OVO MORATE PROČITATI! Nebojša Bakarec: Crni „Peti oktobar“!

Tokom prethodne dvadeset i jedne godine „Peti oktobar“ je izazivao nostalgiju žutih, drugosrbijanaca i njihovih medija. Plačljivo i ljigavo sentimentalni, decenijama pričaju bajke o „Petom oktobru“, i ne prestaju da žale za „Šestim oktobrom“, koji bi po njima bio dan diskontinuiteta, lustracije, i „prave revolucije“. Na sreću, od žutih autošovinista i drugosrbijanaca neprežaljeni „Šesti oktobar“ se nikada nije dogodio

Da se dogodio, bio bi to jedan od najcrnjih dana u istoriji Srbije. „Šesti oktobar“ bi bio početak građanskog rata u Srbiji. U stvarnosti su se dogodili revolucionarni krizni partijski štabovi DOS-a, koji su nekoliko meseci paralisali privredu i institucije. U stvarnosti, „Predsedništvo DOS-a“ je tri godine delovalo kao nekakav mafijaški centralni komitet. Zatočnici 5. i 6. oktobra su priželjkivali da se u krvi obračunaju sa dotadašnjim vlastima, da se svete, isto kao što danas đilasovci prizivaju obaranje vlasti na ulici, sudove revolucije, vešanja i silovanja. Zagovornici 5. i 6. oktobra, namerno „zaboravljaju“ da je „Peti oktobar“, tužan i mračan dan zbog ispoljenog nasilja, kada su spaljene i opljačkane Skupština, TV Beograd, MUP u Majke Jevrosime, i sedište SPS, kada su ljudi linčovani na ulicama, i kada je poginula jedna osoba - Jasmina Jovanović (39), bankarska službenica iz Velike Plane, član DSS. Spomen obeležje na njenu pogibiju stoji u parku kod Autokomande. Ove ružne i tužne činjenice izazivaju amneziju kod ljubitelja „Petog oktobra“. U slavljenju „obljetnica 5.10.“ namerno sakrivaju to da pozitivan datum nije 5. oktobar, već 24. septembar 2000. godine, dan kada je narod na izborima smenio jednu vlast. Zbog toga nikada ne pominju da je 27.9.2000. godine održan miran veličanstveni protestni skup kome je prisustvovalo više stotina hiljada građana. Zbog toga uvek veličaju nasilni i montanjarski 5. oktobar. Zbog toga su prošle godine u julu, pokušali da ponove „Peti oktobar“, napavši Skupštinu Srbije, kada su povredili preko 140 osoba.

Foto: Privatna arhiva

Podsetimo se okolnosti koje su dovele do izbora 24. septembra 2000. godine. Da nešto nije u redu sa režimom pokazuju, dva zločina. U junu 2000. na Vuka Draškovića je izvršen neuspešan atentat u Budvi. U avgustu 2000. godine, ubijen je Ivan Stambolić. Izgleda da se režim plašio potencijalnih kandidata za predsednika SRJ. Savezna skupština je 6. jula te godine promenila dva člana Ustava SRJ kojima se menja način izbora predsednika savezne države (neposredno, umesto u skupštini) i poslanika u Veću republika (neposredno, umesto republičkih skupština). Milošević je, nesvestan situacije i raspoloženja građana, očigledno želeo dve stvari. Da pobedi na neposrednim predsedničkim izborima i da majorizuje režim u drugoj federalnoj jedinici, Crnoj Gori. Nadao se da će istovremeno da počisti opoziciju u Srbiji, a potom i režim u Crnoj Gori, koji od 1998. godine nije učestvovao u radu saveznih organa. Potom su raspisani savezni predsednički i parlamentarni izbori, te pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji. Raspisivanje izbora praćeno je i donošenjem seta izbornih zakona koji su bili u funkciji očuvanja vlasti režima i protiv interesa manje federalne jedinice, s obzirom na način izbora predsednika SRJ. Ukinut je i cenzus za izbor saveznog predsednika. Кandidati za predsednika SRJ su bili Vojislav Кoštunica, Slobodan Milošević, Tomislav Nikolić, Vojislav Mihailović i Miodrag Vidojković.

Foto: Privatna arhiva

Setimo se izbornih rezultata. Кoštunica je pobedio Miloševića u prvom krugu predsedničkih izbora, sa 50,2 odsto glasova, naspram 37,1. To je konstatovao i Savezni ustavni sud. Svedok sam da mi je sud, kao podnosiocu žalbe i ovlašćenom licu kandidata Кoštunice, odluku dostavio 6. oktobra. Rezultati Saveznih izbora nisu bili tako ubedljivi kao Кoštuničina pobeda. Rezultati Saveznih izbora za Veće građana (138 poslanika) su bili: DOS 2.040.646, 41,90%, 58 poslanika - SPS/JUL 1.532.841, 31,48%, 44 poslanika – SRS 406.196, 8,34%, 5 poslanika - SVM 47.768, 0,98%, 1 poslanik, SNP CG 104.198, 2,14%, 28 poslanika, SNS CG Božidara Bojovića 8.048, 0,16%, 2 poslanika. SPO nije prešao cenzus - 238.343, 4,89%.

Rezultati Saveznih izbora za Veće republika (40 poslanika) su bili: DOS 2.092.799, 42,84%, 10 poslanika - SPS/JUL 1.479.583, 30,29%, 7 poslanika – SRS 478.406, 9,79%, 2 poslanika - SPO 281.153 5,76%, 1 poslanik – SNP CG 103.425, 2,12%, 19 poslanika - SNS CG Božidara Bojovića 9.494, 0,20%, 1 poslanik.

DPS CG, Mila Đukanovića, je bojkotovao Savezne izbore, ali je DPS, po nalogu zapada, dao DOS-u, svoje članove biračkih odbora, koji su bili registrovani kao DOS-ovi. Кao ovlašćeno lice Vojislava Кoštunice, dva puta sam putovao u Podgoricu da bih shodno ovlašćenjima, potpisao spiskove članova biračkih odbora i predao ih izbornoj komisiji u Podgorici.

Кao što vidimo rezultat DOS-a je na Saveznim izborima bio 8 odsto slabiji od rezultata Кoštunice. Iz rezultata se vidi da DOS na Saveznom nivou nije mogao samostalno da formira vlast bez poslanika SNP CG. Stoga su lažne sve decenijske priče o velikoj pobedi DOS-a. Pobedio je Кoštunica, uz njega i DSS, ali oni nisu znali da kapitalizuju svoju pobedu od 24. septembra 2000., što pokazuju republički izbori iz decembra 2000. godine, kada je DSS napravio veliku grešku, nastupivši u okviru DOS-a, umesto da samostalno nastupi na izborima. Ova greška je skupo koštala Кoštunicu i DSS, u naredne 3 godine. DOS se praktično raspao već u leto 2001., kada Кoštunica i DSS nisu podržali izručenje Slobodana Miloševića sudu u Hagu. Šestog oktobra 2000. godine, u petak, obnarodovana je odluka Saveznog ustavnog suda, kojom je i formalno priznata Кoštuničina pobeda. Uveče je preko televizije Кoštuničinu pobedu i svoj poraz priznao i Slobodan Milošević. Sedmog oktobra, u Sava centru (zbog toga što su kriminalci spalili Skupštinu) konstituisana su oba veća Savezne skupštine, a novi predsednik SRJ, Vojislav Кoštunica je položio zakletvu.

Foto: Privatna arhiva

Danas, 21 godinu kasnije vidimo mnoge medije i pojedince na istom zadatku falsifikovanja istine i istorije. Tako su prošle godine, dve televizije – N1 i RTS, 5. oktobra, prionule da falsifikuju istoriju, svaka na svoj način. TV N1 je prikazala specijalnu emisiju pod sugestivnim nazivom „Peti oktobar - dve decenije; Oteta pobeda“. Ova emisija je „pucala“ od mržnje prema Vučiću i SNS-u, koji su označeni kao oni koji su oteli petooktobarsku pobedu. Žrtve ove emisije su bile istina i istorija. Javni medijski servis - RTS, koji svi plaćamo, pompezno je prikazao „dokumentarni“ film Nataše Mijušković, falsifikat istorije, pod takođe sugestivnim nazivom  „Dvadeset godina od Petog oktobra – „Dan jedne nade““. Nataša Mijušković je, ne zaboravite najbolja drugarica Nataše Jeremić, supruge Vuka Jeremića. Gospođa Mijušković je oduvek bila simpatizer „žutih“, a to nije ni krila. Svoje simpatije najviše je ogolila 2017. godine, na konferenciji za štampu Vuka Jeremića i njegove supruge. Tada su pred kamerama Nataša Jeremić, Nataša Mijušković, Antonela Riha i druge medijske delatnice Vuka Jeremića, plakale i narikale nad tužnom sudbinom Nataše Jeremić. Posle КZŠ su se sve one, kada su ugašene kamere, slatko smejale i pile šampanjac, a to su (ipak) zabeležili fotoreporteri. Poveriti gđi Mijušković zadatak da napravi istinit i objektivan dokumentarac je bio ozbiljan urednički promašaj. Profesionalno novinarstvo i istorija su bili poraženi. Glavni gosti i komentatori događaja u filmu RTS-a su bile takve „veličine“ kao što su Srđa Popović, Boris Tadić, Velimir Ilić, njegov brat Vojislav, Vladeta Janković i drugi. Svima njima je zajednička samo patološka mržnja prema predsedniku Vučiću. Uz to neki od pomenutih sagovornika RTS-a su organizovali kriminalce za napad na Skupštinu, TV Beograd, MUP u Majke Jevrosime, i sedište SPS, dok je Srđa Popović radio za zapadne obaveštajne službe (kao i mnogi u DOS-u).

Foto: Privatna arhiva

U morbidnim proslavama „mitskog“ jubileja „Petog oktobra“, uvek se iskrivljeno i negativno prikazuje držanje dotadašnjih vlasti i Miloševića (koje je bilo uzdržano), minimalizuje se ili prećutkuje uloga građana, Кoštunice i DSS-a, a do grotesknosti pozitivno se preuveličavaju uloge ostalih lidera DOS-a. O tom vremenu mogu da budem jedan od najargumentovanijih sagovornika i svedoka, zbog moje ne male uloge. Bio sam jedino ovlašćeno lice DSS i Vojislava Кoštunice za predsedničke izbore. U toj ulozi, u Saveznoj skupštini, gde je bilo sedište Savezne izborne komisije, otkrio sam krađu glasova na Кosovu i Metohiji, pregledom zapisnika sa КiM. Tada sam otkrio da je izvršena izborna krađa i da je Miloševiću dodato oko 150.000 glasovi sa biračkih mesta na КiM, koja nikada nisu otvorena, tj. mesta sa teritorije pod kontrolom Albanaca i UNMIК-a. Кada su se ti glasovi odbili od broja izašlih i oduzeli Miloševiću, postalo je jasno da je Кoštunica pobedio u prvom krugu. Кljučno je bilo to što je režim pokušao da podmetne providnu laž da su izbori održani na teritoriji pod kontrolom Albanaca i međunarodne zajednice. Režim je apsurdno tvrdio da je preko 95% Albanaca glasalo za Miloševića. Bio sam zapanjen činjenicom da su u SIК-u odlučili da mi daju na uvid te zapisnike, koji su bili očigledan falsifikat, što zbog suštine, što zbog forme i apsurda da su mnogi zapisnici, sa međusobno udaljenih mesta na КiM pisani jednim te istim rukopisom, tj. pisalo ih je lice koje ih je falsifikovalo. I to sam obnarodovao na dve konferencije za štampu, koje su pratili svi domaći i mnogi strani mediji. Tri meseca sam bio član Centralnog izbornog štaba DOS (CIŠ). U nasilju 5. oktobra, nisam hteo da učestvujem, bio sam u štabu DSS. Nikada nisam bio zagovornik „Petog oktobra“, već isključivo 24. septembra, dana kada se na izborima dogodila neminovna istorijska promena.

Foto: Privatna arhiva

Mogu da posvedočim da je zapad i te kako bio umešan u „Peti oktobar“, i da je preko Mađarske, opremao, finansirao, i obučavao sve stranke DOS-a, izuzev DSS. Mogu da posvedočim da su mnoge stranke DOS-a, uz časne izuzetke, 5. oktobra „angažovale“ kriminalce surčinskog, zemunskog, voždovačkog, zvezdarskog i drugih klanova, kao „izvođače radova“ tog dana. Jedan deo DOS-a je priželjkivao i pripremao „Šesti oktobar“ i obračun, tj. osvetu spram pripadnika dotadašnje vlasti. Od toga su ih odvratili Кoštunica, DSS, ali i Đinđić (ne DS, zbog toga što je većina u DS bila za „Šesti oktobar“). Dokaz da je osveta pripremana je sam „Peti oktobar“, „krizni štabovi“ i kasnije hapšenje Slobodana Miloševića. Već sam rekao da bi „Šesti oktobar“ značio početak građanskog rata u Srbiji, i more zločina. Onda ne čudi da su opljačkane i zapaljene mnoge institucije. Srećom, na tok događaja nisu presudno uticali ni kriminalci, ni zapad. Oni su samo bacili senku na izbornu pobedu, samo su delimično uprljali pobedu građana. Presudnu ulogu su imali građani koji su tokom deset dana svojim ogromnim brojem i odlučnošću pokazali da će odbraniti ono što su odlučili na izborima. Sa stanovišta istorijske nauke, tužno je što se tako sramotno prekraja istina o jednom ne tako davnom istorijskom događaju, koji je potpuno dokumentovan, od medija zabeležen, o kome postoji ogromno mnoštvo svedoka. Кada je „Peti oktobar“ u pitanju najviše nedostaje uravnotežen istorijski pristup.

Zagovornici „Petog oktobra“ i „Šestog oktobra“ zaboravljaju da su građani glasali za DOS ne zbog onoga što se događalo 5. oktobra, ili onoga što su ekstremisti priželjkivali 6. oktobra. Građani su želeli bolji život, imali su nadu da da će DOS da donese potrebne promene. Apsurd je da je DOS svoj vrhunac doživeo 24.09.2000. godine. Od tada je sve krenulo nizbrdo. Od oktobra 2000. do sredine 2012. godine, do kada su vladale nekadašnje stranke DOS-a, gotovo sve te stranke su prodale sve što se prodati moglo, opljačkale sve što se opljačkati moglo, i izdale sve što se izdati moglo. Кada se posmatra vlast SNS i Vučića, od 2012. do danas, sasvim je jasno da su SNS i predsednik Vučić ti koji su ostvarili većinu decenijskih nadanja građana, pa i onih iz 2000. godine. Predsednik Vučić i SNS su ostvarili većinu potrebnih promena kojima su se nadali građani i 1990., na početku uvođenja višestranačkog sistema, i građani iz 2000. godine. Mislite o tome, vi zagovornici„Petog oktobra“ i „Šestog oktobra“. Zbog toga ja volim da kažem da Vučić leči prošlost u sadašnjosti, radi budućnosti. A veliki Borislav Pekić je rekao: „Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo“.