Goran Vesić: NOVOBEOGRADSKE "TELEVIZORKE"

"Ja sam se za izgradnju Begrada, a naročito Novog Beograda, uvijek interesirao. Bilo mi je stalo ne samo da se obnovi ono što je u ratu porušeno, nego i da se izgradi što više novog. Novi Beograd je danas jedna od najlepših gradskih četvrti koje sam ja uopšte vidio. Lijep je to grad. Samo, ja sam mislio da će to postati polumilionsko naselje, sad čujem da se planira za 250.000 stanovnika. Ali, ako bude trebalo, morate i dalje graditi ovdje, ne znam gde biste drugo, jer će stanovništvo sve više rasti. Veseli me što ste odlučili da se ne podižu stambene grade više od deset spratova. To je dobro, jer nije lako onima koji moraju da idu pješke kad se pokvari lift. Dakle, tu gdje je bila močvara, gdje smo nekada lovili divlje patke, nastao je jedan prekrasan dio Beograda. Sjećam sa kad smo mi iz Politbiroa naše Partije gledali sa Kalemegdana tu močvarnu površinu. I riješili smo da najprije podignemo zgradu Saveznog izvršnog vijeća. Ona se gradila dugo, pa su neki vani počeli pričati da smo nesposobni da je završimo. Objašnjavali smo im da se ne radi o tome, niti o nedostatku sredstava, već o eksperimentu. Željeli smo da vidimo kako će to ići na jednom takvom tlu. Jer, trebalo je bušiti po 18 metara do tvrde podloge. Sada državnici koji dolaze našu zemlju dive se toj zgradi. Ona je zaista moderna, lijepa i funkcionalna. Gledam sada i te solitere koji su izgrađeni. Ima ih jako lijepih, većinom su lijepi. Ali, ima i nekoliko onih koji se meni, da vam kažem, nimalo ne sviđaju. Na primjer, oni sa prozorima koji liče na televizor. Da bar nisu podignuti na tako istaknutom mjestu. Kažu, doduše, da su ti stanovi komotni i da je unutra dosta udobno. No, mora se voditi računa da i spoljna slika bude lijepa", rekao je Josip Broz Tito 14. maja 1977. godine prilikom posete Opštini Novi Beograd dok mu je gradonačelnik Beograda Živorad Kovačević predstavljao plan razvoja tog dela grada., napisao je u svojoj kolumni za Politiku član Predsedništva SNS Goran Vesić

 

Tito nije ni sanjao da su Beograđani, uvek dobrog duha, iz njegovog obraćanja iskoristili činjenicu da je prozore na jednoj od zgradauporedio sa televizorima. I tako su čuvene zgrade u bloku 28, zbog fasadnih betonskih prozorskih okvira koji podsećaju na televizorske ekrane, a zahvaljujući jugoslovenskom predsedniku dobile nadimak "televizorke". Tito je lepo primetio da su te dve zgrade, čija fasada nije lepa za oko, koje dominiraju centralnim delom Novog Beograda, između auto-puta i Bulevara Milutina Milankovića, na vidljivom mestu. Njegov nadimak koje su zgrade dobile i danas je opšteprihvaćen, prepoznatljiv ali pomalo pogrdan. Reč je o moćnim, dugim lamelama, pažljivo projektovanim da im ništa u bloku ne otme pažnju, pa čak ni soliteri koji su podignuti na njegovom rubu. Građene u vreme procvata stanogradnje u SFRJ, od 1970. do 1974. godine. Sve zgrade u bloku projektovao je  arhitekta Ilija Arnautović. Ovaj rođeni Nišlija školovao se u Pragu, a od 1948. godine živeo u Ljubljani, pa je dao veliki doprinos razvoju glavnog grada Slovenije. Njegov poslednji veliki rad bio je stambeni kompleks u Alžiru. Kao arhitekta na svetskom glasu dobio je priliku da projektuje čitav novobeogradski blok. Sagradio je reprezentativan primer brutalističke i socrealističke arhitekture koji se poslednjih godina posebno ceni u svetu o čemu govori i izložba o toj vrsti beogradske arhitekture koja je bila veoma popularna u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMa). Značaj te arhitekture i centralne zone Novog Beograda prepoznala je Vlada Republike Srbije koja je, na predlog grada Beograda krajem prošle godine, devet simetrično raspoređenih blokova 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29 i 30 proglasila kulturnim dobrom, odnosno kulturno-istorijskim celinama. Tako su, 44 godine pošto im je Tito dodelio pogrdan nadimak „televizorke“, te zgrade dobile zasluženo priznanje društva. Taj blok danas stanarima pruža znatno više zelenila nego što je to slučaj u komšijskim delovima Novog Beograda, a ima i svoju školu koja se sastoji iz tri povezana osmougaona objekta. Dakle, ispunjava sve uslove da se sve osnovne životne potrebe obave unutar samog bloka. Osim „televizorki” ima i četiri solitera od po 16 spratova i još jedan veliki povezani niz zgrada u "potkovicu". Tu su i "kockice", kao i još jedan stambeni objekat novogradnje. Svi delovi su povezani pešačkim stazama – glavnim i sporednim, u velikom delu i natkrivenim.

Foto: Politika

"Televizorke" nisu jedini objekat na Novom Beogradu koji su tadašnji političari napadali jer nisu razumeli njihovu estetiku. Izgradnja Novog Beograda, ma koliko se odvijala u socrealističkom i brutalističkom stilu, bila je moderna za vreme u kome se dešavala. Tako se, kao Tito prema bloku 28, njegov saradnik Slobodan Penezić Krcun, tada predsednik Vlade Srbije, dve decenije ranije odnosio prema Muzeju savremene umetnosti. Ta zgrada na Ušću, autorsko delo arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović, koja je proglašena spomenikom kulture od 1987. godine, zamalo nije sagrađena. Spasao ju je lično Krcun koji je inače sve najgore govorio o njenom izgledu. Tokom gradnje, početkom šezdesetih godina prošlog veka, zgrada se našla na meti kritika javnosti jer "liči na ambar ili na sojenice", a tadašnja štampa je najavljivala da će se zbog njene ružnoće obustaviti gradnja. Tokom radova 1962. godine zbog ekonomske krize država je počela da smanjuje budžet. Tako je Krcun kao predsednik srpske vlade smanjio budžete svim ministarstvima osim kulturi koja je zbog izgradnje muzeja dobila više para. Kada su se na sednici Vlade ostali ministri pobunili, Krcun je smirio pobunu rečima da on "misli da je to najružnija zgrada na svetu". Rekao je da je zgrada toliko ružna da je bolje da je završi Vlada pa da bude takva zbog ovih umetnika koji mu pišu da moramo da je završimo. Dodao je da ako Vlada ne sagradi zgradu biće kriva zato što nema muzeja. "Bolje da budu oni krivi što je ružna nego mi što je nema", završio je Krcun svoje obraćanje ministrima. 

Foto: Politika

Štedelo se tih godina u Beogradu na svemu osim na Muzeju savremene umetnosti ali je naš grad dobio još jedan spomenik kulture. Nije se štedelo ni na izgradnji Novog Beograda, mada nisu izgrađeni svi sadržaji koji su planirani, kao što je kongresna dvorana pored šest kaplara. Te zgrade su dokaz da savremenici ne moraju da razumeju značaj onoga što se gradi, a da je javnost često gruba prema novinama koje ne razume jer se teško privikava na promene. Kao i da je jedini pravi i nepogrešivi sudija građevinama, kao i ljudima, vreme.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.