Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković naveo je, u čestitki građanima i građankama Srbije povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije, da "sve što imamo danas ne bi postojalo bez Sretenja 1804. godine, kada je srpska država postala moguća zahvaljujući herojstvu naših predaka"
15.02.2022
11:54
13.22 - Dodela odlikovanja
Orden Republike Srbije na lenti
Željka Cvijanović, predsednica Republike Srpske
Orden srpske zastave prvog stepena
Milan Knežević, narodni poslanik Skupštine Crne Gore
Orden srpske zastave trećeg stepena
Erik Bišop
Klaus Mejer Kabri
Sretenjski orden prvog stepena
Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vovodine
Manastir sveti Prohor Pčinjski
Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane
Srpska čitaonica u Irigu
Galerija Matice srpske
Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu
Narodno pozorište Užice
Srpsko lekarsko društvo
Narodno pozorište Niš
Srpska književna zadruga
Sretenjski orden drugog stepena
Banka Poštanska štedionica AD Beograd
Novinsko-izdavačko preduzeće Borba AD
Sretenjski orden trećeg stepena
Klinika za pulmologiju KC Srbije, koja postoji 90 godina
Profesor doktor Vladimir Obradović
Naučni institut za veterinartsvo Srbije
Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu
Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
Istorijski institut Beograd
Vaterpolo klub Partizan
Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena
Džon Kapelo, predsednik fondacije Halijard
Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena - posthumno
Milutin Mrkonjić
Dušan Duda Ivković, košarkaški trener
Ivan Tasovac, pijanista i bivši direktor Beogradske filharmonije
Vladimir Vlada Veličković
Miroslav Lazanski, novinar, vojni analitičar i ambasador
Oreden Karađorđeve zvezde drugog stepena
Profesorka Radmila Tomković
Umar Kremlev
Oreden Karađorđeve zvezde trećeg stepena
Mujo Bajrović
Slaviša Čurović
Stanislav Janković, predstavnik Srpske dijaspore na Kipru
Senka Crevar, zaposlena u O.Š. „Gvozd" u Vrginmostu, uciteljica srpskog jezika i kulture i obavlja dužnost v.d. ravnatelja knjižnice i čitaonice „Simo Mraovic Gvozd"
Orden zasluga za odbranu i bezbednost prvog stepena - posthumno
general Veljko Radenović
Zlatna medalja za hrabrost Miloš Obilić - postuhmno
mr Hiroši Jamasaki Vukelić, istaknuti prevodilac, novinar i pedagog za japanski jezik i književnost
Božidar Cekić
Veroljub M. Umeljić
Centar za razvoj šajaške
Fondacija Zadužbina Dositej Obradović Beograd
Udruženje penzionera grada Novog Sada
Zemljoradnička zadruga Azalja
Zlatna medalja za zasluge - posthumno
Radovan Beli Marković, književnik
Mirjana Marić, modna kreatorka
Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u oblasti preduzetništva
Goran Janković, Innoplast
Nebi Anil, Teklas
Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u oblasti javnim i privrednim delatnostima
Termomont koji je izgradio tri kovid bolnice
Holding kompanija pamučni kombinat Jumko AD Vranje
Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u sprečavanju širenja covid19
Boris Đinđić
Maja Radojčić
Katarina Kostić
Jasminka Vučković
Predrag J. Marković, srpski istoričar i političar
Ljubomirka Krkljuš
Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima
Rajko Petrov Nogo
Nikola Racko, profesor i pijanista
Srđan Tatić
Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u humanitarnom radu
Petar Srnić, zadužbinar
Milentije Mladenović, dobrotvor
Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u kulturnim delatnostima - posthumno
Marinko Rokvić, pevač
Merima Njegomir, pevačica
Boris Komnenić
Nenad Nenadović, glumac
Dara Čalenić
Srebrnom medaljom za zasluge
Vukica Lazović
Gvozden Nikolić
Rade Prelić, fotograf Tanjuga
Rajko R. karišić
Radmila Mihajlović, istoričarka i prevodilac
Mira Ninošević, muzejska savetnica, istoričarka
13.07 - Obraćanje predsednika Vučića
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas da je veoma je važno u današnjim okvirima i vremenu reći da je budućnost srpske politike u tome da naše odluke donosimo nezavisno, samostalno, bez pritiska i uticaja spolja, da vodimo računa o interesima našeg naroda, naših građana, naše zemlje i regiona u kojem živimo, a ne o ličnim interesima ili nekih drugih koji nikad Srbiji i našem narodu nisu želeli dobro.
On je to rekao danas povodom dodele ordenja na Dan državnosti Srbije i podsetio da su dva velika događaja, na isti dan, jedan desio u Lugu u jaruzi, drugi na poljani, stvorila savremenu Srbiju.
- Prvi, po istoričarima najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost I ujedinjenje. Tog 15.februara 1804.godine u Marićevića jaruzi u Orašcu narodne vođe, one koji su izbegle od okupatorske sablje, podigle su prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, koji će na ovim prostorima kao obavezu I zavet ustoličiti svetu reč - sloboda - naglasio je on. Vučić je istakao da bez te jaruge, tog dana, ništa ne bi izgledalo kao danas.
Volja koju su narodni tribunu iskazali, žrtva koju su podneli, prema njegovim rečima, postala je sastavani deo našeg DNK, graničnik preko kojeg ni danas niko ne sme da pređe, jer, kako je jedan pesnik rekao, ovde se i grobovi bore sa svakim ko se na tu slobodu drzne.
Zahvaljujući njima Srbija je, kaže, uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju i tuđu slobodu i nezavisnost, i nijedna žrtva nam nije teška.
- Mi danas jesmo bastion slobode i nezavisnosti, ali i garant mira na ovim prostorima, svesni njegove vrednosti, željni trajanja i zajedničkog života, dobrog komšijskog odnosa sa svima koji nas okruzuju - poručio je on.
Vučić je rekao da je upravo u toj jaruzi krenula na put slobode zahvaljujući kojem Srbija danas ne duguje nikome ništa osim sebi i svojoj budućnosti.
- Taj dug koji su nam ostavili svi ustanici Karađorđe, Sinđelić,. . . otplaćujemo svakodnevno čineći Srbiju lepšom. I svaki naš novi put, bolnica I fabrika koju podižemo je svojevrsna otplata kamate na njihove snove I žrtvu. Uprskos lomu kao krajnjem rezultatu Prvi srpski ustanak pokazao je da je Srbija oslonjena na sebe, samo na sebe i da može da bude potpuno slobodna i funkcionalna država - istako je on.
Vučić je podsetio da je 15.februara 1835. godine zahvaljujući Sretenjskom ustavu, Srbija postala moderna država, jer je tako odlučilo 2.400 predstavnika naroda i više od 10.000 posmatrača na najvećoj skupštini u Kragujevcu.
- Na toj poljani, pod otvorenim nebom, Srbija je dobila zastavu, grb i institucije i ozvaničila ono što je najvažnije od svega - slobodu, jer je narod, ponosan, seljački, istrajan, odlučio da zbaci okove i napravi modernu državu, bez robova u kojoj su svi jednaki pred zakonom, a vlast ograničena - rekao je Vučić.
Tada je ukinut feudalizam, a Srbija postala jedna od najmodernijih država.
- Kada je knez Miloš potpisao taj akt, Dimitrije Davidović, tvorac tog Ustava, napisao je u novinama da je tim činom potpisana sreća Srbije i njena budućnost, koja će i danas biti najveća naša obaveza, koja od nas zahteva da kao najvecu vrednost čuvamo slobodu - zemlje i svakog čoveka u njoj - poručio je Vučić.
Ona nas i danas obavezuje da na tim poljanama gradimo puteve, fabrike, pruge, da svojom snagom, radom i verom, tu slobodu čuvamo, rekao je Vučić i dodao da nemamo pravo pred senima predaka da zaboravimo da su najveće sile sveta tada baštinile robovlasništvo i surovi kolonijalizam.
- Nismo mi slučajno danas najbrže rastuća zemlja, zemlja gradilišta, investicija, koja može da se izbori sa krizama, od poplava do pandemije, nismo slučajno nezavisna zemlja koja samostalno odlučuje o svojoj sudbini i budućnosti. To je bio zadatak, obaveza koju smo dobili 15. feraura u Kragujevcu 1835. godine - rekao je Vučić.
Predsednik je naglasio da je Srbija danas najvećim delom baš onakva kakvu su je oni hteli - zemlja slobode i slobodnih, nezavisna, svoja, zemlja u kojoj se gradi, koja budućnst drži u svojim rukama. Zemlja mir ai dostojanstva, sećanja na one koji su to dostojanstvo i slobodu zauvek obezbedili.
Dodao je da danas posthumno odlikovan i potpukovnik Veljko Radenović, po kome je nastala pesma "Ðenerale, nek je tvojoj majci hvala", navodeći da je danas nastupilo vreme kada konačno možemo da kažemo ko smo, odakle smo i šta je i koja je naša zemlja, da se pred svima zahvalimo našim junacima.
Naveo je da je veličanstveno u oba događaja, iz 1804. i 1835. što u ti “ljudi iz jaruge i sa poljane”, znali i imali snage, ne samo da izađu iz mraka, već da prepoznaju i usvoje one vrednosti koje najveći deo Evrope tog vremena i nije poznavao.
- Znali su da je sloboda moguća samo u modernoj i jakoj državi, i da će posle njih, koji su za nju ginuli, doći oni koji će za nju da žive i da je grade, u miru sa sobom i sa drugima. Sve su to znali naši junačni preci, i u zimu nam doneli proleće. I danas u Srbiji mi živimo to proleće, živi ga Srbija slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena, u miru sa svima - poručio je Vučić.
Predsednik je ponovio i da Srbija ima najbliže odnose sa RS, ne dirajući integritet BiH, te dodao da niko ne može da nam zabrani da govorimo o jedinstvu naroda, istoj kulturi, istom jeziku, i da sve što nas povezuje kroz istoriju, zajednički obeležavmo.
Dodao je da, svestan da je sloboda uslov svega ostalog, i da samo iz nje proističe ono što uređuje društvo , danas uručuje odlikovanja u znak zahvalnosti svima koji su doprineli na svoj način, takvoj Srbiji, koji su svoje znanje, rad nesebično dali Srbiji.
- To su oni u kojima živi gen jaruge i poljane, gen slobode i najviše vrednosti. Hvala na tome u ime svih koji sui m delima prethodili u ime Srbije, zemlje slobodnih. Ostaće upamćeni na stranicma knjige koju su naši preci počeli bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju danas nastavljamo, znajući da nema kraj - rekao je Vučić.
Navodeći da je Sretenje najbitniji datum u verskom, političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru moderne Srbije, mi danas slaveći ga kao “crveno slovo” činimo posvetu velikim prethodnicima i saljemo poruku kakvu Srbiju želimo.
- A, želimo slobodnu, jaku i modernu Srbiju. Želimo sretenjsku Srbiju. Neka živi Srbija - rekao je Vučić.
13.04 - Počela ceremonija
Ceremonija uručenja odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana državnosti Srbije počela je intoniranjem himne Srbije Bože pravde.
Srbija obeležava Dan državnosti – u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Veoma smo ponosni na rezultate koji su ostvareni zahvaljujući politici predsednika Vučića,naša zemlja je vraćena na mapu sveta i uživa dužno poštovanje jer smo dokazali da nismo ni genocidan ni divlji narod nego stvaramo modeernu i uređenu državu koja počiva na toleranciji i napretku
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković naveo je, u čestitki građanima i građankama Srbije povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije, da "sve što imamo danas ne bi postojalo bez Sretenja 1804. godine, kada je srpska država postala moguća zahvaljujući herojstvu naših predaka"
NATO agresivno povećava svoje vojne kapacitete, što zahteva odlučan odgovor Rusije kroz jačanje odbrambenih sposobnosti i razvoj domaće vojne industrije, izjavio je zamenik predsednika Državne dume Aleksandar Babakov.
Ruski vojnici zatekli su poljske plaćenike kako piju čaj na položajima u Donjeckoj Narodnoj Republici, otkrio je komandir jurišne čete Stefan Sazonov, poznat pod pozivnim znakom „Kobra“.
Gost Info jutra na Informer televiziji bio je Demo Beriša, predsednik Matice Albanaca Srbije, koji je govorio o predstojećim izborima na Kosovu i Metohiji.
Gost Info jutra na Informer televiziji bila je potpredsednica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta koja je istakla da sa svih strana i svakodnevno stižu napadi na Republiku Srbiju i na Republiku Srpsku.
U večerašnjoj emisiji "Otvoreni studio" na Informer TV gosti su bili dr Dragan Petrović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu i bivši obaveštajac Karlo Dulović.
Jutro u Beogradu donelo je haos u saobraćaju s obzirom na to da je kolovoze pokrio tanak sloj "crnog leda", nevidljivog, a veoma opasnog, pune ruke posla imale su brojne zdravstvene ustanove u glavnom gradu!
Ovog jutra jedna pojava je napravila pravi kolaps u saobraćaju, a došlo je i do manjih nezgoda na beogradsakim ulicama. Pojava poznata kao "Crni led" je najveće muke zadao vozačima sa Čukarice što je dovelo i do proklizavanja vozila na pojedinim deonicama, ali i obustavu saobraćaja.
U cilju modernizacije i unapređenja svoje infrastrukture, kompanija NIS je nabavila novu mehanizaciju, koja će biti korišćena u okviru Naftnih servisa.
Srpski trener i šef stručnog štaba Toronta, Darko Rajaković (45) bio je veoma nezadovoljan sudijskom arbitražom tokom meča sa Memfisom, te je u jednom trenutku u potpunosti izgubio strpljenje i umalo prouzrokovao opštu tuču!
Džon Braun odleteo je sa košarkašima Crvene zvezde na gostovanje Barseloni, ali bi debi u novom klubu trebao da upiše tek za vikend protiv Krke u ABA ligi.
Fudbalski klub Partizan namerava da se značajno pojača u zimskom prelaznom roku, a prva pojačanja, kako stvari stoje, pronašao je u Novom Pazaru! Vest da je Partizan zainteresovan za Adema Ljajića (33) nije neko veliko iznenađenje, ali da želi da dovede i njegovog saigrača, Rodnija Antvija (29), može da se nazove pravom senzacijom!
Predsednik košarkaškog kluba Budućnost iz Podgorice, Dragan Bokan, žestoko je opleo po ABA ligi i sudijama u tom takmičenju, a tom prilikom podržao je trenera Partizana Željka Obradovića i pecnuo košarkaški klub Crvena zvezda.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev, izjavio je da nakon završetka hibridnog rata Zapada protiv Rusije, Evropa treba da bude kažnjena, Ameriku treba ignorisati, a „slabim zemljama“ oprostiti
Amerikanac Džin Spektor osuđen je u Rusiji na 15 godina zatvora zbog špijunaže, jer je utvrđeno da je prikupljao i predavao Pentagonu različite biotehnološke informacije u cilju stvaranja u SAD sistema genetskog skrininga za stanovništvo Rusije, saopštila je pres-služba FSB.
Brod pod norveškom zastavom "Oslo Kerier 3" je iz nepoznatog razloga odbio da pomogne ruskom brodu koji je u utorak potonuo u Sredozemnom moru, saopštila je pres-služba grupe kompanija "Oboronlogistika", vlasnika plovila. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev istakao je da se Evropi taj slučaj ne može oprostiti.
Ukrajinske trupe zarobile su ranjenog severnokorejskog vojnika, što je prvo zarobljavanje vojnika iz Severne Koreje koji se bori na strani Rusije, saopštila je južnokorejska obaveštajna agencija.
Glumca Vlastimira Stojiljkovića publika pamti po mnogobrojnim ulogama u filmovima i serijama, a posebno po specifičnom nadimku Đuza koji mu je dodelio njegov brat.
Naša poznata glumica Dubravka Mijatović bila je u braku sa poznatim glumcem Goranom Radakovićem sa kojim je delila kadar u filmu "Tri palme za dve bitange i ribicu.
U novom izdanju emisije "Četiri i po žene", kod voditeljki Zine Al Sattaf, Katarine Odalović, Jadranke Jevtić i Maje Mojsovski Rašević, gost je bio pevač Aca Lukas.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.