tako da sa zadovoljstvom iznosim i argumente u korist naših tvrdnji - rekao je Mali komentarišući navode bivšeg guvernera Dejana Šoškića.
Mali je, naime, naveo da je u nizu tih pokušaja izašao i tekst pod naslovom "Pre nego što je SNS došao na vlast privreda je rasla tri puta brže", a u kojem se iznose poređenja o rastu privrede od 2001. do 2011. godine i od 2011. godine do danas.
Ocenivši da je interesantno da se i sam autor, nakon što je na početku izneo tu tezu, kasnije ogradio od te konstatacije i naveo kako je rast u tim godinama bio neodrživ i na “staklenim nogama”.
- O ovoj temi sam pisao u publikaciji pod nazivom ''Dve decenije ekonomske politike Republike Srbije – od finansijskog kraha do stabilizacije i ubrzanog rasta'', gde na samom početku detaljno obrazlažem kakva je bila ekonomska politika do izbijanja svetske ekonomske i finansijske krize - rekao je Mali.
Ocenio je da period do početka svetske ekonomske krize 2008. godine karakterišu izuzetno povoljne međunarodne ekonomske okolnosti i ekspanzivna putanja globalnog rasta.
- Rast naše privrede je bio zasnovan pre svega na potrošnji, a ne na investicijama i izvozu, kao što je to slučaj danas. Imali smo i izuzetno visoku, dvocifrenu stopu inflacije, dvocifrenu stopu nezaposlenosti i potpuno urušavanje tržišta rada. Na tržištu rada je bilo evidentno i da dolazi do povećanja sive ekonomije i do poreske evazije. Prihodi od privatizacije su bili izvor finansiranja neproduktivnih državnih rashoda, što je kasnije dovelo do spirale rasta deficita i duga - naveo je ministar finasija.
Dodao je da je finansiranje potrošnje generisalo snažan rast uvoza i visok dvocifren deficit tekućeg računa koji je dostigao 20 pricenata, dojk je izvoz bio destimulisan jakom aprecijacijom kursa koja je značajno umanjivala konkurentnost privrede.
- Najveći doprinos BDP-u dolazio je od sektora usluga, pre svega trgovine, saobraćaja i komunikacija, dok je industrija beležila smanjenje učešća u BDP-u i davala znatno skromniji doprinos njegovom rastu. Dakle, suština je da su u tom periodu generisane spoljne i unutrašnje neravnoteže i da je rast ekonomije bio poptuno neodrživ, kao što i sam autor teksta kaže. Svi drugi makroekonomski pokazatelji su bili izuzetno nepovoljni, za razliku od situacije koju imate danas - ocenio je Mali.
Naveo je i da je upravo ekonomski rast, uz prisutne brojne spoljnotrgovinske i unutrašnje neravnoteže, predstavljao ozbiljnu pretnju makroekonomskoj održivosti.
- Model rasta privrede koji je bio zasnovan na povećanju neproduktivne potrošnje i uvoza, u uslovima smanjenog priliva kapitala i intenzivnih eksternih globalnih šokova, imao je za posledicu neuravnoteženu spoljnotrgovinsku poziciju zemlje. Sve navedeno dovelo je zemlju u izuzetno tešku poziciju, pa ste tako 2012. godine, pored krize javnog duga, imali i krizu likvidnosti. Na računima države krajem jula 2012. godine bilo je svega 8,4 milijardi dinara - ističe ministar Mali.
Foto: Beta
Bivši guverner Dejan Šoškić
Dodaje da je samo za isplatu mesečnog fonda za penzije u tom periodu bilo potrebno 40 milijardi dinara, od čega je budžet Republike dotirao 22 milijarde dinara, što znaci da sredstva na računu nisu bila dovoljna čak ni za penzije, dok danas na računu Vlade imamo 263,9 milijardi dinara.
- Osim toga, danas imate rekordno nisku nezaposlenost, a ne zaboravite da je 2012. godine iznosila 25,9 odsto, zatim nisku inflaciju od 3,3 procenta međugodišnje, stabilan kurs već godinama unazad, nivo javnog duga u potpunosti pod kontrolom, čak i u uslovima pandemije korona virusa, a koji danas iznosi 55,4 procenta BDP-a - navodi Mali.
On ističe da je rast našeg BDP-a danas održiv, zasnovan na realnim osnovama, na rastu industrije, na proizvodnji u fabrikama koje se gotovo svakodnevno otvaraju.
- Srbija danas nije zemlja kao što je nekad bila, a iskreno sumnjam da će neki građanin reći da je živeo bolje nakon 2000. godine nego što živi danas. Mi danas gradimo auto-puteve i brze saobraćajnice, gradimo bolnice i škole, otvaramo nove fabrike i nova radna mesta, povećavamo plate i penzije… Radimo sve kako bi naši građani živeli bolje i tome ostajemo posvećeni, uprkos svakodnevnim kritikama i mržnji kojima smo izloženi - rekao je Siniša Mali.
Profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić rekao je danas za televiziju N1 da je Srbija imala malo bolje stope privrednog rasta 2018. i 2019. ali da je od 2000. do 2008. godine bilo godina kada je imala i duplo veće stope rasta o čemu niko ne govori i da ni izbliza nismo "tu gde se vrlo često po ocenama nekih političara nalazimo“.
Ministar finansija u Vladi Republike Srbije i član Predsedništva Srpske napredne stranke Siniša Mali danas je reagovao na najnovije saopštenje Stranke slobode i pravde i ocenio da Đilasov portparol i navodni ekonomski stručnjak Dušan Nikezić ponovo nastavlja da obmanjuje javnost, jer je kritikovanje ekonomskih uspeha Srbije još jedan u nizu pokazatelja da su se namerili da ponovo rovare po javnim finansijama
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
sokanpu
pre 4 godine
Koliko mene sećanje služi ,ovaj Šoškić je lično kao guverner narodne banke preporučio da se građani zadužuju u švajcarcima a sada nešto pametuje.
Ovaj Vučićev mali ne zalazi među obične ljude, pa ne vidi svu muku i bedu srpskog naroda. Previše vremena provodi u vođinom anusu, ili živi u virtuelnoj SNS stvarnosti, u nekom paralelnom univerzumu.
Svemu jednom dođe kraj, pa i ovim naprednim lažima. Znate li šta onda sledi?
i taj je profesor koga on naući taj je zreo za gradsku čistoču ako mu neko i naručuje tekstove da ima malo mozga reka bi mu da ih sam objavi a ne da se bruka dosta je pokazao
Ministar finansija u Vladi Republike Srbije i član Predsedništva Srpske napredne stranke Siniša Mali danas je reagovao na najnovije saopštenje Stranke slobode i pravde i ocenio da Đilasov portparol i navodni ekonomski stručnjak Dušan Nikezić ponovo nastavlja da obmanjuje javnost, jer je kritikovanje ekonomskih uspeha Srbije još jedan u nizu pokazatelja da su se namerili da ponovo rovare po javnim finansijama
Gledalačko-obaveštajna služba Informera (GOSI) došla je do novog šok snimka sa blokaderskog plenuma u Nišu iz kog saznajemo kako funkcioniše blokaderska "demokratija" i kako su mažnjavane prljave zgubidanske pare.
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
Spektakularni prizori iz Amerike! Tradicionalni "SerbFest" okupio hiljade naših ljudi, a slika sa Nacionalnog mola u glavnom gradu SAD obišla je planetu.
Više od tri godine nakon masakra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", jedno pitanje i dalje ne prestaje da zanima javnost - šta će biti sa Kostom K. kada napuni 18 godina, i da li će jednog dana napustiti ustanovu u kojoj se nalazi?
Psiholog Marija Milenković za Informer.rs upozorava na činjenicu da je porast porodičnog nasilja u kojem su muškarci žrtve, ali da to još uvek nije realna slika, jer se mnogi pripadnici jačeg pola srame da prijave zlostavljanje.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je potpuno vraćanje prava ruskog govornog područja u Ukrajini jedan od ključnih uslova za postizanje dugoročnog rešenja rata.
U Jermeniji je završeno glasanje na izborima za Narodnu skupštinu. Rezultati izbora direktno će pokazati da li zemlja izlazi iz ruske sfere uticaja i postaje kandidat za članstvo u EU, ili se vraća pod kontrolu Moskve. Pojačane policijske snage raspoređene su u centar Jerevana nakon zatvaranja biračkih mesta, pišu mediji.
Pet osoba je ranjeno i prebačeno u bolnicu kada je muškarac u rumunskom gradu Lupeniju otvorio vatru na automobil u kojem su se nalazili njegova bivša devojka i članovi njene porodice.
Američki predsednik Donald Tramp iznenada je prekinuo i napustio intervju za emisiju "Meet the Press" televizije NBC, nakon što ga je voditeljka Kristen Velker pritisla pitanjima o njegovim tvrdnjama da su unutarstranački izbori u Kaliforniji bili "namešteni".
Američki glumac Džejms Hendi poznat po ulogama u filmovima Top Gan: Maverik i Džumandži, izboden je na smrt u vlastitom domu u Los Anđelesu, saopštila je policija.
Pozorište lutaka "Pinokio" sa ponosom najavljuje premijeru predstave "Luna Luna Park", u režiji Fabricija Montekija, koja će se održati u subotu 6.juna u 19:00 časova.
Slaviša Čurović bio je protiv referenduma 2006. godine i odvajanja Crne Gore, a njegov stav nije podržala produkcijska kuća, te je zadala kukavički udarac!
U sred leta paradajz je u najintenzivnijoj fazi razvoja, pa zahteva posebnu pažnju. Zbog toga se mnogi baštovani okreću prirodnim đubrivima koja mogu da obezbede neophodne hranljive materije za zdrav rast paradajza.
Mnogi ljudi koriste tečnost za čišćenje naočara za brisanje ekrana monitora, ali to može biti pogrešno. Hemikalije u tim sredstvima mogu oštetiti osetljive zaštitne slojeve na ekranu, što u najgorem slučaju dovodi do trajnih oštećenja ili skupih popravki.
Pevačica Tanja Savić otkrila je nepoznate detalje iz svog života i ispričala da je dadilja maltretirala njene sinove, kao i da se bori sa anksioznošću.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar