14 GODINA OD OKUPACIJE KiM! Albanci se za proglašenje jednostrane nezavisnost lažne države Kosovo ZAHVALJIVALI VUKU JEREMIĆU!

Na sednici Skupštine u Prištini, 17. februara 2008. godine, jednostranu nezavisnost tzv. Kosova je proglasio tadašnji premijer privremenih prištinskih institucija Hašim Tači

 

Pre 14 godina Priština je jednostrano proglasila nezavisnost, a državu Kosovo do sada su priznale 92 od 193 članice Ujedinjenih nacija, dok 92 zemlje ne priznaju kosovsku nezavisnost, stoji na sajtu Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

U Deklaraciji o nezavisnosti koju je tada odobrilo 109 poslanika Skupštine, u kojoj su nedostajali samo poslanici srpske zajednice, navedeno je da će "nezavisno Kosovo biti posvećeno miru i stabilnosti", a da će država biti "formirana na osnovu plana Martija Ahtisarija".

Od jednostranog proglašenja nezavisnosti preko odbijanja ispunjenja odredbi Briselskog sporazuma, neustavnog formiranja "Vojske Kosova" do neuspeha oko članstva u Interpolu koji je prouzrokovao uvođenje takse na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine... mnogo toga je stalo u ovih 14 godina. 

Na svečanoj sednici koja je 17. februara održana u Prištini, tadašnji premijer privremenih institucija Hašim Tači proglasio je nezavisnost, a istu je samo dan kasnije priznalo 8 zemalja: Avganistan, SAD, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija, Australija i Senegal.

Kosovsku nezavisnost su prve priznale Kostarika, SAD, Francuska, Avganistan, Albanija, Turska, Velika Britanija, a zahvaljujući diplomatskim naporima Srbije odluku o priznanju od 2013.godine povuklo je 18 zemalja.

Kosovo nije priznalo pet zemalja Evropske Unije - Španija, Kipar, Slovačka, Rumunija i Grčka čiji je premijer Kirjakos Micotakis u utorak, tokom zvanične posete Beogradu, ponovio da Grčka nije promenila stav u vezi sa Kosovom i time još jednom odbacio spekulacije da bi ta zemlja mogla da prizna kosovsku nezavisnost.

Već 18. februara održana je hitna sednica, kada je Skupština Srbije potvrdila Vladinu Odluku o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti. Istog dana je naloženo hitno povlačenje ambasadora iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova.

Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić je na sednici Saveta bezbednosti UN, koja je sazvana na zahtev Srbije, zatražio od generalnog sekretara UN da raspusti privremenu Skupštinu Kosova, a njenu odluku o nezavisnosti poništi. Tadašnji generalni sekretar UN, Ban Ki-Mun, to nije učinio, ali je na zasedanju izjavio da je važeći pravni okvir Rezolucija SB 1244.

MUP je podneo krivičnu prijavu protiv predsednika i premijera Kosova, kao i predsednika kosovske skupštine jer su „organizovali proglašenje lažne države na tlu Srbije”.

U junu 2008. Kosovo je dobilo svoju himnu, a stupio je na snagu i novi kosovski Ustav.

Generalna skupština UN je, na zahtev Srbije, 8. oktobra 2008, usvojila rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde (MSP) u Hagu traži da odgovori na pitanje: "Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom".

Taj sud je 22. jula 2010. utvrdio da jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova nisu prekršeni međunarodno pravo, rezolucija 1244, ni međunarodni pravni poredak na Kosovu.

Dijalog Beograda i Prištine blokiran je pošto su predstavnici privremenih institucija započeli "trgovinski rat" kada su uveli takse od 100 odsto na proizvode iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine, 21. novembra 2018. godine.

Priština se na ovaj potez odlučila pošto je pretrpela fijasko odbijanjem članstva u Interpolu, na zasedanju Generalne skupštine te međunarodne policijske organizacije, u Dubaiju. Ideja je bila da se Beograd primora da zaustavi "kampanju" Beograda za povlačenje priznanja samoproglašene kosovske nezavisnosti.

Prištinske vlasti su ovu odluku obrazložile "agresivnom kampanjom protiv Kosova". Tadašnji premijer tzv. Kosova Ramuš Haradinaj javnost je na svom Fejsbuk profilu obavestio da odluka stupa odmah na snagu.

Dijalog Beograda i Prištine, koji bi trebalo da rezultira sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji odnosa, u blokadi je, jer Priština odbija formiranje Zajednice srpskih opština, predviđeno Briselskim sporazumom, a na čemu instistira Beograd.